Izraelska vojska, čak i u nepovoljnoj gradskoj sredini, kadra je da potiskuje neprijatelja i vrši upade u tvrda uporišta snaga Hamasa. Međutim, u surovim prilikama u Gazi (i boljim, ali ne i dobrim prilikama na Zapadnoj obali) ne nazire se političko ishodište – koliko bi mogle potrajati operacije, da li bi omraza međunarodnog javnog mnjenja mogla da nanese još veću štetu poljuljanom izraelskom ugledu, i na kraju mogu li sporadične operacije na izraelsko-libanskoj granici da se razbuktaju u još jedan bliskoistočni sukob? Kako na ove probleme reaguju SAD, najpostojaniji i najvažniji izraelski spoljnopolitički partner?
U najvišim međunarodnim telima Izrael i dalje uživa podršku SAD. Na glasanju za rezoluciju Saveta bezbednosti UN za obustavu vatre u Gazi 8. decembra – SAD su uložile veto. Trinaest glasova je bilo za usvajanje rezolucije, jedan glas protiv, dok je predstavnik Velike Britanije bio odsutan. Usvajanje rezolucije podržali su Francuska i Japan. Kako bi odvratili SAD od ulaganja veta predstavnici Egipta, Jordana, Katara, Saudijske Arabije i Turske boravili su u Vašingtonu u vreme izglasavanja rezolucije. Ali njihov sastanak s državnim sekretarem Entonijem Blinkenom upriličen je tek posle glasanja u SB UN.
Interna nezadovoljstva
Deluje da je najviši nivo američke politike i diplomatije postojano uz Izrael uprkos sada već prilično dugotrajnim operacijama i potresnim scenama koje su u medijskoj sferi odnele prevagu u odnosu na prizore sedmooktobarskog masakra.
Međutim, u američkom administrativnom i političkom aparatu od druge polovine novembra sve se snažnije iskazuje nesaglasje sa zvaničnom politikom. Koristeći se kanalima uspostavljenim u vreme Vijetnamskog rata za iskazivanje disidentskih mišljenja nekoliko službenika Stejt departmenta poslalo je interne memorandume u kojima iskazuju nezadovoljstvo politikom prema ratu u Gazi.
Bi-Bi-Si (BBC) je u drugoj polovini novembra izveštavao o različitim peticijama i otvorenim pismima koja su cirkulisala u većem broju američkih agencija i vladinih tela. Često anonimna, ova disidentska mišljenja upućuju da je reč o širem političkom trendu među srednjim i nižim ešelonima Bajdenove administracije (o raspoloženju prema Izraelu kao odrazu unutrašnjih američkih „kulturnih ratova” i generacijskim razlikama videti članak iz Pečata br. 786).
Demonstranti na maršu za Palestinu na 73. godišnjicu Nakbe mašu palestinskim zastavama i znakom sa zahtevom da SAD prekinu da finansiraju Izrael, Vašington, 15. maj 2021. (Foto: Allison Bailey/Alamy Stock Photo)Kao minimum ovi protestni glasovi ističu da bi i SAD trebalo da podrže uspostavljanje primirja. „Deo osoblja Bajdenove administracije, što poziva da se smesta uspostavi primirje, okuplja se ispred Bele kuće”, izvestio je 13. decembra reporter En-Bi-Esa (NBC).
Prema izveštaju Si-En-Ena (CNN) nekoliko desetina službenika okupilo se na bdenju pred sedištem američkog predsednika. Službenik Džoš Pol, koji je dao ostavku polovinom oktobra zbog neslaganja s politikom Bajdenove administracije prema ratu koji izraelske snage vode u Gazi, istakao je: „Američki narod i uvažene institucije zalažu se za primirje, ali ova administracija još ne sluša. Zahtevamo da predsednik Bajden i članovi njegove vlade podignu svoj glas: pozovite na stalno primirje, oslobođenje svih talaca i deeskalaciju koja bi smesta otpočela.”
Nepoželjna tema
Izvesno je da niko u vrhovima američke administracije nije priželjkivao bilo kakvu predizbornu bliskoistočnu temu. Bajdenovo povlačenje iz srednjoazijske avganistanske avanture, nespretno i uz američke žrtve, bačeno je u zasenak početkom rata u Ukrajini. Američke snage na Bliskom istoku su bile malobrojne i u stanju napete ravnoteže spram svojih regionalnih protivnika. Međutim, situacija se naglo zakomplikovala posle 7. oktobra i izraelske odluke da izvodi opsežne kopnene operacije u Pojasu Gaze. To je rat koji se ne može munjevito okončati, i na koji američka administracija – ukoliko ne želi da dramatično pogorša odnose sa Izraelom – nema neposredan uticaj.
Kakvo mesto rat u Gazi može da zauzme u američkoj predizbornoj kampanji koja će, koliko za koju nedelju ili najkasnije mesec, zaokupiti svu pažnju javnosti? Bajdenova koalicija – kao i uopšte savremena Demokratska stranka – rezultat je neobičnog paktiranja: belački visokoobrazovani glasači, među njima posebno žene, različite manjinske grupe, rasne, etničke i seksualne, i zagovornici raznih identitetskih politika. Podrška palestinskoj stvari – čak i kada je nedovoljno jasno artikulisana – spada među važnije nalepnice u aktivističkom kurikulumu.
Međutim, iako je aktivistička klasa najglasnija, ona nije i najbrojnija. Podrška Izraelu je široko zastupljena među glasačima, pre svega među starijima. Ukoliko bi se administracija previše poljuljala na jednu ili drugu stranu, to bi ugrozilo stabilnost koalicije i potencijalno, ionako neizvestan, izborni uspeh.
Aktivisti grupe „Jevrejski glas za mir” protestuju u američkom Kapitolu protiv izraelskog tretmana Gaze, 18. oktobar 2023. (Foto: EPA-EFE/Will Oliver)Početkom novembra, istraživanje javnog mnjenja koje je izveo istraživač blizak Bajdenovoj administraciji, a preneo En-Bi-Si njuz (NBC news), beleži da je podrška Bajdenovom reizboru među muslimanskim i arapskim glasačima u Mičigenu značajno opala. U ovoj američkoj saveznoj državi živi oko 240.000 muslimana, a Bajden je u njoj ostvario pobedu na izborima 2020. godine sa razlikom od svega 150.000 glasova. Nedavna istraživanja javnog mnjenja upućuju da Tramp – verovatni kandidat Republikanske stranke – ima prednost u sedam kolebljivih država.
Promene raspoloženja se primećuju i u široj javnosti. „Istraživanja javnog mnjenja pokazuju nešto više simpatije (Amerikanaca) prema Izraelu nego prema Palestini”, objašnjava Robert Koling, profesor urbanih studija i javnih politika na Univerzitetu Dilard u Nju Orleansku, prema navodu „Glasa Amerike”. Krajem novembra Ekonomist i agencija „Jugov” sproveli su istraživanje javnog mnjenja u kojem je 38% ispitanika odgovorilo da podržava Izrael, 11% Palestince, dok je 28% reklo da podjednake simpatije ima i prema jednima i prema drugima. Neodlučnih je 23% Amerikanaca.
Ipak, generacijski i ideološki jaz najviše se uočava kod odgovora na kontroverznija politička pitanja. Tako 27% punoletnih Amerikanaca – prema nalazu ovog istraživanja – veruje da „Izrael namerno nastoji da zbriše palestinsku populaciju”. Ovo uverenje najviše dele oni koji se određuju kao liberali (48%), kao i oni starosti između 18 i 29 godina (40%). Svega 12% konzervativaca je potvrdno odgovorilo na ovo pitanje.
Regionalni rizik
Međutim, nije uticaj na raspoloženje američkih glasača jedini izazov koji je pred Bajdenovu administraciju postavio rat u Gazi. Mirovni izgledi su naprasno propali a stalno izraelsko prisustvo u Pojasu Gaze moglo bi da stvori još jednu Zapadnu obalu – oblast pod neoročenom izraelskom okupacijom i sa stalnim nasiljem niskog intenziteta. Što, ukupno, isključuje mogućnost političkog namirenja.
Prema navodima američkih zvaničnika, koje prenosi Rojters, Vašington je protiv bilo kakve uloge Hamasa posle rata ali su, takođe, protiv boravka izraelskih trupa u ovom području po okončanju rata duže od neodređenog „tranzicionog” perioda.
Više američkih zvaničnika putovalo je na Zapadnu obalu kako bi se susrelo s Mahmudom Abasom, 88-godišnjim šefom Palestinske uprave. Oni ispituju mogućnost da se Palestinska uprava preoblikuje tako da postane kredibilna politička snaga koja bi mogla da upravlja i Zapadnom obalom i Pojasom Gaze.
Ipak, izgledi za tako nešto su tanki. Veliki deo Palestinaca i pre rata je smatrao ovo političko telo za korumpirano, nedemokratsko i otuđeno od palestinskog naroda. Ni izraelski političari, posebno oni desničarske orijentacije, nisu voljni da na bilo koji način unaprede postojeći status kvo. Nadzornu državu, okupacionu upravu i nasilje niskog intenziteta očigledno su voljni da prihvate uprkos međunarodnom pritisku i srozavanju prestiža izraelske države.
Američki državni sekretar Entoni Blinken (levo) na sastanku sa palestinskim liderom Mahmudom Abasom u gradu Ramala na Zapadnoj obali, 31. januar 2023. (Foto: Ronaldo Schemidt/Pool via AP)Naposletku, ovo je i odmeravanja snaga između Bajdenove i Netanijahuove administracije. Oproštaji s Netanijahuovom političkom karijerom – koji su usledili brzo po napadima Hamasa na jugu Izraela – deluju odveć preuranjeni. U javnom mnjenju ne stoji dobro, ali politika istrajnog vođenja rata protiv Hamasa ima široku podršku. Može biti da je Netanijahu još jedan od brojnih političara koji sa čežnjom iščekuju novembar iduće godine i moguć povratak u Belu kuću njegovog političkog saveznika. Dok god je izraelska javnost spremna na vojni angažman, uprkos izvesnim ekonomskom poteškoćama, nema izgleda da će rat biti obustavljen. Da li to šteti trenutnim vlastima u Vašingtonu, za Tel Aviv je sekundarno značajno.
I u regionalnom rasporedu snaga Izrael za sada deluje sigurnije od Vašingtona. Naime, nedavni napadi u Crvenom moru na trgovačke i vojne brodove doveli su do preusmeravanja dela pomorskog saobraćaja od južnih izraelskih luka prema Mediteranu. Najveća pomorska trgovinska kompanija „Marsk” obustavila je plovidbu Crvenim morem posle najnovije serije napada polovinom decembra.
SAD – iako im je održavanje prohodnosti pomorskih talasa jedna od ključnih spoljnopolitičkih aktivnosti – za sada deluju odmereno. Pokušavaju da odvrate od daljih napada, ali se ne upuštaju u odmazdu ili opsežnije vojne operacije. Rizik po pomorske pravce, rast skoka cena osiguranja, te mogući skok cene energenata su faktori u jednačini koji dodatno mogu naškoditi političkim izgledima Bele kuće, dok je Izrael na njih, mahom, imun.
Staro prijateljstvo za sada opstaje. Iako bi oba prijatelja želela da vide jedan drugom leđa.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: Pečat
Naslovna fotografija: Tanjug/AP Photo/Evan Vucci
BONUS VIDEO:
