Velika poternica na kojoj piše da se za informacije koje bi vodile hapšenju Nemesija Rubena Oseguere Servantesa, poznatog po nadimku El Menčo nudi nagrada od 15 miliona dolara vidljivo je okačena na zid policijske stanice u Gvadalahari.
Ali čim policajci iz stanice prođu pored plakata i izađu na ulicu, stupaju na teritoriju jednog od najmoćnijih narko-organizacija u Meksiku, nazvanu Kartel nove generacije Halisko (Cártel de Jalisco Nueva Generación, CJNG). El Menčo je njen neprikosnoveni lider.
Kao i dobar deo Gvadalahare, i ova policijska stanica je sinula zahvaljujući nekoliko slojeva sveže farbe i opreme vredne 400.000 dolara dobijene zarad bezbednosti tri miliona posetilaca koji se očekuju na utakmicama Svetskog prvenstva koje će biti odigrane u Meksiku, pored druga dva domaćina Mundijala, SAD i Kanade.
Našminkan je i relativno novi stadion Akron, na kojem će se igrati četiri utakmice na predstojećem mundijalu, uključujući meč domaćina sa Južnom Korejom i derbi između Španije i Urugvaja. Karte za ove utakmice su već praktično rasprodate, a jednog broja karata, piše meksički dnevnik „Milenio“, dočepao se i šef Kartela koji ih je odmah prosledio najvernijim političarima i saveznicima iz poslovnog sveta.
Sredinom oktobra na stadionu Akron odigrana je prijateljska utakmica između Meksika i Ekvadora, koja je suštinski poslužila da se obave prve bezbednosne provere pred Mundijal. Duga kolona navijača prolazila je kroz brojne barijere, iznad njih su leteli dronovi, a poneke su njuškali psi posebno uvežbani za pronalaženje eksploziva. Svuda unaokolo stražarili su ozbiljno naoružani policajci.
„Osmislili smo plan koji uključuje sve nivoe vlasti. Naš cilj je da se utakmice svetskog prvenstva održe u okruženju koje će biti bezbedno za sve“, rekla je Gabrijela Kuevas, koja će u narednim mesecima biti šef tima za bezbednost Mundijala, od kojeg samo Gvadalahara očekuje milijardu dolara profita.
Leševi oko stadiona
Nedaleko od mesta na kojem se šefica bezbednosti hvalila mirom i blagostanjem koje Gvadalaharu očekuje tokom i posle loptanja, grupa volontera razgrtala je žbunje i zemlju, tražeći plitke rupe u kojima su bile skrivene crne vreće za đubre. Do kraja potrage, na nekoliko lokacija, od kojih su neke bile sasvim blizu stadionu Akron, iskopano je 456 vreća u kojima su članovi porodica nestalih tokom četvrt veka dugog rata kartela i vlasti, pronašli delove tela najmanje 93 žrtve divljanja El Menčovog kartela.
U septembru prošle godine u Meksiku je ubijano 87 ljudi dnevno, dok je u novembru ove godine taj broj pao na „svega“ 55
„Do sada smo pronašli 456 vreća i to sve oko stadiona Akron, na kojem će se igrati utakmice Svetskog prvenstva. Nažalost, Svetsko prvenstvo će biti održano na mestu na kojem su se desile užasne stvari“, rekao je lokalnim novinama Servin Garsija, jedan od volontera koji je učestvovao u potrazi za nestalima.
Servin je pre sedam godina, organizovao grupu volontera pokušavajući da sazna šta se desilo sa njegovim sinom Raulom koji je u aprilu 2018. godine nestao kod mesta Tlahomulko de Zuniga. Od trenutka kada je pokrenuo potragu za Raulom, pronašao je još na stotine drugih tela, od kojih ogromna većina nikada nije identifikovana.
Crne plastične kese, netom iskopane iz crvenkaste zemlje, skoro odmah, preuzeli su istražitelji i policija i, uz glasne proteste volontera i porodica nestalih, predali ih patolozima u lokalnim mrtvačnicama.
Lokalni mediji su preneli da je gnev usmeren protiv guvernera države Halisko Pabla Navara i gradonačelnice Gvadalahare Veronike Garsija, koje optužuju da traže obustavljanje daljih potraga kako bi grad, kada dođu navijači i fudbaleri, izgledao „normalno“.
Istovremeno, predsednica Meksika Klaudija Šejnbaum rekla je da Meksiko ima dovoljno snage da garantuje bezbednost tokom Svetskog prvenstva, te da turisti, fudbaleri i svi ostali nemaju razloga za brigu.
Statistika
Predsednica tvrdi i da je broj ubistava dramatično opao otkako je ona u septembru 2024. preuzela vođenje države. Statistički podaci pokazuju da je od januara do novembra 2025. prijavljeno 21.743 ubistava, ali i da je u septembru prošle godine u Meksiku ubijano 87 ljudi dnevno, dok je u novembru ove godine taj broj pao na „svega“ 55.
Skeptični meksički stručnjaci za bezbednost smatraju da statističari u obzir nisu uzeli jednako značajan rast broja otmica, tvrdeći da je broj ubijenih verovatno jednak kao i ranije, ali da leševi, još uvek, jednostavno nisu pronađeni.
Servin i aktivisti koji traže nestale smatraju da poruka predsednice nema preterano uporište u stvarnosti, te da vlasti, pretpostavljajući ekonomiju interesima građana, pokušavaju da umanje razmere krize.
Samo u Halisku, regionu za koji je „odgovoran“ Kartel nove generacije, nestalo je oko 15.000 ljudi, dok je za deceniju i po rata oko teritorija, novca i uticaja između brojnih bandi i vlade nestalo više od 137.000 Meksikanaca. Strahuje se da je ovaj broj i znatno veći, ali da porodice iz straha od osvete kartela dobar deo otmica jednostavno ne prijavljuju.
Uprkos ovim poražavajućim brojkama, lokalne vlasti su poslednjih meseci uložile silne napore ne bi li moguće goste i turiste ubedili da je situacija u Gvadalahari stabilna, te da karteli ne predstavljaju stvarnu opasnost.
„Čak sklanjaju naše pamflete kako posetioci ne bi videli kolike su razmere problema“, rekao je Servin lokalnim novinama u Gvadalahari.
Povremeno sa taraba i bandera u blizini jedne od glavnih raskrsnica u gradu, kako se namernici ne bi uznemiravali, vlasti ili neko drugi sklanjaju fotografije nestalih i molbe za pomoć koje ostavljaju članovi njihovih porodica. U Meksiko Citiju, nekoliko meseci ranije, četiri velika transparenta sa slikama nestalih uklonila je vojna policija.
Rat vojske i kartela
Briga za bezbednost posetilaca Mundijala uspela je da pređe Rio Grande, pa je Vašington, doduše nevoljno, pristao da usliši molbu Klaudije Šejnbaum da, dok traje loptanje, ne preduzima bilo kakve agresivne akcije protiv El Menča i njegovih ubica.
Zahtev iz Meksiko Citija nije preterano toplo dočekan u Beloj kući, ali su Amerikanci, bez puno entuzijazma, pristali da na neko vreme odustanu od potere za „Seljačinom“, kako u prevodu glasi Servantesov nadimak, u zamenu za čvrsto obećanje da će meksičke vlasti pojačati akcije protiv lidera drugih kartela.
Molba Klaudije Šejnbaum, suštinski, predstavlja posledicu straha da bi reakcije kartela na pokušaj hapšenja nekog od njihovih vođa mogle dovesti do nereda i time ugroziti bezbednost stranaca koji odluče da uživo gledaju utakmice u Meksiku.
Poreklo tog straha najbolje opisuje meksički termin „kuliakanazo“, ili „kuliakanizacija“, nastao posle nereda u gradu Kuliakan oktobra 2019. godine i eksplozije nasilja posle hapšenja Ovidija Guzmana, sina šefa kartela Sinaloa, Hoakina el Čapa Guzmana.
Policiju je tada napalo oko 700 pripadnika narko-bandi poznatih po imenu „sikario“, koji su ih zasuli paljbom iz svakojakog naoružanja, uključujući ručne bacače i teške mitraljeze. Guzmanov sin je oslobođen pošto su „sikariosi“ oteli više od 40 ljudi i pretili da će ih pobiti ukoliko „Ćapito“ ne bude pušten. Do kraja onoga što je potom nazvano „Bitka za Kuliakan” ubijeno je najmanje 15 osoba.
Sličan događaj ponovio se i pre dve godine, kada je najmanje 30 vojnika i pripadnika narko-bandi ubijeno u 12 časova dugim borbama koje su usledile posle još jednog hapšenja Ovidija Guzmana. Zapaljeno je 250 vozila, a vojska je u akcijama upotrebila borbene helikoptere i avione. Pogođene su najmanje dve letelice, ali je mlađi Guzman, na koncu, ipak završio iza rešetaka.
Uklanjanje plakata sa likovima nestalih, apeli da se zaustave dalje potrage za žrtvama i molba Amerikancima da se, bar na neko vreme, uzdrže od potere sa mafijašima, deo cu nastojanja vlasti da se ulice meksičkih gradova ne razlikuju od prizora koje će posetioci imati prilike da vide u gradovima Kanade i SAD-a, gde će se igrati većina mečeva Mundijala.
Sličan stav ima i svetska fudbalska federacija. „Ovi epski stadioni su savršena scenografija za događaje koji obećavaju uzbudljive utakmice, ispunjene strašću, dramom i uzbuđenjima“, rekao je nedavno šef FIFA Đani Infantino. Krvave drame su, pak, deo meksičke svakodnevice već skoro dve decenije, otkako su vlasti odlučile da zauzdaju narko-kartele, koji sa manje ili više uspeha kontrolišu veliki deo finansijskih, bezbednosnih i društvenih tokova ove države.
Od tada, u ratu je stradalo oko 120.000 ljudi, dok se 137.000 vode kao nestali. Samo tokom 2020. godine ubijeno je 34.600 ljudi i zabeleženo 604 miliona krađa.
Lokalne vlasti su poslednjih meseci uložile silne napore ne bi li moguće goste i turiste ubedili da je situacija u Gvadalahari stabilna
Američki predsednik Donald Tramp je, od ulaska u Belu kuću, tvrdio da su meksički narko-karteli najveći neprijatelji SAD-a, potkrepljujući to podatkom da je u prethodne tri godine od posledica droge fentanil stradalo 225.000 Amerikanaca. Bela kuća je zato angažovala i posebnu agenciju koja je, posle par meseci istrage, obznanila da su pripadnici meksičkih kartela „ozbiljno prostudirali“ ratove u Pojasu Gaze, Siriji i Ukrajini, nakon čega su nabavili značajan broj dronova sposobnih da nose eksploziv.
Osim dronova, oko 170.000 pripadnika različitih bandi u Meksiku ima na raspolaganju i nekoliko vrsta oklopnih vozila naoružanih teškim mitraljezima, moderno pešadijsko naoružanje i snajpere. Jedan od kartela se svojevremeno hvalio kako je sa ukrajinskog ratišta nabavio protivtenkovske projektile „džavelin“.
Posle droge, šverc imigranata je drugi najunosniji izvor prihoda za meksičke mafijaše, jer cena prelaska u SAD varira između 8.000 dolara, koliko iznosi za Meksikance i ostale Latinoamerikance, do 20.000, koliko ulazak u SAD košta nelegalne imigrante iz Kine i azijskih zemalja.
Finale u „Hofinom raju“
Nešto više od 4.000 kilometara severno od Gvadalahare, na spektakularnom, 1,2 milijarde dolara vrednom stadionu u Nju Džersiju, igraće se finale Svetskog prvenstva u fudbalu. Jedna od najtrajnijih urbanih legendi u Njujorku govori kako je telo svojevremeno najmoćnijeg sindikalnog lidera Džimija Hofe, kidnapovanog i verovatno ubijenog od strane mafije sredinom sedamdesetih, zakopano ispod „end zone“ stadiona Džajantsa u Džersiju, na čijem je nekadašnjem parkingu izgrađen stadion Metlajf.
Godinama su treneri, igrači i komentatori napade svojih ekipa nazivali po čoveku koji je na misteriozan način nestao 1975. godine. Trener Džajantsa Bil Parsels se jednom prilikom izdrao na kikera svog tima, rekavši mu da „kratko šutne loptu, a ne da gađa Hofu“.
Deo stadiona, ispod kojeg je Hofa navodno sahranjen, nezvanično je preimenovan u „Hofin raj“.
Mesto na kojem je, navodno, sahranjen Džimi Hofa istraživao je Martin Skorseze u svom filmu „Irac“, a nešto manje ozbiljno i „Simpsonovi“. Ta misterija donekle je rešena kada „Mitbastersi“, tokom rušenja stadiona 2010. godine, nisu pronašli nikakve ostatke ljudskih tela.
Naslov, lektura i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: RTS OKO
Naslovna fotografija: Wikimedia commons/Cocu15/CC BY-SA 4.0
BONUS VIDEO:
