Godišnji 56. sastanak Svetskog ekonomskog foruma (SEF), održan je od 19. do 23. januara ove godine u Davosu pod sloganom „Duh dijaloga“ i okupio svetske lidere iz politike, biznisa, civilnog društva i akademske zajednice, sa ciljem da kroz dijalog odgovore na ključne globalne izazove i utvrde prioritete za naredni period.
Dobrodošlicu okupljenima poželeo je predsednik SEF-a Berge Brende, koji je istako da na ovogodišnjem forumu učestvuje rekordan broj političkih lidera. Bilo je prisutno preko 3.000 učesnika iz preko 130 zemalja oko 400 visokih političkih zvaničnika, uključujući oko 65 šefova država i vlada, kao i oko 850 izvršnih direktora i predsednika vodećih svetskih kompanija. Održano je više od 250 panela na SEF-u, koji su se prenosili uživo širom sveta.
Važan gost u Davosu bio je američki predsednik Donald Tramp, koji je od svog povratka na vlast u januaru 2025. godine sproveo niz mera koji su uzdrmali temelje svetske ekonomije. Nemački kancelar Fridrih Merc, francuski predsednik Emanuel Makron, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i potpredsednik premijera Kine, ali i mnogi drugi političari učestvovali su na Forumu.
Događaju su prisustvovali generalna direktorka Svetske trgovinske organizacije Ngozi Okondžo-Iveala, predsednik Grupacije Svetske banke Ažaj Banga, kao i direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva.
Švabov naslednik
Lari Fink, izvršni direktor najvećeg svetskog giganta za upravljanje imovinom Blek Rok, imenovan je u avgustu prošle godine za kopredsednika SEF-a u Davosu, preuzimajući ključnu ulogu nakon odlaska osnivača Klausa Švaba. Fink sada vodi SEF, a privremeno sa njim i Andrea Hofman, potpredsednik švajcarske farmaceutske kompanije Roš, koji razmatraju dislokaciju skupova izvan Švajcarske. Fink i Hofman su imenovani za kopredsednike, nakon što se Švab povukao, ali svima koji su se ovom situacijom bavili, jasno je da ključ moći pripada 72-godišnjem Finku.
Odlazak Švaba usledio je nakon istrage o zloupotrebi sredstava, kao i optužbi za diskriminaciju zaposlenih. Švab je, tvrde uzbunjivači, tražio od mladih zaposlenih da podižu hiljade dolara za njega sa bankomata. Koristio je fondove organizacije za plaćanje privatnih masaža u hotelskim sobama.
Njegova supruga organizovala je lažne poslovne sastanke, kako bi opravdala luksuzna putovanja na račun SEF-a. Preliminarna istraga, otkrila je da je bračni par Švab navodno naplatio organizaciji više od 1,1 milion dolara spornih troškova. Novac SEF-a su, navodno, koristili i za renoviranje luksuzne vile na Ženevskom jezeru, koju su zatim koristili za privatne svrhe.
Uz sve ove moguće zloupotrebe, najozbiljnija optužba tiče se manipulacije istraživanja. Švab je, prema navodima istražitelja, direktno naredio osoblju SEF-a da snizi rangiranje Velike Britanije u prestižnom „Izveštaju o globalnoj konkurentnosti” nakon Bregzita. „Ne sme se videti nikakav napredak Velike Britanije, jer bi to mogli da iskoriste pristalice izlaska iz Evropske unije”, rekao je, kako piše u optužbi, Švab svojim saradnicima.
Švab je obavestio upravni odbor SEF-a u aprilu prošle godine o svojoj neopozivoj ostavci. „Kako ulazim u svoju 88. godinu, odlučio sam da se povučem sa pozicije predsednika i kao član upravnog odbora, sa trenutnim dejstvom”, glasila je kratka izjava čoveka koji je više od pola veka bio nekrunisani kralj Davosa. Za Švaba, odlazak predstavlja dramatičan završetak karijere koju je počeo 1971. godine osnivanjem „Evropskog menadžment foruma” – skromnog skupa privrednika koji je vremenom prerastao u najekskluzivniji događaj na planeti. Pod njegovim rukovođenjem, Davos je postao sinonim za globalizaciju, mesto gde se svetske odluke donose u kulisama između ski-staza i glamuroznih sala prepunih šampanjca.
Švab je do kraja negovao imidž vizionara, koji je prvi prepoznao dolazak „Četvrte industrijske revolucije”. Njegovi govori o „kapitalizmu za sve zainteresovane strane” i „potrebi za velikim resetom” učinili su ga arhitektom novog svetskog poretka koji pravi „duboka država”. Prema svedočenju bivših zaposlenih, Švab je gradio „feudalni sistem” u kojem je njegova porodica tretirana kao kraljevska dinastija.
Švab je, prema navodima istražitelja, direktno naredio osoblju SEF-a da snizi rangiranje Velike Britanije u prestižnom „Izveštaju o globalnoj konkurentnosti”
Nakon četiri meseca istrage, SEF je objavio konačne rezultate. „Posle temeljnog pregleda svih činjenica, upravni odbor je zaključio da nema dokaza o materijalnom prekršaju od strane Klausa Švaba”, glasilo je saopštenje. Istražitelji su priznali postojanje nekih „manjih nepravilnosti”, ali su ih okarakterisali kao posledicu „nejasnih linija između ličnih doprinosa i operacija Foruma” koje „odražavaju duboku posvećenost pre nego nameru prekršaja”.
Era Klausa Švaba, velikih načela i grandioznih projekata preoblikovanja sveta, definitivno je završena. Umesto propovednika iz alpskih visova, Davos sada vodi praktičan bankar čiji je jedini cilj bio stvaranje profita. Za globalnu elitu, to možda predstavlja povratak zdravom razumu. Za one koji su verovali da SEF može biti instrument pozitivnih promena, Finkov dolazak označava kraj jedne nade i početak novog realizma.
Lari Fink, milijarder koji upravlja sa preko devet hiljada milijardi dolara, postao je novi šef SEF-a. Fink, koji upravlja imovinom većom od BDP-a Nemačke i Japana zajedno, želi da modernizuje forum i potencijalno održi skupove u gradovima poput Detroita, Dablina, Džakarte ili Buenos Airesa, kako bi se približili „stvarnom svetu“. Finkov dolazak označava kraj 55-godišnje vladavine Klausa Švaba i potencijalno „spuštanje“ foruma sa simbolične planine u realne ekonomske centre.
Geoekonomska konfrontacija
Forum duže od pet decenija okuplja lidere iz poslovnih krugova, vlade, civilnog društva, međunarodnih organizacija, akademske zajednice i sledeće generacije kako bi razumeli globalne izazove i zajedno pokrenuli svet napred. „Ovogodišnji program nadovezuje se na to nasleđe, oblikovano tekućim radom Foruma i najnovijim globalnim dešavanjima i revolucionarnim inovacijama“, navedeno je u saopštenju organizatora.
Organizatori dodaju da Davos 2026. predstavlja neutralnu platformu za razmenu stavova i traženje rešenja za zajedničke globalne izazove, od usporavanja rasta i fragmentacije trgovine do bezbednosti, klimatskih promena i ubrzanog razvoja veštačke inteligencije.
Program je osmišljen da podstakne ideje, iznese dugoročna rešenja za međusobno povezane izazove i otvori nove mogućnosti za rast, otpornost i uticaj, a nadovezuje se na višedecenijsku ulogu Foruma kao mesta gde se susreću ključni globalni akteri. Poseban naglasak stavljen je na geopolitiku i ekonomski rast, uz rasprave o tome kako obnoviti međunarodnu saradnju u uslovima narušenih savezništava i promenjenih bezbednosnih paradigmi.
Učesnici su razmatrali i nove modele globalne saradnje, koji bi mogli da otvore prostor za stabilniji i inkluzivniji rast. Tehnološke teme, posebno generativna veštačka inteligencija, zauzela je centralno mesto u agendi, a lideri iz javnog i privatnog sektora razgovarali su o odgovornoj primeni novih tehnologija, njihovom uticaju na produktivnost i konkurentnost, ali i o posledicama po tržište rada i društvo u celini.
Forum se bavio i „ljudskom dimenzijom“ ekonomskih transformacija, uključujući ulaganja u veštine, obrazovanje i otpornost radne snage. Rasprave su obuhvatile i pitanje rasta unutar planetarnih granica, sa fokusom na energetsku bezbednost, zaštitu prirode i upravljanje vodenim resursima.
„Geoekonomska konfrontacija“ je najhitnija globalna pretnja svetu na kratki rok, rezultat je ankete iznete u izveštaju SEF-a. Godišnji Izveštaj o globalnim rizicima te organizacije, anketirao je više od 1.300 stručnjaka širom sveta o najvećim rizicima po globalnu stabilnost.
Ukupno 18 odsto anketiranih identifikovalo je „geoekonomsku konfrontaciju“ – koja uključuje korišćenje trgovine, investicija, sankcija i industrijske politike kao strateškog oružja za ograničavanje geopolitičkih rivala i konsolidaciju sfera uticaja – kao najverovatniji okidač globalne krize u naredne dve godine.
Sadia Zahidi, izvršna direktorka godišnjeg okupljanja SEF-a u Davosu navela je povećane tarife, kontrole stranih investicija i strožu kontrolu snabdevanja resursima poput kritičnih minerala kao primere „geoekonomske konfrontacije“. Iako izveštaj nije imenovao specifične zemlje, napredovanje ove kategorije sa devetog mesta u prošlogodišnjem izveštaju na prvo mesto odražava godinu obeleženu obnovljenim trgovinskim ratovima između suparničkih sila, izazvanim agresivnim tarifama koje je administracija predsednika Donalda Trampa u SAD nametnula trgovinskim partnerima.
Izveštaj navodi da rizik od geoekonomske konfrontacije raste kako svet ulazi u novu „eru konkurencije“, u kojoj se ekonomski alati sve više koriste kao produžetak geopolitičke strategije, uz šire povlačenje iz multilateralizma. „Protekcionizam, strateška industrijska politika i aktivan uticaj vlada na kritične lance snabdevanja svi ukazuju na svet koji postaje sve intenzivnije konkurentan“, navodi izveštaj.
Ekonomski rivaliteti dolaze u prvi plan, dodaje se, dok raste zabrinutost zbog „ekonomske recesije, rastuće inflacije i potencijalnih balona na tržištu dok se zemlje suočavaju sa visokim dugovima i volatilnim tržištima“. Izveštaj je dezinformacije i društvenu polarizaciju rangirao kao drugu i treću najhitniju pretnju na kratki rok. Ekološke zabrinutosti rangirane su kao najveća pretnja na desetogodišnjem periodu, pri čemu se ekstremne vremenske pojave, gubitak biodiverziteta i kolaps ekosistema, kao i kritične promene u zemaljskim sistemima, smatraju najtežim dugoročnim rizicima.
Problem nejednakosti
Ukupno globalno bogatstvo dolarskih milijardera je prošle godine skočilo za 16 odsto, na rekordnih 18,3 biliona dolara, što je trostruko brži rast od proseka u poslednjih pet godina, navodi se u objavljenom izveštaju organizacije Oksfam, koji se tradicionalno objavljuje na početku SEF-a u Davosu. Vrednost imovine najbogatijih ljudi sveta je poraslo za čak 81 odsto od 2020. godine, napominje se u izveštaju. Kolika je briga najbogatijih za čovečanstvo najbolje možda govori podatak da je u vreme pandemije korona virusa, svet dobio 575 novih milijardera koji su očigledno zaradili na globalnoj nesreći.
Oksfam u izveštaju „Otpor vladavini bogatih: Zaštita slobode od moći milijardera” upozorava da bogataši sve više osvajaju političku moć kako bi oblikovali ekonomska i društvena pravila u svoju korist, dok se prava i slobode većine sve više urušavaju. Verovatnoća milijardera da zauzme političku funkciju je čak 4.000 puta veća nego da to učini običan čovek, dodaje organizacija i upozorava da najbogatiji ljudi sveta poseduju više od polovine najvećih svetskih medijskih kompanija.
Prošle godine je broj milijardera prvi put prešao 3.000, a najbogatiji među njima, Ilon Mask, postao je prvi čovek u istoriji čija je imovina premašila vrednost od 500 milijardi dolara. Rast bogatstva milijardera za 2,5 biliona dolara je skoro jednak ukupnom bogatstvu 4,1 milijarde najsiromašnijih ljudi sveta.
Oksfam, takođe, ukazuje da je siromaštvo ponovo u porastu u Africi, dok se smanjenje ekstremnog siromaštva zaustavilo na nivou iz 2019. godine. Globalno gledano, jedna od četiri osobe redovno preskače obroke, a smanjenje budžeta za pomoć najugroženijima moglo bi dovesti do više od 14 miliona dodatnih smrtnih slučajeva do 2030. godine.
Izveštaj navodi da se građanske slobode i politička prava globalno smanjuju već devetnaestu godinu zaredom, uz više od 142 značajna protesta u 68 zemalja prošle godine, koje su vlasti često gušile nasiljem. Oksfam upozorava da je pad demokratije sedam puta verovatniji u zemljama sa visokom nejednakošću. Organizacija traži od vlada da uvedu realne planove smanjenja nejednakosti, efikasno oporezuju superbogate, ojačaju odvajanje bogatstva od politike i zaštite građanske slobode, kao i da ograniče uticaj bogatih na medije i političke kampanje.
Faktor Tramp
U jednom opširnom i slobodnijem govoru pred svetskim liderima na SEF-u u Davosu, predsednik SAD Donald Tramp izneo je niz tvrdnji o geopolitici, bezbednosti, energetici i investicijama, od kojih su mnoge osporene ili netačne.
Američki predsednik Donald Tramp je uz prisustvo predsednika, premijera i šefova diplomatija više zemalja „lansirao“ Odbor za mir na ceremoniji na margini SEF-a u Davosu. Na ceremoniji je veliki broj predstavnika sa Bliskog istoka i iz Južne Amerike, ali je malo vodećih američkih saveznika iz Evrope.
Odbor je prvobitno bio zamišljen kao mala grupa svetskih lidera koji će nadgledati sprovođenje mira i obnovu u pojasu Gaze, ali je proširen na inicijativu za koju neke evropske države smatraju da će potkopati Ujedinjene nacije.
Tramp se na početku svog govora, kojim je inagurisao odbor uoči potpisivanja njegove povelje, osvrnuo na zabrinutost oko UN. Bio je vrlo kritičan prema UN i povukao je SAD iz brojnih međunarodnih organizacija i izrazio ambicije da novi međunarodni odbor može kopirati, ako ne takmičiti se sa UN, kao telo koje može da ima ulogu u posredovanju u drugim međunarodnim sukobima.
Odbor za mir priprema sveobuhvatan plan za uspostavljanje administracije pod američkom kontrolom u Pojasu Gaze
Zbog skepticizma oko nekih pozvanih članova odbora i njegovog mandata, neki tradicionalni američki saveznici su za sada odlučili da ne učestvuju. Oko 35 zemalja prihvatilo je projekat, a oko 60 zemalja pozvano je da se pridruži. Potpisivanjem pristupanja Odboru za mir u Davosu, koje su inicirale SAD, Povelja Odbora za mir je stupila na snagu. Time je ta struktura dobila status zvanične međunarodne organizacije, saopštila je Bela kuća.
Na ceremoniji su prikazani i snimci Nove Gaze. Prikazane su slike futurističkih visokih zgrada pored mora, u sadašnjem Pojasu Gaze. Tramp je u zaključku ceremonije, sebe opisao kao osobu koja se u duši bavi nekretninama.
Pored Odbora za mir, najavljena su i dva viša pomoćna odbora: „Osnivački Izvršni odbor“, sa velikim naglaskom na ulaganjima i diplomatiji, kao i „Izvršni odbor za Gazu“, zadužen za sve radove na teretu Nacionalnog odbora za administraciju Gaze, odbora tehnokrata zaduženog za privremenu upravu i obnovu Gaze. Bela kuća je saopštila da će oni koji su izabrani u ove odbore raditi na osiguravanju „efikasne uprave i obezbeđivanje najbolje usluge u datoj klasi koji unapređuju mir, stabilnost i prosperitet za narod Gaze“. Tramp će predsedavati sedmočlanim „osnivačkim Izvršnim odborom“ koji će voditi Pojas Gaze kroz sledeću fazu obnove.
Godinu dana posle dolaska na vlast, umesto obećanog mira u svetu, predsednik Tramp planeti je „podario“ Odbor za mir: međunarodnu organizaciju koju niko nije tražio. U odbor je pozvano šezdesetak država, a ulaznica košta milijardu dolara. I dok sateliti SAD po svetu oduševljeno prihvataju ideju, ozbiljne države su suzdržane, a interesantna je poruka ruskog predsednika Vladimira Putina: „OK, uzmite milijardu iz naših zamrznutih sredstava koja stoje kod vas i prosledite ih palestinskom narodu u Gazi.“
Poručio je Tramp da je sam zaustavio sedam ratova, a da ga iz UN niko nije pozvao ni telefonom. Zato je odlučio da formira svoje, doduše okrnjene UN u Davosu, nakon što se posle epizode „parče leda na Grenlandu” razjedinio sa tradicionalnim, decenijskim evropskim saveznicima.
Odbor za mir, koji je predsednik Tramp zvanično pokrenuo u Davosu, priprema sveobuhvatan plan za uspostavljanje administracije pod američkom kontrolom u Pojasu Gaze, navodi se u nacrtu rezolucije do kojeg je došao američki istraživački portal „Drop sajt“. Reč je o dokumentu koji je datiran na 22. januar 2026. godine (pod nazivom Rezolucija br. 2026/1). Prema navodima tri nezavisna izvora bliska američkim i izraelskim vlastima, odražava stvarne planove Vašingtona i Tel Aviva o budućem upravljanju Gazom posle rata.
Podaci ukazuju da je nacrt nastao u Stejt departmentu sredinom decembra prošle godine, a da se njegovo predstavljanje vremenski poklapa sa Trampovim nastupom na SEF-u u Davosu, gde je i najavio osnivanje tog tela.
Rezolucija otkriva da bi Amerika bila, zapravo, upravnik Gaze, odnosno da ne bi imala samo savetodavnu ulogu već bi i donosila zakone, sprovodila vlast i izvršnu i sudsku, imala mogućnost uvođenja vanrednih mera itd. Cilj se definiše kao pretvaranje Gaze u „deradikalizovanu i demilitarizovanu zonu bez terorizma“, koja „ne predstavlja pretnju svojim susedima“. Na čelu sistema nalazi se Tramp, dok bi izvršni odbor imao pravo da donosi nove zakone, menja ili ukida postojeće propise i upravlja bezbednosnim, političkim i ekonomskim procesima, što znači potpuna uprava bez lokalnog suvereniteta.
Tramp je pohvalio američku ekonomiju, ponavljajući apsolutnu dominaciju zemlje u oblasti veštačke inteligencije
U dokumentu se navodi da samo oni koji aktivno podržavaju „deradikalizovanu Gazu bez terorizma“ i nemaju veze sa Hamasom mogu da učestvuju u obnovi, upravljanju ili humanitarnom radu. Nisu definisani kriterijumi za ocenu podobnih, ali će o njima odlučivati Izvršni odbor i, na kraju, Tramp lično.
Kritičari upozoravaju da se ovim planom zaobilazi uloga UN, a Gaza pretvara u teritoriju pod direktnom upravom SAD. Prema tome, dokument koji je procurio, ukazuje na najradikalniji plan do sada za budućnost Gaze – upravu bez izbora, bez palestinskog suvereniteta i pod direktnom kontrolom Vašingtona.
UN, sa 193 zemalja članica, zaista su odavno izgubile sopstvenu ulogu vrhovnog mirotvorca. U protekloj deceniji, napore UN osujećivao je Savet bezbednosti u večitoj pat-poziciji, sve veći broj remetilaca i državnih sponzora u ratovima širom sveta, kao i neprestana erozija njegovog vlastitog položaja pred najmoćnijim svetskim igračima, gde spadaju i SAD.
Trampova inicijativa za vođenjem sveta ka miru usledila je u trenutku kada se zahuktavaju rasprave u mnogim svetskim prestonicama za smenu generalnog sekretara UN Gutereša, kome ističe drugi mandat krajem ove godine. Predsednik, koji je ranije izjavio da može da okonča rat u Ukrajini za jedan dan, otkrio je protekle godine provedene na vlasti da je stvaranje mira otegnut i rizičan proces. Ali danas je Tramp hvalio region Bliskog istoka u kojem sada tinjaju „samo mali požari“. Obećao je da sporazum u Ukrajini „stiže veoma uskoro“ i uživao je u novoj ulozi budućeg vrhovnog mirotvorca.
Koliko brzo Trampov Odbor za mir može da dovede do promene i, ključno, sprovede neke konkretne korake ka trajnom miru, tek ostaje da se vidi.
***
Vremenom, Davos je postao mnogo više od lokacije – postao je simbol. Kada se kaže „Davos“, ne misli se samo na mesto, već na koncept: susret politike, kapitala i ideja. Iako se često kritikuje kao zatvoreni klub privilegovanih, SEF u Davosu ostaje jedinstvena platforma na kojoj se, bar formalno, razgovara o problemima koji se tiču celog sveta.
U svetu koji se stalno menja, Davos je do sada bio konstanta, ekskluzivni klub bogatih ljudi koji dele mišljenja o tome kako bi svet trebalo da funkcioniše, mali grad u švajcarskim Alpima u kojem se nekoliko dana godišnje pokušavalo razgovarati o velikim globalnim pitanjima.
Na januarskom Forumu u Davosu razgovaralo se o globalnim neizvesnostima, geopolitičkim i geoekonomskim rizicima, globalnoj ekonomiji, tehnološkoj transformaciji, veštačkoj inteligenciji i održivosti.
Ovogodišnji SEF bio je domaćin jednog od najintenzivnijih sastanaka poslednjih godina, čemu je najviše doprinio američki predsednik Donald Tramp, koji je ostavio trag na samitu svojim radikalnim predlozima u borbi za moć sa Evropom. Američki predsednik je ublažio neke zabrinutosti oko Grenlanda, isključivši mogućnost vojne intervencije na ostrvu i odustao od nametanja carina saveznicima nakon što je dogovorio okvir za budući sporazum.
Tramp je pohvalio američku ekonomiju, ponavljajući apsolutnu dominaciju zemlje u oblasti veštačke inteligencije, rekavši da bi mogao potpuno zaustaviti transfer tehnologije Kini. Samit u Davosu naglasio je novu podelu sveta obeleženu Trampovom vizijom geopolitike i preraspodelom moći, ističući Švajcarsku kao ključnu neutralnu teritoriju za dijalog suprotstavljenih strana. Ključne teme uključuju potrese u globalnim odnosima i redefinisanje uticaja vodećih sila, što utiče na ekonomsku i političku stabilnost.
Davos je bio fokusiran na „Trampovu viziju sveta“, uključujući novoformirani Odbor za mir, što ukazuje na značajne promene u američkoj spoljnoj politici i njen uticaj na saveznike i rivale. Svet se suočava sa novim oblicima podela koji su proistekli iz diskusija o globalnoj bezbednosti i ekonomskim tokovima tokom samita. Diskusije na SEF-u su ukazale na to da se svet suočava sa „prekrajanjem“ dosadašnjih saveza i ekonomskih blokova.
Ovakav ovogodišnji Davos još nismo videli. SEF je mesto gde se govori uglavnom o ekonomiji, na marginama samita o politici, a sve se obično završi kritikama da je reč o okupljanju ultra bogatih, koji razgovaraju o nejednakosti. Ovaj put, međutim, svi su čekali američkog predsednika Trampa, a on se naizgled povukao kada je reč o Grenlandu, izneo nešto drugačiju verziju istorije i dosta uvreda na račun, pre svega saveznika, dok Evropa smatra da je ovaj put „pokazala zube”.
Da li je Davos na izdisaju ili će on ipak i u novim geopolitičkim okolnostima nastaviti da živi, o tome će se svakako pitati „duboka država”. SEF je njihova ispostava, vladara iz senke, moćnih kompanija poput Blek roka, koje nisu propustile ni ovogodišnji Davos, isturajući političare, pre svega Trampa u prvi plan.
Dr Dejan Jovović je naučni savetnik – ekspert za međunarodne finansije i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije
Izvor: Novi Standard
Naslovna fotografija: World Economic Forum/Thibaut Bouvier/CC BY-NC-SA 4.0
BONUS VIDEO:
