Posle povlačenja SAD iz Pariskog sporazuma o klimi i Svetske zdravstvene organizacije, predsednik Donald Tramp bi mogao da povuče zemlju iz više međunarodnih institucija u narednim mesecima. Naime, Projekat 2025 – nacrt za njegovo drugo predsednikovanje, koji je razvila Heritidž fondacija – poziva Ameriku da napusti Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetsku banku, dve najvažnije svetske finansijske institucije (Svetska banka je zajednički naziv za Međunarodnu banku za obnovu i razvoj i Međunarodno udruženje za razvoj, dve od pet međunarodnih organizacija u vlasništvu Grupacije Svetske banke).
Projekat 2025
To je američka konzervativna neprofitna organizacija u Vašingtonu, odnosno trust mozgova za politiku, ekonomiju i međunarodne odnose, osnovana 1973. godine. Snažan politički uticaj stekla je tokom predsedništva Ronalda Regana 80-ih godina prošlog veka i dan danas važi kao jedna od najuticajnijih konzervativnih organizacija u SAD.
Heritidž fondacija predvodi projekat predsedničke tranzicije 2025, poznat i kao Projekat 2025, odnosno opsežan plan koji čini i imenovanje ideološki usklađenih državnih službenika, ograničavanje pristupa pobačaju, suprotstavljanje LGBT+ pravima, transformaciju saveznih agencija u političke svrhe i nametanje strogih imigracionih politika.
Tramp je, četvrtog februara ove godine, naredio opsežnu 180-dnevnu reviziju svih međunarodnih organizacija kojima SAD pripadaju i koje podržavaju, kao i „svih konvencija i ugovora čiji su potpisnici Sjedinjene Države“. Direktiva je u skladu sa ciljevima Projekta 2025, koji odbacuje MMF i Svetsku banku kao „skupe posrednike“, koji „presreću“ američka sredstva pre nego što stignu do projekata u inostranstvu. Ako Tramp sledi ovaj stav, izlazak SAD bi bio neizbežan.
Nedavno držanje Bele kuće prema međunarodnim institucijama nije ponudilo mnogo razloga za optimizam. Govoreći protiv predloženog „Dana nade“ u Ujedinjenim nacijama, karijerni američki diplomata Edvard Hartni — koji je u tom telu bio predstavnik — nedavno je kritikovao „globalističke“ ciljeve održivog razvoja UN, kao „program mekog globalnog upravljanja koji je u suprotnosti sa pravima i interesima SAD-a“ .
Žena drži transparent za „Projekat 2025” na sajmu države Ajova, 14. avgust 2023. (Foto: AP Photo/Charlie Neibergall)„Ova Bela kuća ne funkcioniše kao normalan proces, jer se odluke donose „gore-dole”. Lako bi moglo da se desi da neko nešto šapne, milijarder Elon Mask (koji je čelu Odelenja za vladinu efikasnost) bi mogao to nešto da kaže predsedniku, a mi bismo mogli da se povučemo iz Svetske banke bez obaveštenja ministra finansija, zar ne?“ , rekao je uoči ovogodišnjeg prolećnog sastanka MMF-a i Svetske banke u aprilu Tod Mos, izvršni direktor Centra za energiju za rast, što znači da je „normalan proces potpuno u vazduhu“.
Trampova administracija trenutno sprovodi reviziju svog članstva u međunarodnim institucijama, za koju se očekuje da će dati prve nalaze ovog leta.
Projekat 2025 — kome je administracija bila alarmantno verna — pozvao je da se SAD povuku iz MMF-a i Svetske banke na osnovu toga što se „zalažu za ekonomske teorije i politike koje su štetne američkom slobodnom tržištu i ograničenim principima vlade“.
Projekat 2025. je konzervativni nacrt, koji ima za „cilj preoblikovanje vladinih institucija unapređenjem konzervativne politike i ograničavanjem uticaja liberalnih agendi”?!
Dominacija SAD
Autori Projekta 2025 očigledno su pogrešno razumeli kako se ove institucije finansiraju i vode. Napuštanjem MMF-a i Svetske banke, SAD bi izgubile ključni izvor globalnog uticaja i ekonomske poluge. U stvari, SAD bi izgubile vitalne mehanizme za podršku svojim partnerima – i uskraćivanje finansiranja od svojih neprijatelja.
Blizina sedišta MMF-a i Svetske banke američkom Stejt departmentu, Trezoru i Kongresu nije slučajnost. SAD su dosledno održavale čvrstu kontrolu nad ovim institucijama, oblikujući njihovu politiku i vođstvo kako bi unapredile svoje nacionalne interese.
Na osnovu dugogodišnjeg džentlmenskog sporazuma između Amerike i Evrope, SAD su uvek postavljale predsednika Svetske banke, odobravale izbor Evrope da vodi MMF i birale zamenika generalnog direktora MMF-a. One su jedina zemlja članica koja ima moć (pravo veta) da jednostrano blokira glavne odluke, pošto i MMF i Svetska banka zahtevaju većinu od 85 odsto ukupne glasačke snage.
Naime, kao zemlja osnivač SAD, imaju najveći pojedinačni udeo (glasove) u svakoj instituciji – nešto više od 16 odsto u MMF-u (16,49) i nešto manje od toga u Svetskoj banci (15,83). Zatim slede Japan, Kina, Nemačka, Francuska, Ujedinjeno kraljevstvo itd.
Nije iznenađujuće da su studije u više navrata pokazale da su obrasci kreditiranja MMF-a i Svetske banke blisko usklađeni sa nacionalnim interesima SAD. Amerika redovno koristi MMF kao „prvi odgovor“ za zaštitu američke ekonomije. U prvom predsedničkom mandatu, Trampu je to omogućilo da tadašnjem predsedniku Argentine Mauriciju Makriju, obezbedi program MMF-a vredan 57 milijardi dolara – tada najveći te vrste u istoriji ove institucije (koji su platile sve članice MMF-a).
Slično tome, SAD su koristile Svetsku banku za jačanje bezbednosnih i ekonomskih saveza, rešavanje pretnji od terorizma i podršku posleratnoj obnovi zemalja, poput Iraka i Avganistana nakon invazija predvođenih Amerikom.
Američki predsednik Donald Tramp sa argentinskim kolegom Mauricijom Makrijem, u Buenos Ajresu, 2018. (Foto: Wikimedia commons/Casa Rosada/CC BY 2.5 AR)Možda najvažnije, stvarna cena učešća SAD u MMF-u i Svetskoj banci je daleko niža nego što mnogi pretpostavljaju. Svake godine Ministarstvo finansija SAD procenjuje finansijski uticaj doprinosa zemlje MMF-u. Na primer, u fiskalnoj 2023. godini prijavio je nerealizovani dobitak od 407 miliona dolara.
Svetska banka nudi slične mogućnosti za korišćenje američkih resursa. Glavni ogranak Grupacije Svetske banke, koja ima još četiri podružnice, je Međunarodna banka za obnovu i razvoj (MBOR), koja je je u mogućnosti da pruži finansijsku pomoć zemljama sa niskim i srednjim prihodima, zahvaljujući finansijskim obavezama svojih prosperitetnijih zemalja članica.
Ukupan kapital MBOR je početkom 2025. godine iznosio 323 milijarde dolara.Troškove njenog vođenja ne plaćaju SAD, već velike zemlje zajmoprimaoci, kao što su Indija, Turska, Indonezija, Argentina i Filipini. Njihove otplate kredita, zajedno sa neto prihodom MBOR-a iz prethodnih godina, u velikoj meri finansiraju sedište organizacije, plate osoblja i druge operativne troškove. SAD imaju najveće finansijske obaveze od 16,37 odsto ukupnih resursa MBOR-a. Američki kapital na poziv je 52,9 milijardi dolara, a američki uplaćeni kapital je 3,7 milijardi dolara.
SAD su koristile Svetsku banku za jačanje bezbednosnih i ekonomskih saveza
Za razliku od mnogih multilateralnih institucija, MBOR se ne oslanja na direktne donacije zemalja. Umesto toga, prikuplja kapital izdavanjem obveznica, a zatim pozajmljuje prihode privredama u razvoju i rastućim ekonomijama. U stvari, MBOR finansira samu sebe – emitujući 52,4 milijarde dolara u obveznicama 2024.godine, koje su podržane garancijama zemalja članica.
Naravno, SAD doprinose Svetskoj banci i na druge načine. U 2018. godini, na primer, Trampova prva administracija odobrila je povećanje kapitala za MBOR od 7,5 milijardi dolara. Ovo ne zahteva više finansijskih doprinosa od SAD. Ali SAD dobijaju mnogo zauzvrat. Na primer, njeni doprinosi koncesionalnom ogranku Svetske banke, Međunarodnom udruženju za razvoj, su dobrovoljni i o njima se ponovo pregovara svake tri godine, dajući SAD ogroman uticaj na kreditiranje ovog udruženja.
Čak i ako se SAD ne povuku iz Svetske banke i umesto toga uskrate svoje finansiranje, zemlje članice koje imaju 70 odsto ukupne glasačke moći mogle bi da suspenduju glasačka prava zbog neispunjavanja finansijskih obaveza. SAD bi tada izgubile sva prava, prema Statutu Svetske banke – osim prava na povlačenje – dok bi i dalje bile vezane svojim postojećim obavezama. Ako suspenzija potraje duže od godinu dana, SAD bi automatski izgubile članstvo, osim ako ista većina ne glasa za njeno ponovno uspostavljanje.
Uloga MMF-a
SAD i njihovi saveznici formirali su ove dve najvažnije svetske finansijske institucije, kako bi „podstakli globalnu integraciju i sprečili buduće ratove”.
MMF je zajmodavac poslednjeg utočišta zemljama u problemima – od Grčke tokom finansijske krize, Argentine usred uzastopnih neplaćanja duga, pa čak i Ujedinjenog Kraljevstva posle ekonomskog sloma 1976. godine. Pozajmljivanje se kreće od davanja hitne gotovine, do rešavanja krize platnog bilansa, i linija predostrožnosti za sprečavanje krize.
MMF postavlja uslove za zajmove – koji se šalju u tranšama – kako bi se osiguralo da zemlje sprovedu reforme, koje obično zahtevaju smanjenje rasipničke potrošnje, transparentnije budžete, iskorenjivanje korupcije ili povećanje poreskih prihoda. Investitori koriste podatke MMF-a o bruto domaćem proizvodu zemalja članica i privrednom rastu, kao pokretaču za utvrđivanje da li im određeni dužnički instrumenti koji povezuju plaćanja sa ekonomskim učinkom daju više – ili ponekad manje – novca.
Svetska banka pozajmljuje po niskim stopama kako bi pomogla zemljama da izgrade sve, od železnice do barijera od poplava, stvara okvire potrebne za inovativne finansijske alate, kao što su zelene obveznice, i obezbeđuje osiguranje od rizika. Oba zajmodavca pružaju stručnost o pitanjima „od navodnjavanja do transparentnosti centralne banke”.
Deo zemalja sa rastućim ekonomijama u velikoj meri se oslanja na MMF. Argentina, recimo, ne bi mogla da isplati plate državnim radnicima bez njega, a druge siromašne zemlje od Senegala do Šri Lanke, takođe, trenutno računaju na njegov novac. MMF ima neizmirene kredite u više od 90 zemalja širom sveta, a najveći primaoci su Argentina, Ukrajina i Egipat.
Programi MMF-a takođe „umiruje investitore – i privatne i bilateralne”. Bilateralni investitori, kao što je Saudijska Arabija, takođe, sve više gledaju na MMF kao na „sidro za svoje kredite”. Ministar ekonomije Fejsal Alibrahim nedavno je rekao da povezivanje pozajmljivanja sa institucijama, uključujući MMF, obezbeđuje „više vrednosti, od svakog dolara, svakog rijala, koji je posvećen podršci drugim ekonomijama“.
Rasprava o ekonomijama Globalnog juga na samitu MMF-a i Svetske banke, april 2023. (Foto: International Monetary Fund)Investitori blisko sarađuju sa privatnim investicionim ogrankom Grupacije Svetske banke, Međunarodnom finansijskom korporacijom, suinvestirajući u javno/privatna partnerstva za zemlje, koje traže procenjene milijarde dolara potrebne za čistiju energiju i infrastrukturu.
Razvijene zemlje koje finansiraju institucije, uključujući SAD, koristile su ih da obezbede globalnu finansijsku stabilnost i da podstaknu zemlje da se pridržavaju fiskalno odgovornih, otvorenih ekonomskih modela.
Obe institucije, po nalogu svog najvećeg akcionara – SAD, podržale su zemlje poput Egipta, Pakistana i Jordana, u kojima SAD imaju strateške interese, rekao je Mark Sobel, američki predsednik Foruma zvaničnih monetarnih i finansijskih institucija, zvaničnik Ministarstva finansija i bivši član Izvršnog odbora MMF-a.
MMF često dobija gnev demonstranata u mnogim zemljama, zbog zalaganja za bolne nepopularne reforme za balansiranje budžeta, kao što su smanjenje subvencija za gorivo ili povećanje poreskih prihoda. Neki Kenijci su, na primer, osudili MMF tokom smrtonosnih protesta prošlog leta, dok je odgovor MMF-a na azijsku finansijsku krizu 1997. bio oštro kritikovan. Ima 191 zemlju članicu, a samo nekoliko zemalja, kao što su Kuba, Severna Koreja i Tajvan, nisu članice MMF-a.
Svetska banka pozajmljuje po niskim stopama kako bi pomogla zemljama da izgrade sve, od železnice do barijera od poplava
Kao najvećim pojedinačnim akcionarom u obe institucije, to je dalo američkim kreatorima politike snažan uticaj na donošenje odluka, na koje su se globalni ekonomski lideri počeli oslanjati.
Povlačenje SAD bi, takođe, iznenadilo stručnjake i investitore, jer institucije „daju Vašingtonu taj uticaj po relativno niskoj ceni”. Povlačenje, kažu, bio bi poklon Kini i drugima koji žele da je istisnu kao globalnog lidera. Druge zemlje bi mogle da popune finansijsku prazninu. Kina je želela veću ulogu u globalnim institucijama, što je podstaklo reorganizaciju njenog udela u MMF-u i jačanje glasačke snage drugih rastućih ekonomija.
Trenutni udeo Kine u MMF-u je nešto više od šest odsto, a ukupan kapital MMF-a za davanje finansijskih pozajmica je oko 1.000 milijardi dolara. Američka kvota je najveća u MMF-u, i iznosi 17,42 ukupnih kvota ili 82,99 milijardi dolara.
Olakšanje za bankare
Sekretar za finansije SAD, Skot Besent rekao je u aprilu ove godine da obe institucije „obavljaju kritične uloge u međunarodnom sistemu. A Trampova administracija je željna da radi sa njima – sve dok mogu da ostanu verne svojim misijama“.
Besent je uputio oštre kritike na rad Svetske banke i MMF-a krajem aprila ove godine, iako je pokušao da uveri nervozne investitore da će SAD zadržati svoju globalnu lidersku ulogu.
„Amerika, pre svega, ne misli samo na Ameriku“, rekao je on u govoru u Institutu za međunarodne finansije, gde je, takođe, obećao podršku ključnim misijama multilateralnih banaka. „Naprotiv, to je poziv na dublju saradnju i međusobno poštovanje među trgovinskim partnerima”. Iako je Besent rekao da MMF i Svetska banka „zaostaju“, on nije pozvao da se SAD povuku iz ovih institucija, kao što neki konzervativci zagovaraju u predlogu Projekta 2025.
Američki ministar finansija Skot Besent (Foto: Chip Somodevilla/Getty Images)Besent je rekao da će Trampova administracija „iskoristiti američko vođstvo i uticaj na ove institucije i podstaći ih da ostvare svoje važne mandate“.
Neke od Besentovih kritika odražavale su napore Trampove administracije da iskoreni progresivnu ideologiju iz federalnih institucija. Besent je rekao da je MMF „patio od propadanja misije“ i „posvećuje neproporcionalno vreme i resurse radu na klimatskim promenama, rodnim i socijalnim pitanjima“. On je rekao da postoje slični problemi u Svetskoj banci, za koju je rekao da „više ne treba očekivati blanko čekove za besmisleni marketing koji je usredsređen na reči, praćen polovičnim opredeljenjem za reformu“.
Uprkos kritikama, Besentova podrška MMF-u i Svetskoj banci bila je olakšanje za razvojne bankare i analitičare, koji su delimično očekivali najavu povlačenja SAD iz ovih organizacija.
Pitanje razvoja
MMF i Svetska banka su stvoreni u pepelu Drugog svetskog rata sa ciljem stabilizacije globalnog poretka kojim upravlja „čvrsta ruka” SAD. Zajedno su poznati kao institucije Breton Vudsa – koji je planinski grad u saveznoj državi Nju Hempšir, domaćin sastanka 1944. godine koji ih je iznedrio. Njihovi budžeti se sastoje od proporcionalnih doprinosa zemalja članica, a SAD su najveći akcionar svake od njih.
MMF se ponaša kao zajmodavac u krajnjoj instanci za siromašnije vlade, a uslovi njegovih sporazuma o restrukturiranju duga decenijama su kritikovani zbog zahtevanja bolne štednje i privatizacije od zemalja zajmoprimaca. Ta situacija je posebno teška za klimatski najugroženije zemlje na svetu.
Sve dok je Tramp na vlasti, razumljivo je da klimatsko finansiranje neće biti prioritet
Studija objavljena prošle godine od strane Međunarodnog instituta za životnu sredinu i razvoj (IIED), pokazala je da je 58 malih ostrvskih država u razvoju i najnerazvijenijih zemalja platilo 33 milijarde dolara na servisiranje duga 2021. godine i dobilo samo 20 milijardi dolara za klimatsko finansiranje. Među zemljama koje je IIED analizirao, više od polovine klimatskih finansijskih sredstava koje su dobili 2022. godine obezbeđeno je kao zajmovi, a ne grantovi.
Skromne reforme tokom poslednjih nekoliko godina — koje su forsirale zemlje dužnici i grupe civilnog društva — dovele su MMF do toga da „rasprši sredstva” i smanji značajne dodatne naknade koje plaćaju zajmoprimaoci. Iako ostaje da se vidi kakvu će ulogu igrati SAD, malo je verovatno da će se takvi napori nadograđivati i proširiti sve dok je Tramp na vlasti.
Aktuelni čelnici institucija MMF-a i Svetske banke – koji su ranije otvoreno govorili o svojoj posvećenosti suočavanju sa klimatskom krizom – promenili su svoju retoriku posle Trampovog izbora.
Logo Svetske Banke (Foto: Reuters/Johannes P. Christo)U prošlogodišnjim izjavama na početku prolećnog sastanka obe institucije, generalni direktor MMF-a Kristalina Georgieva opširno je govorila o „egzistencijalnoj pretnji klimatskih promena“, napominjući da „prelazak na ekonomiju koja je pogodna za klimu prevazilazi upravljanje rizicima. Takođe nudi ogromne mogućnosti za investicije, radna mesta i rast“.
U istom govoru ove godine, Georgieva je odbila da uopšte pomene klimatske promene, upozoravajući da će „neizvesnost trgovinske politike“ zadati udarac globalnom rastu (očigledno misleći na nedavno uvedene recipročne tarife američke administracije).
Džozef Bajden bivši američki predsednik je 2023. godine nominovao dugogodišnjeg izvršnog direktora Masterkarda Ajaia Bangu za predsednika Svetske banke. Čestitajući mu na izboru, Bajden je rekao da će Banga „pomoći u upravljanju institucijom dok se razvija i širi, kako bi se pozabavila globalnim izazovima koji direktno utiču na njenu osnovnu misiju smanjenja siromaštva — uključujući klimatske promene“.
Banga je od tada svakako mnogo pričao o klimatskim promenama, ali se klonio te teme u članku Fajnenšel tajmsa marta meseca ove godine, koji su mnogi videli kao pokušaj da ostane u Trampovoj milosti. „Naš krajnji cilj je da pomognemo zemljama da izgrade dinamičan privatni sektor“, napisao je on. „To znači jačanje sektora poput energetike, infrastrukture, agrobiznisa, zdravstva, turizma i proizvodnje u zemljama bogatim mineralima kako bi se podstakla živa, domaća ekonomija”.
Ispunjavanje obećanja
Oni koji su upoznati sa Svetskom bankom nisu iznenađeni pokušajem Banga da umiri Trampa. „Pokušali su da se predstave kao arhetip multilateralizma, ali ove institucije ostaju potpuno skrivene u Vašingtonu“, kaže u februaru ove godine ekonomista Ričard Kozul-Rajt, iz Centra za globalnu razvojnu politiku Bostonskog univerziteta.
Bez obzira da li SAD odluče da napuste MMF i Svetsku banku ili ne, Kozul-Rajt se nada da neizvesnost oko tog pitanja – i uloge Amerike u globalnoj ekonomiji uopšte – može da podstakne svetske lidere da razmotre alternative Breton Vudsa koji je do sada, bio podređen interesima SAD.
Dok su inicijative za klimatsko finansiranje u MMF-u i Svetskoj banci, takođe, dale prioritet „korišćenju“ javnih finansija kao sredstva za „mobilizaciju“ privatnih investicija, rezultati tog pristupa – posebno u najsiromašnijim zemljama sveta – nisu obećavajući.
Direktor kompanije Masterkard Ajai Bang (Foto: Reuters)Autori jednog izveštaja iz februara ove godine, koji istražuje rastuću ulogu razvojnih finansijskih institucija – kao što su Azijska razvojna banka i Međuamerička razvojna banka, citiraju jednu noviju studiju koja je otkrila da svaki dolar koji potroše multilateralne razvojne banke i razvojne finansijske institucije mobiliše u proseku 0,75 dolara privatnog finansiranja za zemlje u razvoju, i samo 0,37 dolara za najnerazvijenije zemlje sveta.
Za razliku od komercijalnih banaka koje razvojne finanijske institucije pokušavaju da pridobiju za klimatske i infrastrukturne projekte, nacionalne razvojne banke, „nisu vođene maksimizacijom profita, projekte koje one preduzimaju obično karakteriše duga zrelost, veliki obim, visok rizik i pozitivni eksterni efekti“, dodaje se u izveštaju.
Kako Kozul-Rajt objašnjava, krajnji cilj razvojnog finansiranja je mobilizacija domaćih resursa. „MMF i Svetska banka oštetili su opcije i mogućnosti za poboljšanje mobilizacije domaćih resursa u zemlji i zato moramo da se pozabavimo tom stranom multilateralne agende, a sada je vreme da to uradimo“.
Institucije Breton Vudsa imaju tendenciju da dugo ispunjavaju obećanja, a nedostaju kada je reč o rešavanju klimatske krize. Međutim, sve dok je Tramp na vlasti, razumljivo je da klimatsko finansiranje neće biti prioritet, retorički ili na neki drugi način. Posvećenost sadašnje američke administracije „haosu svih vrsta” mogla bi naterati druge zemlje da razmotre izgradnju novog multilateralnog ekonomskog i finansijskog sistema.
***
U toku je šestomesečna revizija značaja međunarodnih organizacija kojima SAD pripadaju, a koja je pokrenuta izvršnom naredbom predsednika SAD. Izvori kažu da je Ministarstvo finansija SAD aktivno uključeno, ali krajnje namere administracije ostaju netransparentne – posebno imajući u vidu nejasnoće oko imenovanih lica u ključnim ulogama Trezora, koji nadgledaju Svetsku banku i MMF.
Ipak, postoje strateški podsticaji za SAD sa najvećim kapitalom da ostanu uključene u obe institucije, koji nude Vašingtonu moćnu platformu za širi uticaj. Napuštanje te uloge, moglo bi da otvori vrata rivalima poput Kine da popune vakuum.
SAD bi trebalo da tu ostanu što može da bude u skladu sa spoljnom politikom Trampove administracije: „Amerika na prvom mestu“, i SAD bi trebalo da iskoriste svoje vođstvo da izvrše potrebne promene i reforme.
Svetska Banka bi trebalo da se prenstveno fokusira na eliminisanje siromaštva, a manje na klimatske prioritete, a MMF svojoj osnovnoj ulozi monetarne i fiskalne stabilnosti.
Projekat 2025. ocrtava Trampovu konzervativnu agendu. Uprkos pozivima za izlazak, SAD će verovatno ostati u MMF-u i Svetskoj banci zbog strateških interesa. Iako Trampova administracija ima jedinstven pogled na to da „Ameriku ponovo učini velikom”, vlada može izgubiti značajan kulturni i ekonomski uticaj na svet formalizovanjem plana izlaska iz MMF-a i Svetske banke. Otuda je takva odluka malo verovatna, jer bi Kini (ključnom ekonomskom konkurentu SAD) dali veći uticaj u ovim međunarodnim institucijama.
Jednostavno rečeno, povlačenje iz MMF-a i Svetske banke bila bi velika greška, lišavajući Ameriku njene sposobnost da oblikuje pravila međunarodnog monetarnog i finansijskog poretka i sledi svoje strateške interese, ali bi trebalo i da dozvole rastućim ekonomijama i BRIKS-u da valorizuju svoju povećanu ekonomsku snagu i ulogu u njima.
Dr Dejan Jovović je naučni savetnik- ekspert za međunarodne finansije i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije. Ekskluzivno za Novi Standard.
Izvor Novi Standard
Naslovna fotografija: rrodrickbeiler/Fotolia
BONUS VIDEO:
