Аутор

Мухарем Баздуљ

Kulturni i prosvetni ratovi, 100 godina ranije

Kralj Aleksandar je pogrešio doživljavajući tadašnje Ministarstvo prosvete kao „ministarstvo za namirivanje hrvatskih seljaka”. Stjepan Radić je pak i pre sto godina znao da Ministarstvo prosvete može komotno da bude svojevrsno „ministarstvo sile”

Nesuđeni Nobel Dobrice Ćosića

Danas, nakon 50 godina i otvaranja Nobelovih arhiva, znamo da je 1975. oficijelno razmatrano i ime Dobrice Ćosića. Njega je predložio Pavle Ivić u ime SANU, pa Ćosićevi fanovi sada imaju crno na bijelo da on i Nobel nisu tolika naučna fantastika

Poslednji pogubljeni britanski veleizdajnik

Džojs je proglašen krivim, osuđen na smrt i pogubljen trećeg januara 1946. Posle njega nikad više u Velikoj Britaniji niko nije pogubljen kao veleizdajnik, a kako je smrtna kazna ukinuta, takva mogućnost je i u budućnosti tek u domenu teorije

Izbori ili godina iza, godina ispred

Kako sada stvari stoje, deluje da će glavni društvenopolitički događaj u idućoj godini sa obe strane Drine biti izbori. Što se tiče Srbije, predsednik Aleksandar Vučić je govorio ili o maju ili o decembru mesecu, s tim što druga opcija iz niza razloga deluje realističnije

Emanuel Tod kao Špengler našeg vremena

Na način na koji se Špengler „naslonio” na Gibona, Tod se u svojoj knjizi „Poraz Zapada” „naslonio” na Špenglera, ali s punim pravom, kao sasvim dostojan Špengler za naše vreme, čija kompetencija doseže nivo polihistora

Pobeda Karana, ali i upozorenje za SNSD

Iako je pobeda Siniše Karana imala mnogo manju marginu nego što je većina analitičara prognozirala, daleko od toga da je ovo nužno početak kraja za Savez nezavisnih socijaldemokrata. Neko bi mogao reći da im je ovo i dobro došlo kao svojevrstan signal upozorenja

Klajst: Život kao razbijeni krčag

Kombinacija pobunjenika i čoveka sa istančanim osećanjem za pravdu posebno je imponovala Hajnrihu fon Klajstu. Ovaj isti motiv od njega su kasnije preuzeli i razni umetnici modernog vremena: od pisca Doktorova do slavnog režisera Miloša Formana

Ubiti Srbina u sebi

Na tragu naslova filma „Poslednji Srbin u Hrvatskoj”, koji je režirao Predrag Ličina, lako je zamisliv trenutak da na nekom budućem popisu stanovništva ne bude u Hrvatskoj više nijednog Srbina, te da preostalim Hrvatima, naročito raznim „radićima”, preostane samo da ubiju Srbe u sebi samima

Jesen, i izbori bez smisla?

Ne potcenjujući važnost ni jednih ni drugih izbora, po nekim anketama i na severu Kosova i u Republici Srpskoj, veliki deo stanovništva oseća, ispravno ili ne, da njihova sudbina više zavisi od stabilnosti i snage Srbije, nego od lokalnih političkih rešenja

Hladnoratovski Nobel za velikog pesnika

Koliko god politički aspekti dolazili u obzir prilikom izbora dobitnika Nobelove nagrade za književnost, moguće ih je spojiti i sa onim estetskim, a da na takav izbor ne padne ni senka sumnje. Takav je primer Česlava Miloša, koji je ovu nagradu dobio 1980. godine

Nož, metak, sreda, petak

Na vrlo intelektualnim „građanističkim” portalima objavljuju se visokoparne intelektualne analize ubistva Čarlija Kirka koje su gotovo doslovna paralela sa opravdavanjem silovanja uz pomoć one odvratne fraze „nosila je kratku suknju”.

Podstrekivanje sa elementima izveštavanja

Jedan od istaknutih novinara iz zlatnog doba srpske štampe reportažu je opisao kao „izveštavanje sa elementima podstrekivanja”. Danas je u velikom delu naših medija postala dominantna poetika koju bismo mogli nazvati: podstrekivanje sa elementima izveštavanja

Nevidljiva ruka ideologije

Do unazad nekoliko godina, možda i najpopularniji odsek na Filozofskom fakultetu u Beogradu je bila Istorija. To nije bilo čudno, Srbi tradicionalno vole istoriju. Ipak, danas je to, i to ubedljivo, Psihologija. Zašto je došlo do takve promene?

Ispasti glup u društvu ili o bursaćologiji

To su postulati "bursaćologije": što važi za sve, ne važi za Srbe, njima valja nametnuti posebna pravila, ona koja će ih najviše poniziti. U takvoj vrsti masovne hipnoze, ljudi poput njega ne primećuju očigledne stvari i ispadaju glupi u društvu