Bitka za prevlast na morima između Izraela i Irana počela je, suštinski, još pre četiri godine. Rat u Gazi uneo je novu dimenziju u taj rat, u koji su uključeni i jemenski Huti i Amerika, pa je serija incidenata, napada dronovima i ispaljivanje projektila preko Crvenog mora dovela u pitanje bezbednost plovidbe morem kroz koje se brodovima obavi desetina ukupne svetske trgovine. Akcioni film u vodama oko tesnaca Bab el Mandeb nastavak je tenzija koje prete da se iz Pojasa Gaze preliju na ostatak Bliskog istoka.
Palestinska zastava vijori se na brodu „Galaksi lider”, ukotvljenom u jemenskoj luci Hodeida na Crvenom moru od kada su se na njegovu palubu, 19. novembra, helikopterom spustili specijalci jemenskih Huta. Negde u moru završila je zastava Bahama pod kojom je plovio ovaj brod britanske kompanije iznajmljen Japancima. Komandosi su oteli brod jer mu je vlasnik izraelski tajkun, Abraham Rami Ungar, a akcija je usledila nedugo pošto je „Galaksi lider” prošao pored broda „Behšad”, plovećeg špijunskog centra iranske Revolucionarne garde.
„Oči su nam otvorene, stalno motrimo i tražimo izraelske brodove”, rekao je lider Huta, Abdul Malik el Huti, objašnjavajući da je akcija protiv izraelske trgovačke mornarice postigla željeni efekat, jer je nekoliko dana kasnije u Elijatu (ili Um el Rašrašu, kako ga zovu Arapi), jedinoj izraelskoj luci na Crvenom moru, bio ukotvljen samo jedan brod.
Vlasti u Sani su odmah posle početka izraelske kontraofanzive u Gazi uvele zabranu plovidbe za izraelske brodove, navodeći da je podrška Palestincima njihova verska i nacionalna dužnost. „Brodovi svih ostalih država su nesmetano i bez teškoća prolazili kroz Crveno more”, tvrde Huti.
U danima koji su usledili nakon otmice „Galaksi lidera”, Izraelci su projektilima ispaljenim iz borbenog aviona F-35 oborili projektil koji je iz Jemena leteo ka Elijatu. Gotovo istovremeno, američki razarač „Tomas Hander” oborio je nekoliko bespilotnih letelica, koje su takođe iz Jemena letele ka Izraelu.
Huti protiv Izraela
Akcioni film u vodama Crvenog mora i oko tesnaca Bab el Mandeb nastavak je tenzija koje prete da se iz Pojasa Gaze – posle upada Hamasa u Izrael i izraelske osvetničke akcije – preliju na ostatak Bliskog istoka. Dosadašnji bilans ovog rata je bezmalo 20.000 mrtvih u sukobima oko Pojasa Gaze i više od 150 u artiljerijskim dvobojima Izraelaca i boraca Hezbolaha na jugu Libana, dok mrtve u vazdušnim udarima Amerikanaca i Izraelaca po položajima proiranskih milicija u Siriji niko i ne broji.
Eksplozije iz Pojasa Gaze čule su se, očekivano, i u Jemenu pa su tamošnji Huti, posle decenije rata sa Saudijskom Arabijom, odlučili da krenu primerom Hezbolaha i – u znak podrške Palestincima – ispale nekoliko projektila i lansiraju dronove put Izraela. Usput, oborili su američku bespilotnu letelicu „riper” negde iznad Crvenog mora i počeli da patroliraju okolnim vodama u potrazi za brodovima koji bi se na bilo koji način mogli povezati sa Izraelom.
Televizijsko obraćanje portparola vojske Huta, Jahja Sarea iz Sane, nakon što su Huti zaplenili izraelski brod u Crvenom moru, 19. novembar 2023. (Foto: EFE/EPA/Yahya Arhab)„Galaksi lider”, koji već danima stoji ukotvljen u jemenskim vodama, samo je igrom slučaja bio prvi takav brod. Huti najavljuju nove akcije svojih komandosa, dok su Izraelci i Amerikanci u Crveno more poslali razarače, korvete i raketne topovnjače, postavljajući scenografiju za nove sukobe.
Pomorski rat Izraela i Irana
Bitka za prevlast na morima u bliskoistočnom regionu počela je još pre četiri godine, kada je Izrael počeo kampanju napada na iranske brodove koji su morem prevozili naftu i oružje za brojne grupe koje su se, svaka na svoj način, borile protiv vlade u Tel Avivu.
Iran je uzvraćao manje vidljivim napadima, pa je u maju 2021. godine njegova raketa pogodila brod za prevoz kontejnera „Lori”, čiji su vlasnici Izraelci. U ovom napadu, koji je potvrdila i izraelska vojska, nije bilo povređenih ni ozbiljnije materijalne štete. Količina štete i način na koji su napadi izvedeni naveli su zapadne obaveštajne službe da zaključe da Iranci i nisu želeli da ozbiljno oštete brod, već samo da pošalju poruku da mogu da uzvrate udarac bilo kada i bilo gde.
Izrael je, pak, svoju seriju napada na iranske brodove pokrenuo kako bi sprečio širenje vojnog uticaja Teherana i pokušaje te države da nekako zaobiđe blokadu na izvoz iranske nafte koju su uvele SAD.
Dnevne novine u Jemenu, novembar 2023. (Foto: EFE/EPA/Yahya Arhab)Pomorski element iransko-izraelskog sukoba, smatraju analitičari, tek je deo šireg fronta koji je Teheran u poslednjih 15-ak godina osmislio kako bi naoružao listom sve milicije i oružane grupe koje za cilj imaju – uništenje Izraela od Hezbolaha u Libanu, preko brojnih grupa u Siriji i Iraku, zatim Huta u Jemenu i Hamasa i Islamskog džihada u Pojasu Gaze.
Tel Aviv je ovu iransku taktiku pokušavao da zauzda vazdušnim napadima na pošiljke oružja i opreme koji su kopnom i vazduhom dopremane u Siriju i Liban, pa je Teheran bio prinuđen da izvestan broj pošiljki preusmeri na more. „Iran i Izrael su prikriveni rat doveli na otvoreno more”, ocenio je Heis Horejši, tadašnji savetnik u iranskom ministarstvu spoljnih poslova.
Bitka za Crveno more
Hroničari tvrde da je Portugalac Vinsente Sodre – saputnik Vaska de Game tokom drugog pohoda na Indiju 1502. godine – bio prvi evropski gusar koji se pojavio u regionu koji povezuje Crveno more i Adenski zaliv. Pola milenijuma kasnije, Huti su, upotrebom bespilotnih pomorskih dronova i mina iz kućne radionice, uneli sasvim novu dimenziju u ovaj vid pomorskog ratovanja.
Iako je do sada samo nekoliko osoba poginulo u ovakvim incidentima, ozbiljan broj brodova je oštećen, a jednom prilikom privremeno je zatvorena luka u Džedi, jedna od najvećih saudijskih luka na Crvenom moru.
Najveći broj hutskih napada bespilotnim pomorskim dronovima izveden je između januara 2017. i juna 2021. godine, kada su se tankeri i trgovački brodovi u 24 navrata našli na meti mornarice jemenskih Huta. U dve akcije ciljevi su bile naftne instalacije. Bez posledica je prošao napad na američki razarač „Mejson”, koji je u oktobru 2016. godine sa tri projektila oborio krstareću raketu ispaljenu na njega iz Jemena. Druga raketa koju su ispalili Huti eksplodirala je u moru nedaleko od američkog ratnog broda.
U napadima na ostale brodove, Huti su iz luka Hodeida i Salif kretali naoružani pomorskim dronovima, bespilotnim letelicama, ručnim bacačima i minama.
Borac Huta na brodu „Galaksi lider”, novembar 2023. (Foto: Houthi Military Media/Handout via Reuters)U julu 2021. godine, u Arapskom moru tri drona ustremila su se na brod „Merser strit” na čijoj palubi su poginula dva člana posade – Rumun i Britanac. Razlog napada, kao i u slučaju „Galaksi lidera”, bila je činjenica da je vlasnik broda bio Izraelac.
Američka mornarica je neko vreme spekulisala ko zaista stoji iza ovog napada, da bi se, u konkurenciji Huta i Irana, odlučila za vlasti u Teheranu. Ovakvom zaključku je umnogome kumovao i Iran, koji je preko svojih medija na arapskom jeziku objavio da je napad na „Merser strit” odgovor na seriju izraelskih napada na aerodrome u Siriji.
Hronologija napada
U aprilu 2020. jedinica izraelskih pomorskih komandosa prikrala se iranskom trgovačkom brodu „Saviz” i za trup pričvrstila nekoliko eksplozivnih punjenja. Pola sata kasnije, brod je zatresla najmanje jedna eksplozija, a iz njegovog trupa je počeo da se vije dim. Vlasti u Tel Avivu nisu komentarisale ovaj incident, ali je Njujork tajms – pozivajući se na američke izvore – objavio da su Izraelci sat i po posle napada javili Vašingtonu da su to učinile njihove snage.
Godinu dana kasnije, američki izvori su objasnili da je ova akcija izraelskih specijalaca bila odložena neko vreme, kako bi se američkom nosaču aviona „Dvajt Ajzenhauer”, koji je bio u blizini, dalo vremena da se udalji 200 milja od mesta eksplozije.
Američki nosač aviona „Dvajt Ajzenhauer” (Foto: US Navy)„Saviz” je napadnut jer su Mosad i američke obaveštajne službe ocenile da ovaj brod, registrovan kao teretni, u stvari predstavlja špijunski centar kojim Iranska revolucionarna garda prikuplja podatke i presreće komunikacije. Vlasti u Teheranu tvrdile da u ovom incidentu nije bilo povređenih, te da je „Saviz” tek lakše oštećen. Nedugo posle napada pojavile su se fotografije na kojima se vidi kako se iznad iranskog broda vije dim.
Od 2019. godine, izraelski komandosi su napali najmanje 10 brodova na kojima se nalazio iranski teret, dok iranski izvori tvrde da je taj broj dvostruko veći. Većina tih brodova prevozila je gorivo za Siriju, dok su dva – uključujući „Šahr-e Kord”, oštećen eksplozivom u aprilu 2021. godine – za Siriju navodno prevozili vojnu opremu.
Revolucionarna garda uzvratila je udarac godinu dana kasnije, napadom na izraelski brod „Helios rej”, koji je nemačke automobile prevozio put Kine. Iranski gliser je sustigao brod u Ormuškom tesnacu, komandosi su za trup pričvrstili eksploziv i odmakli se, da bi 20 minuta kasnije dve eksplozije napravile rupe u trupu metar iznad površine mora.
Tokom jeseni i zime još nekoliko brodova napadnuto je u Crvenom moru na isti način, a za krivce su proglašeni Huti, koji se o ovim incidentima nisu oglašavali.
Institut koji radi pod okriljem američke ratne mornarice je još pre tri godine objavio studiju u kojoj se opisuje „nova, agresivna strategija Teherana u nastojanjima da, kada bude potrebno, potpuno obustavi brodski saobraćaj u Ormuškom tesnacu i u Crvenom moru”. Takva akcija, smatraju američki stručnjaci, imala bi dramatične posledice po pomorske puteve od ključnog značaja za zapadne ekonomije, pa su Amerikanci, Francuzi, Britanci, Japanci i Italijani odmah zatim ojačali vojno prisustvo u Džibutiju, na ulasku u Crveno more.
Jedinstvo, koordinacija, otpor
Kada je ajatolah Ali Hamnei u junu ove godine istakao značaj većeg jedinstva i koordinacije među „snagama otpora”, stavio je Pojas Gaze u sam centar budućih zbivanja, dodajući tu i neophodnost ujedinjenja sa Zapadnom obalom.
Odmah zatim, mreža medija i internet portala koji se povezuju sa Iranskom revolucionarnom gardom počela je da ističe i mogućnost rata na više frontova protiv Izraela, navodeći da će se ključne bitke voditi na palestinskim teritorijama, ali da ništa manje značajni sukobi neće izbiti i širom regiona.
Zamenik šefa za operacije Revolucionarne garde, general Abas Nilforušan, je mesec dana pre početka Hamasove akcije u Izraelu glasno razmišljao o potrebi da se uspostavi integrisan sistem komandovanja „snaga otpora”. Suštinski, to je značilo da je Iran spreman za opsežnu pripremnu kampanju čiji bi rezultat bio uspostavljanje koordinacionog centra koji bi bio u stanju da upravlja ratom protiv Izraela na više frontova.
Novi iranski pristup objašnjen je kao odgovor na izraelsku strategiju „kampanje između ratova”, kojom Tel Aviv drži potencijalne neprijatelje pod stalnim pritiskom, što povremeno izbije u kraći otvoreni sukob – kao, recimo, pre dve godine takođe u Gazi.
Slika ubijenog komandanta Revolucionarne garde Kasema Solejmanija na demonstracijama protiv Izraela i u znak podrške Palestincima, Teheran, 13. oktobar 2023. (Foto: EPA-EFE/Abedin Taherkenareh)Ideja o zajedničkoj komandi više antiizraelskih frontova pripisuje se generalu Kasemu Solejmaniju, kojeg su Amerikanci početkom 2020. godine ubili u napadu dronova u Bagdadu. Glavne uloge u ovom sukobu podeljene su između Revolucionarne garde i Hezbolaha, kojima je u zadatak stavljeno da obuče i opreme buduće snage, te izdejstvuju da, inače suprotstavljene, šiitske frakcije u Iraku nađu neki zajednički jezik.
Zapadne obaveštajne službe, čak, spekulišu da je od smrti generala Solejmanija glavnu reč u ovom projektu preuzeo prvi čovek Hezbolaha, Hasan Nasralah. On je, navodno, uticajniji i od komandanta Revolucionarne garde, Esmaila Kanija.
Unutar ovog sistema komandovanja Bejrut je, za sada, izabran za mesto okupljanja komandanata različitih milicija – uključujući i Hute – dok su direktni centri komandovanja dodeljeni Hamasu i Islamskom džihadu u Pojasu Gaze i šiitskim milicijama u Iraku, koje se poslednjih meseci predstavljaju kao „Islamski otpor u Iraku” i koje su preuzele odgovornost za seriju napada na baze u kojima su smešteni američki vojnici.
Opkoljavanje Izraela, kako je taj plan zamišljen, imalo bi četiri glavna fronta – Pojas Gaze, Zapadnu obalu, južni Liban i Golansku visoravan, ali i nešto sporedniju ulogu Huta u remećenju trgovačkih puteva na Crvenom moru.
Iranski nosač dronova
Iran gradi nosač dronova, tvrde američki izvori, pozivajući se na analize fotografija rekonstrukcije jednog trgovačkog broda na dokovima brodogradilišta u Bandar Abasu, iranskoj luci u Persijskom zalivu. Početkom godine je saopšteno da je na palubu nekadašnjeg broda za prevoz kontejnera postavljena poletno-sletna pista, čime je počela poslednja faza pretvaranja ovog plovila u platformu za lansiranje iranskih bespilotnih letelica.
Iran se tako pridružio Turskoj koja je, posle američke odluke da joj blokira isporuku borbenih aviona F-35, odlučila da nosač aviona i najveći ratni brod u istoriji mornarice ove države „Anadolu”, brzo prepakuje u nosač dronova, što je izazvalo gotovo paničnu reakciju Atine.
Turski i iranski dronovi postali su naročito popularni posle serije uspešnih akcija tokom rata u Ukrajini, pa su dve države odlučile da razviju verzije koje bi mogle da budu lansirane i sa brodova.
Novi iranski brod nazvan je „Šahid Mahdavi”, po pripadniku Revolucionarne garde koji je 1987. godine poginuo u sukobu sa Amerikancima. Prema iranskoj verziji događaja, Mahdavi je bio mučen pre nego što je umro u američkom zarobljeništvu. Datum kada je ubijen, 8. oktobar, kasnije je proglašen Danom ratne mornarice Revolucionarne garde.
Brod nazvan po Mahdaviju će, kada bude okončana modernizacija, moći da nosi borbene helikoptere i dronove, dok su po obodima palube već postavljeni protivavionski topovi. „Šahid Mahdavi” je dug 240 metara, jednako kao i turski „Anadolu” ili japanski nosači aviona „Izumo” i „Kaga”.
Iranski brod „Šahid Mahdavi” (Foto: IRNA/Sputnik)Kritična faza modernizacije najvećeg iranskog ratnog broda vremenski se podudarila sa manevrima američke i izraelske borbene avijacije, koja je početkom godine u nekoliko navrata uvežbavala „napade na ciljeve duboko u neprijateljskoj teritoriji”. Ovaj opis izraelski zvaničnici su koristili izbegavajući da direktno označe Iran kao mogući cilj vežbi, tokom kojih su letelice F-35 nakratko uletale u iranski vazdušni prostor. Iranci nisu ni potvrdili ni demantovali tu informaciju, ali ubrzo su počeli velike manevri bespilotnih letelica, tokom kojih je za 48 časova isprobano više od 150 dronova.
Istovremeno sa navodnim upadom izraelskih aviona u iranski vazdušni prostor, Tel Aviv je u Crvenom moru uvežbavao napade na ciljeve u Iranu i napade na brodove te države. Tokom tih vežbi, izraelske podmornice pratile su iranske brodove „Behšad”, „Jamaran” i nosač helikoptera „Hingam”. „Behšad” je bio registrovan kao teretno plovilo, ali obaveštajne agencije – uključujući i Mosad – tvrdile su da je reč o špijunskom brodu. „Behšad” je uplovio u Crveno more nedugo pošto je u akciji izraelskih komandosa u aprilu prošle godine onesposobljen njegov prethodnik „Saviz”.
Rat u Gazi, međutim, uneo je novu dimenziju u pomorski rat Irana i Izraela, pa je serija incidenata, napada dronovima i ispaljivanje projektila preko Crvenog mora dovela u pitanje bezbednost plovidbe morem koje se pruža od Bab el Mandeba na jugu do Sueckog kanala na severu.
Oko pomorskog puta Crvenim morem, kojim prolazi desetina ukupne svetske trgovine, živi oko 620 miliona ljudi, ali se očekuje da bi u narednih četvrt veka broj stanovnika mogao biti udvostručen, te da bi dramatično mogao skočiti i bruto nacionalni proizvod ovog regiona – sa sadašnjih 1,8 na 6,1 biliona dolara.
Ali danas, međutim, afrička i arapska obala Crvenog mora su velikim delom potpuno nerazvijene, bez infrastrukture i značajnih luka. Time raste opasnost od konflikata i političke nestabilnosti.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: RTS OKO
Naslovna fotografija: Houthis Media Center
BONUS VIDEO:
