Tačno godinu dana otkako je bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, u ime Vlade Srbije potpisao ugovor o revitalizaciji zgrade Generalštaba sa američkom kompanijom „Afiniti global development“, na čijem je čelu Džared Kušner, zet tada bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, u Beogradu je došlo do velikog obrta.
Tačnije, do hapšenja direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Gorana Vasića, zbog falsifikovanja Predloga za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra. Vasić se sumnjiči da je kao v. d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja, falsifikovao Predlog za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra za zgrade Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu, u Ulici kneza Miloša.
Priznanje krivice
Ceo slučaj ima odraz i na samu vlast, jer je ona postavila v. d. direktora pa je samim tim i odgovorna za njega, što sve upućuje i na političku odgovornost.
Vest je preneo i američki list Njujork Tajms ističući da se porodica Tramp suočava sa ozbiljnim problemima u vezi sa luksuznim hotelskim projektom vrednim 500 miliona dolara u Beogradu, planiranim da se gradi na mestu bivše zgrade Ministarstva odbrane, teško oštećene tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Kako prenosi list, ključni dokument na koji se oslanjala srpska vlada kako bi omogućila realizaciju projekta bio je falsifikovan.
Javno tužilaštvo za organizovani kriminal je nakon sprovedenog predistražnog postupka u saradnji sa MUP RS, UKP, SBPOK, Odeljenjem za suzbijanje organizovanog finansijskog kriminala, Odsekom za borbu protiv visoke korupcije – prikupilo dokaze o postojanju osnovane sumnje da je Goran Vasić, u svojstvu službenog lica – v. d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture – prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja, u sticaju sa krivičnim delom falsifikovanje službene isprave, na taj način što je falsifikovao Predlog za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra Generalštaba.
Sumnjiči se da je potom falsifikovani Predlog, sačinjen bez učešća stručnih lica konzervatorske struke Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, uputio Vladi Republike Srbije preko resornog Ministarstva kulture, da bi nakon sprovedene procedure, dana 14. 11. 2024. Vlada Republike Srbije donela Odluku o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu i njihovom brisanju iz registra nepokretnih kulturnih dobara, na koji način je okrivljeni Goran Vasić naneo štetu kulturnom nasleđu Republike Srbije – koje je bio dužan da čuva.
Ubrzo po hapšenju, Goran Vasić je pred tužiocem priznao krivicu za izvršenje dela koje mu se stavlja na teret. Sud je odbio predlog Tužilaštva za organizovani kriminal da mu odredi pritvor (valjda zbog priznanja), već je Vasiću odredio samo meru zabrane prilaska svedocima koji treba da budu saslušani u postupku.
Sporni novembar
Odlukom Vlade u novembru 2024. godine bio je otvoren put da se realizuje najavljeni investicioni ugovor za projekat na mestu bombardovanog Generalštaba sa kompanijom Džareda Kušnera, zeta predsednika SAD Donalda Trampa koji je potpisao tadašnji resorni ministar Goran Vesić. Očigledan „mamac“ da cela stvar lakše prođe bio je planirani memorijal kao podsetnik na NATO agresiju i bombardovanje koji bi bio u sklopu tzv. revitalizacije objekta, odnosno u sklopu planiranih ogromnih kula sa hotelom i 1500 stanova.
Kako su u to vreme pisali pojedini mediji, odbijajući da učestvuju u procesu uklanjanja zaštite, ostavke su podnele direktorke republičkog i beogradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Dubravka Đukanović i Olivera Vučković, da bi na čelo Republičkog zavoda došao Goran Vasić, kao v. d. direktora.
Goran Vasić je pred tužiocem priznao krivicu za izvršenje dela koje mu se stavlja na teret
Društvo konzervatora Srbije je još prošle godine ukazivalo na nezakonite radnje oko statusa kompleksa zgrada od Ulice Kneza Miloša do Resavske. Zgrada Generalštaba izgrađena od 1924. do 1928. godine prema projektu ruskog arhitekte Vasilija Vilhelma Baumgartena, utvrđena za kulturno dobro 1984. godine. Kasarna Sedmog puka koja je podignuta krajem 19. veka prema planovima arhitekte Dragutina Đorđevića utvrđena je za kulturno dobro 1992. godine, zgrade Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane podignute između 1955. i 1965. godine prema projektu arhitekte, urbaniste i profesora Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Nikole Dobrovića utvrđene su za nepokretno kulturno dobro 2005. godine.
U Zakonu o kulturnim dobrima navedeno je da Vlada Srbije utvrđuje nepokretna dobra, a da je u postupku Republički zavod dužan da obrazloži razloge koji ukazuju da je reč o nepokretnosti posebnog kulturnog i istorijskog značaja. Zavod je dužan i da dostavi naziv, opis kulturnog dobra, granice zaštićene okoline, mere zaštite vezane za čuvanje, održavanje i korišćenje tog kulturnog dobra i njegove okoline. U slučaju Generalštaba, mere zaštite nalažu da se očuva autentična spoljašnjost zdanja, da se ono ne može porušiti, ali dozvoljeno je promeniti njegovu namenu.
I tu počinje klupko koje se sada odmotava, jer je u novembru prošle godine, odmah nakon odluke Vlade Srbije o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba, ukazivano da je ta odluka doneta u nezakonitoj proceduri, da se taj postupak sprovodi na isti način na koji kulturno dobro dobija zaštitu što podrazumeva i izradu elaborata o vrednovanju kulturnih vrednosti. Pored toga, procedura za donošenje odluke o ukidanju zaštite zahteva izradu predloga akta o tome s obrazloženjem koje isključivo može da izradi Zavod, a Vladi se upućuje preko Ministarstva kulture.
Komentarišući Vasićevo hapšenje, konzervatorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Estela Radonjić Živkov je ukazala na to da su svi zaposleni u Zavodu, kada je doneta odluka od 14. novembra, potpisali dopis Ministarstvu kulture i Vladi Srbije da povuče tu odluku, jer je nezakonita.
„Ovo nam potvrđuje da smo bili u pravu i da je odluka doneta protivzakonito. Imali smo zahtev za brisanje Generalštaba iz centralnog registra, što smo odbili da uradimo. Mi smo za taj dokument koji je otišao ka Vladi Srbije sa pečatom Republičkog zavoda, saznali pre dvadesetak dana. Ispostavilo se da taj dokument, kako smo tada saznali, nije radio niko iz stručne službe, što nije u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima“, izjavila je Radonjić Živkov za N1.
Nekako u to vreme prostorije Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture su posetili i pripadnici Bezbednosne informativne agencije (BIA) kako bi otkrili sve o apelu koji su stručnjaci te institucije pripremali, a povodom odluke Vlade da skine zaštitu sa zgrade Generalštaba. Prema izvorima iz Zavoda zanimalo ih je kada će taj apel biti poslat i kome tačno.
Spekulacije i nagađanja
Ako se vratimo samom slučaju, hapšenje Gorana Vasića je usledilo dve nedelje nakon što je poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića naglo prekinuta u SAD-u zbog njegovog pogoršanog zdravstvenog stanja, pa se, kako je saopšteno, nije video sa američkim kolegom Donaldom Trampom. Sasvim dovoljno da krenu spekulacije i nagađanja – otkud najednom hapšenje i zašto baš sada?
U prvim komentarima postavlja se pitanje da li je neko politički uticao da se ovo pokrene kako bi se zaštitili političari koji su doneli odluku i „gurali slučaj“ oko Generalštaba, na šta ukazuje poslanik Mi – snaga naroda Aleksandar Pavić. „Meni je ovo zanimljivo sa stanovišta, ko je ovo pokrenuo, jer je ovo vrlo drastična stvar. Na osnovu falsifikovane dokumentacije je Vlada donela odluku. Pitanje je zašto je izabran ovaj momenat, da li je neko procenio da treba smanjiti štetu i da je to izgubljena stvar. Pa je odlučeno možda da se donese politička odluka i da se žrtvuje neko i da se krivica baci na jednog čoveka. Ovo je jako neprijatno za vlast, jer je vlast postavila ovog direktora, ona je odgovorna za v. d. direktora koji je falsifikovao dokumentaciju i neće moći da se izbegne i politička odgovornost“, navodi Pavić za RT Balkan.
Dalje se samo ređaju varijante nagađanja „dežurnih znalaca“ koja čak zadiru i u sferu fantastike i zavera. Navodno je sve smislila bivša garnitura CIA da napakosti Donaldu Trampu, što navodi na zaključak da naše pravosuđe kontrolišu Amerikanci. Čak se ide tako daleko i koristi podatak da je policija 10 dana odbijala da uhapsi Vasića kako se to ne bi poklopilo sa boravkom predsednika Vučića u Americi.
Pristalice nešto umerenije varijante smatraju da je ovo poruka potencijalnim investitorima iz okruženja Donalda Trampa nakon navodnog fijaska koji je predsednik Srbije doživeo na Floridi, što će reći da se radi o „revanšu zbog neuspešne posete“. Biće da je ova natuknica potekla od Vučićevih protivnika koji bi da ga po svaku cenu zavade sa Trampom, ali ih je negirao demanti iz okruženja Donalda Trampa, kojim se poništavaju brojne zlonamerne insinuacije na nedovršenu Vučićevu posetu Americi.
Sam predsednik Vučić je negirao da postoji bilo kakva prepreka u planovima da firma Džareda Kušnera gradi na prostoru Generalštaba u Beogradu.
Kako je preneo američki Blumberg predsednik je, tokom boravka u Tirani na Samitu Evropske ekonomske zajednice, odgovarajući na pitanje novinara rekao: „Nije bilo nikakvog falsifikovanja i razgovaraćemo o tome sa svima. Znate, to je ono što se uvek dešava“, rekao je Vučić, a Blumberg je preneo kako je predsednik uporedio optužbe za falsifikovanje sa onima koje su upućivane povodom projekta „Beograd na vodi“. A sada su, istakao je Vučić, „svi veoma ponosni na taj projekat i kupuju stanove koje mnogi od nas nisu mogli da priušte“. Dodao je da je Kušnerov plan „važan projekat za nas“.
Predsednik Vučić je negirao da postoji bilo kakva prepreka u planovima da firma Džareda Kušnera gradi na prostoru Generalštaba u Beogradu
Opšte je poznato da je rušenje u Savamali, kako bi se omogućio projekat „Beograd na vodi“, obavljeno mimo zakona, odnosno da je sama država, u žurbi, postupila nepravno. Da li nam to predsednik poručuje da će i sada „cilj da opravda sredstva“, ili on zna nešto što mi još uvek ne znamo.
Ako se držimo samo Vasićevog hapšenja, dolazimo do spekulacije da se radi o prebacivanju odgovornosti na struku jer, navodno, Vasić sporni dokument nije falsifikovao sam i na svoju ruku. Dakle, to hoće reći da se vrši analogija sa padom nadstrešnice u Novom Sada kada je takođe prvo prozvana struka.
Tu je nezaobilazno pitanje umešanosti nadležnog ministarstva, pre svega Ministarstva kulture jer je preko njega dokument upućen Vladi, ali i onog na čijem čelu je bio Vasićev skoro imenjak Goran Vesić, koji je ispred Vlade „gurao revitalizaciju“ prostora Generalštaba, kao i same Vlade koja je Vasića postavila za v. d. direktora Zavoda. Policija je, po nalogu tužioca, dužna da ispita sve okolnosti pod kojima se događaj odigrao, odnosno da utvrdi motiv zbog kojeg je počinjeno krivično delo i da li postoji nalogodavac ili njegov podstrekač.
Rat među tužiocima
Tu se krije i odgovor zašto je Goran Vasić u nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal. Na to upućuje činjenica da je na funkciju v. d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture postavljen odlukom Vlade Srbije od 27. juna prošle godine.
To znači da je reč o državnom funkcioneru, a nadležnost u takvoj situaciji jasno je ustanovljena odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv korupcije, bez obzira da li će on biti pojedinačno procesuiran ili u grupi sa drugim licima, ukoliko se istraga proširi.
Uz ovo obrazloženje pravnika ide i konstatacija da već neko vreme traje sukob dva tužilačka klana – jedan na čijem je čelu vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac i drugi na čijem je čelu viši javni tužilac u Beogradu Nenad Stefanović, te da je ovaj slučaj poruka jedne strane onoj drugoj. S tim da grupacija Zagorke Dolovac počinje da otkazuje poslušnost jer, kako navode u nekim pravnim krugovima, očigledno da ima neku vrstu zaleđine i neku vrstu garancija, što će reći da se otrgla kontroli.
Sa slučajem „zvučnog topa“ izbio je pravi rat između Višeg javnog tužilaštvo (VJT) u Beogradu i Visokog saveta tužilaštva (VST) a sve u vezi sa pitanjem nadležnosti. Podsetimo, Komisija VST je usvojila prigovor Borisa Majlata, posebnog javnog tužioca za visokotehnološki kriminal, i ukinula Obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu glavnog javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, Nenada Stefanovića, kojim je naloženo da se Ponoš „bez odlaganja procesuira i privede dežurnom javnom tužiocu“, zbog navoda da je na protestu 15. marta upotrebljen „zvučni top“.
Svemu je prethodio napad Nenada Stefanovića na izborne članove VST, koje je optužio da nisu radili svoj posao i nisu zaštitili tužioce od spoljnih pritisaka. Već okićen epitetom Robespjera, Stefanoviću se spočitava da „puca“ na mesto Zagorke Dolovac a u Udruženju tužilaca kažu da je paradoks da o neprimerenom pritisku na tužioce govori Nenad Stefanović koji je i sam bio suočen sa optužbama za pritisak na koleginice Bojanu Savović i Jasminu Paunović.
Što je više varijacija na istu temu, istina je sve maglovitija pa ne bi čudilo da u slučaju hapšenja v. d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture bude još otkrića, ali i nenadanih obrta, što već postaje naša notorna svakodnevica.
Naslov, lekutra i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: Pečat
Naslovna fotografija: Wikimedia commons/Public domain
BONUS VIDEO:
