Nedavno je američki predsednik Donald Tramp potpisao izvršnu naredbu kojom se zabranjuje ulazak u SAD za državljane 12 zemalja, istovremeno deportujući mnoge migrante ali na vrlo čudan način. Američka administracija je poslala skoro 300 ljudi iz Irana, Afganistana, raznih zemalja Centralne Azije i širom sveta u Panamu, ubeđujući tamošnje vlasti da će ti ljudi brzo biti vraćeni svojim zemljama, što se nije dogodilo.
Panama ih je prvo morala smestiti u hotel, a zatim u pritvor. Na kraju su ih pustili, pri čemu su potrošili mnogo novca i imali dosta problema. Isto se desilo u Kostariki sa 200 osoba, opet iz Irana, Afganistana, kao i Rusije, Gruzije, Jermenije i drugih zemalja. I opet, američki cilj je više kazneni nego da zaista utiče na vraćanje ljudi u njihove matične zemlje. Ako SAD ne mogu odmah da vrate osobu u njihovu matičnu zemlju, manje je verovatno da će to moći učiniti Panama ili Kostarika, a isto pitanje se postavlja i za bilo koju drugu zemlju kojoj bi SAD mogle da šalju ljude, uključujući potencijalno i Srbiju.
Agencija Blumberg je pre dve nedelje objavila da Administracija predsednika Donalda Trampa vrši pritisak na Srbiju i druge balkanske zemlje da prihvate migrante deportovane iz SAD. Zahtevi upućeni zemljama u regionu deo su šire strategije Amerike da pronađu strane vlade koje su voljne da prime deportovane migrante koji su u SAD ušli tokom administracije Džozefa Bajdena, navodi isti medij.
Prema izvorima ove agencije regionalni biroi Stejt departmenta imali su zadatak da predlože ideju (zemlju), ali je ostalo nejasno da li su postignuti neki sporazumi. Bela kuća, Stejt department i Ministarstvo spoljnih poslova Srbije još uvek nisu komentarisali ova saznanja, ali se javio direktor organizacije „Srbi za Trampa“ Aleksandar Saša Jovičić i prokomentarisao da je izveštaj Blumberga čista laž. „Ja sam upoznat sa ovom stvari, i ovo je čista laž“, naveo je na Iksu.
Destinacije za migrante
Prošlog meseca, Vrhovni sud SAD dozvolio je Trampovoj administraciji da ukine privremeni pravni status stotinama hiljada migranata koji žive u SAD, što je dodatno osnažilo Trampov napor da pojača deportacije. Privremeni pravni status ukinut je za migrante iz Venecuele, Kube, Haitija i Nikaragve. Trampova administracija traga za mogućim destinacijama za migrante koji bi mogli biti deportovani kao rezultat te odluke, navodi se u izveštaju Blumberga.
Volstrit džornal je u aprilu objavio da su SAD razmatrale mogućnosti za slanje deportovanih lica na Balkan, u Moldaviju ali i na druge lokacije širom sveta. Kada je Srbija u pitanju, Blumberg je pomenuo i porodicu Tramp, podsećajući na plan da se Generalštab pretvori u Trampov hotel, kao i „balansirajuću igru“ predsednika Vučića između Istoka i Zapada i da je „veliki obožavalac“ Donalda Trampa.
Sporazumi o prihvatanju deportovanih migranata nisu bez presedana u regionu. Sličan sporazum je postignut između Italije i Albanije nakon što je premijerka Đorđa Meloni ubedila balkansku zemlju da bude domaćin migrantskim centrima za „ilegalce“ koji su pokušavali da pređu morem iz Afrike u Evropu. Italija snosi troškove centara. Međutim, sporazum je naišao na praktične prepreke i pravne probleme u Italiji.
Samo deset godina unazad, tokom 2015, Stari kontinent doživeo je vrhunac migrantske krize, kada je zemlje Evropske unije, Norvešku i Švajcarsku „preplavilo“ 1,3 miliona ljudi iz ratom zahvaćenih područja, da bi desetak godina kasnije doživeo sličnu sudbinu jer je zahtev za azil podnelo više od 1,1 miliona ljudi. A tek sa najnovijim sukobom na Bliskom istoku , između Izraela i Irana, samo se može zamisliti kakav će talas da usledi.
Još krajem 2018. godine, predstavnici 164 države prisutni u Marakešu, prihvatili su Globalni sporazum o migraciji. Mnoge zemlje su na dvodnevnu konferenciju UN o migraciji poslale svoje predsednike država ili vlada kako bi istakle značaj tog Sporazuma.
Ipak, mnoge zemlje su poslale samo ministre, Japan i Laos čak pomoćnike ministra. Jer, oko malo kojeg dokumenta UN se podigla tolika prašina. Čak je kao posledica ovog dogovora došlo do raspada belgijske koalicione vlade jer je stranka Flamanaca kategorički odbijala Sporazum. U Estoniji je taj sporazum takođe veliki problem za tamošnju koaliciju. Sjedinjene Američke Države nisu htele da učestvuju ni u pregovorima oko njegovog donošenja.
Administracija predsednika Trampa vrši pritisak na Srbiju i druge balkanske zemlje da prihvate migrante deportovane iz SAD
Na konferenciji je kao jedan od glavnih argumenata za sporazum istaknuta potencijalna mlada radna snaga koja će osvežiti ekonomije u državama u razvoju. Novi pakt podrazumeva da se migranti tretiraju kao državljani UN, sa posebnim pravima a Paktom će se uvrstiti i novo „ljudsko pravo“ neometana migracija, i ekspresno dobijanje pasoša, odnosno državljanstva, gde se budu naselili.
U stvari, većina država učesnica nije uopšte ugrožena migrantima, dok određen broj njih upravo proizvode krize od kojih ljudi traže utočište po Evropi. Austrija, Poljska, Češka, Mađarska, Slovačka, Italija, Švajcarska, Bugarska, Slovenija, Litvanija, Estonija, Letonija i druge zemlje potpuno odbijaju Sporazum koji bi, kako tvrde, „širom otvorio vrata“ migrantima i potpisnike navodno prisilio da prihvati baš svakoga ko im dođe na granicu.
Njima naklonjeni mediji pišu o „milionima migranata“ koji će sad doći u njihovu zemlju i kako je ovim sporazumom njihova država prisiljena da svima njima pruži smeštaj, radno mesto, novčanu pomoć… Za razliku od pomenutih, Srbija je potpisala sporazum, svrstavajući se uz zemlje koja na migrante gleda blagonaklono.
I Evropljani deportuju
Današnja situacija ni izdaleka nije tako idilična kako je predstavljeno na skupu u Marakešu. Nemačka je uradila ono što je već obećala – ponovo je uvela privremene kontrole na svim svojim granicama u okviru napora za borbu protiv neregularnih migracija i prekograničnog kriminala. Prema podacima Savezne vlade Nemačke, tokom 2024. godine iz Nemačke je deportovano ukupno 20.100 osoba, dok je samo u prva tri meseca ove godine iz te zemlje vraćeno 6.151 lice.
Više od trećine svih deportacija realizovano je skupim čarter letovima, a značajan deo troškova pokrila je Agencija EU za zaštitu spoljnih granica – Fronteks. U prvom kvartalu ove godine većina ljudi (502 osobe) deportovana je u Tursku, slede Gruzija (454), Francuska (333), Španija (325) i Srbija sa 291 deportovanim državljaninom, pokazuju podaci iz vladinog odgovora na pitanje koje je u Bundestagu postavila opoziciona stranka Levica, 20. maja, prenosi Dojče vele.
Holandska vlada je još jesenas zatražila od Evropske unije da je izuzme iz propisa o migracijama kako bi mogla da sprovede svoju politiku suzbijanja ilegalnih dolazaka u zemlju. Oni koji dobrovoljno napuste Švedsku od 2026. godine imaće pravo da dobiju do 350.000 švedskih kruna, odnosno do tridesetak hiljada evra za povratak u matične zemlje. Prema sistemu grantova uspostavljenim sredinom 1980-ih, Švedska trenutno nudi migrantima do 10.000 kruna po odrasloj osobi i 5.000 po detetu za odlazak. Međutim, poznato je da je samo jedna osoba prihvatila da uzme novac i ode.
Prema pisanju Tajmsa, Britanija razmatra mogućnost da migrante kojima je odbila azil „utrapi“ zemljama sa Balkana, a između ostalih i Srbiji.
Prema izvorima bliskim vladi, piše Tajms, istražuje se mogućnost da Albanija, Srbija, Bosna i Hercegovine i Severna Makedonija budu plaćene za prihvatanje migranata, koji bi onda bili deportovani kući. To je posledica višegodišnje krize tražilaca azila koji malim čamcima prelaze Lamanš.
Uprkos nizu mera koje je Velika Britanija primenila u nastojanju da smanji i kontroliše imigraciju, najnovije ankete pokazuju je to drugo najvažnije pitanje za građane zemlje, posle ekonomije, pa 72 odsto Engleza smatra da vlada loše vodi računa o imigraciji.
Prištinska uloga
Po svemu sudeći, britanski zvaničnici i Kosovo i Metohiju, takođe, vide kao potencijalnu destinaciju za smeštaj onih koji ne mogu da ostanu u Velikoj Britaniji. Svaki takav dogovor zahtevao bi da London plati za svakog prebačenog azilanta. Predsednica lažne države „Kosovo“ Vjosa Osmani stavila je do znanja da su „otvoreni za razgovore.
„Nismo imali nikakve formalne razgovore s Velikom Britanijom o toj temi. To pitanje još nije pokrenuto. Otvoreni smo za razgovore, ali ne mogu ništa više da kažem jer ne znam detalje. Ne mogu da komentarišem zahtev koji još nije upućen“, rekla je Osmani.
Britanski ministri žele da ostvare napredak do jeseni ove godine, kada će Velika Britanija biti domaćin samita lidera Zapadnog Balkana u Londonu, a na kojem će ilegalne migracije biti glavna tema. Britanska vlada je prvobitno imala nadu da će Albanija pristati da bude domaćin jednog takvog centra, ali je premijer Edi Rama prošle nedelje to izričito odbacio.
Tajms podseća da je paradržava „Kosovo“ već pokazala spremnost da sklapa međunarodne dogovore o prihvatu onih koje Evropa ne želi. Tako su 2021. pristali na ugovor vredan 200 miliona evra sa Danskom o preuzimanju 300 stranih zatvorenika, koji bi ostatak kazne služili u zatvorima na KiM, a pre deportacije u svoje matične zemlje. Taj dogovor još nije sproveden.
Američki cilj sa deportacijom je više kazneni nego da zaista utiče na vraćanje ljudi u njihove matične zemlje
Dok od velike Britanije tek očekuje zahtev, lažna država Kosovo je već prihvatila zahtev Sjedinjenih Američkih Država da primi migrante koji su deportovani iz Amerike, uz početni plan da godišnje prihvati 50 osoba. Premijer u tehničkom mandatu ove kvazidržave Aljbin Kurti ponovio je da SAD ostaju nepokolebljivi saveznik tzv. države Kosovo. „Naše zajedničko partnerstvo, građeno decenijama, zasnovano je na istim vrednostima i saradnji. Veoma cenimo njihovu podršku, posebno na našem putu ka integraciji u evroatlantske institucije“, navodi se u saopštenju.
Stejt department je ipak pre nekoliko dana potvrdio da su zemlje balkanskog regiona uključene u kontakte u okviru šire američke strategije za deportaciju stranih državljana bez redovnog statusa. Prema izveštaju Blumberga, ovo se odnosi uglavnom na migrante sa Kube, Haitija, Nikaragve i Venecuele – kojima je ukinut privremeni pravni status u SAD.
Banjaluka kontra Sarajevu
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik zatražio je od Narodne skupštine RS da odbaci bilo kakve sporazume o prihvatanju migranata iz trećih zemalja. Srpska treba da „preventivno deluje i donese određene mere“ nakon najave vlade Velike Britanije i nekih zemalja EU, izjavio je Dodik za RTRS.
Dodik ističe da postoji velika opasnost da se ti migranti povežu sa radikalnim grupama, vehabijama ili onima koji su u BiH došli sa ratišta u Siriji. „Uostalom ni veliki Zapad nije tada uspeo da utvrdi tačno ko ima bezbednosno sumnjive biografije, nego su ih primali bez ikakvih kontrola, a sada bi ih nama isporučili, bezbednosno opasne osobe koje bi ovde dodatno destabilizovale situaciju“, rekao je Dodik.
Naša zemlja je u stalnom riziku jer je na putu globalne migracije koja ide ka Evropi. „Srbija jeste tranzitna zemlja za iregularne migrante i oni ne žele da traže azil u našoj zemlji. Granične kontrole nisu imale nikad veći efekat. Činjenica da ako migranti budu zaustavljeni na granici između Austrije i Nemačke ne znači da će oni biti vraćeni u Srbiju“, reći će Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, uz opasku da bi to moglo da se dogodi jedino u slučaju da naša država promeni politiku prema migracijama i preuzima ih, što je gotovo nemoguće.
I Komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević izjavila je da je situacija sa migrantima u Srbiji stabilna i regulisana i istakla da nema bojazni da će naša zemlja biti bilo kakav hotspot za migrante (hotspotovi predstavljaju centre koji se nalaze u zemljama gde su najveća migratorna kretanja).
„Srbija nije zemlja destinacije, Srbija je zemlja tranzita, tako da ima drugačije upravljanje migratornih kretanja“, rekla je Stanisavljević i navela da je od početka godine u našim centrima primljeno 16.000 migranata, dok je u istom periodu prošle godine bilo 93.000 migranata tako da je za 80 odsto smanjena spoljašnja migracija kroz Srbiju.
Međutim, ima i drugačijih, upozoravajućih komentara koji u programu lidera EU vide militarizaciju evropskog kontinenta, odnosno pripremu mobilizacije protiv Rusije, da se destabilizuje društvo i da u nekom potencijalnom sukobu, migrantske mase iskoriste kao plaćenike i topovsko meso, kako je to za RT izložio Aleksandar Pavić, narodni poslanik iz grupe „Mi snaga naroda“, uz sugestiju da se ugledamo na Republiku Srpsku i jasno kažemo „ne“ takozvanoj migrantskoj politici Britanaca.
On ističe da Britanci nemaju ni trunke dobre namere prema nama i da ovo nije rešavanje migrantskih problema, već pokušaj da se izazove nestabilnost kod nas. Ma koliko zvučalo bizarno i neverovatno, treba i to uzeti u obzir.
Naslov, lekutra i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: Pečat
BONUS VIDEO:
