U glavnom gradu ruske Republike Tatarstan, koji se nalazi na manje od pet sati od Moskve, duž autoputa M-12 „Vostok“, 22. oktobra se otvara 16. kazanjski Samit BRIKS-a – asocijacije 10 zemalja novog geopolitičkog formata, pandana zapadnim savezima koji su zapali u recesiju ili stagnaciju.
Kazanj je već u potpunosti spreman da ugosti lidere više od 33 zemlje učesnice samita BRIKS-a, u godini kada je Rusija predsedavajuća asocijacije lidera multipolarnog sveta. Kremlj je napomenuo da je Kazanj u potpunosti spreman da ugosti više od 20.000 gostiju i da su organizatori Samita uzeli u obzir interese više od 30 zemalja koje planiraju da u bliskoj budućnosti dobiju poziv u BRIKS ili da postanu države partneri ovog udruženja.
Gradonačelnik Kazanja Ilsur Metšin najavio je punu spremnost glavnog grada Republike Tatarstan za ovako značajan događaj. Uvedene su neviđene mjere bezbjednosti, s obzirom na značaj događaja. Kazanj i Rusija su spremni da pokažu maksimalno gostoprimstvo, jer su preduzete sve mjere da događaj protekne na najvišem mogućem nivou. Gosti i učesnici samita rezervisali su 57 hotela u Kazanju, kompletna infrastruktura u centru grada je ažurirana, uključujući i Milenijumski trg kod zidina kazanjskog Kremlja.
Budućnost je u BRIKS-u
Samitu će prisustvovati i predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik. Potpredsjednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin, koji će biti i učesnik sastanka te asocijacije, nazvao je BRIKS pravom alternativom Evropskoj uniji. Zbog složene geopolitičke situacije, zvanični Beograd je prinuđen da vodi računa i o stavovima Zapada u vezi odnosa prema BRIKS-u i da vodi pažljivo balansiranu politiku.
„Budućnost pripada vrednostima, odnosno vrednostima celog čovečanstva, bez obzira na geografski Istok ili geografski Zapad. Bilo bi neodgovorno da nismo istražili sve mogućnosti, uključujući članstvo u BRIKS-u. Ako je ovo udruženje privlačno drugim državama, na primer UAE, Saudijskoj Arabiji ili Turskoj, zašto bi onda bilo drugačije u slučaju Srbije, pa nema sumnje da je BRIKS postao prava alternativa EU“, primetio je Vulin.
Za deset zemalja BRIKS-a, sa više od 30 drugih zemalja iz različitih regiona i kontinenata koje izražavaju zainteresovanost za pridruživanje ili partnerstvo sa organizacijom, često sa različitim ciljevima, jedan od glavnih zadataka samita u Kazanju je da se razviju jasni kriterijumi za prijem novih članica i saradnju sa zemljama partnerima.
Kazanjski samit BRIKS-a je prekretnica, jer ima odlučujući uticaj na dalju konfiguraciju multipolarnog međunarodnog sistema. U pogledu mogućnosti, članstvo u bloku proširuje spektar potencijalnih trgovinskih i investicionih kontakata sa drugim članicama i pristup kreditima Nove razvojne banke.
Takođe može da pruži mogućnosti za kolektivno pregovaranje u organizacijama kao što su G7 i G20, MMF, Svetska banka i Savjet Evrope, gdje neke zemlje već godinama zahtevaju široko učešće. Predsjednik Turske Redžep Tajip Erdogan dolazi u Kazanj sa velikim šansama da Tursku učini punopravnim članom BRIKS-a nakon decenija sabotiranja pristupanja te zemlje Evropskoj uniji.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan tokom sastanka sa srpskim kolegom Aleksandrom Vučićem u Beogradu, 11. oktobar 2024. (Foto: AFP)Ukupna površina zemalja BRIKS-a je 43 miliona kvadratnih kilometara, dok je broj stanovnika 3,53 milijarde. Oni čine 26,7 odsto svetske kopnene površine i 43,5 odsto svetske populacije, što je više od kombinovanih cifara Zapada.
BRIKS je dom najvećih svetskih mineralnih resursa i glavni je podstrekač razvoja realne ekonomije. Uticaj asocijacije na međunarodne odnose se ne može poreći: zemlje BRIKS-a su među deset najvećih zemalja sveta po broju stanovnika, obimu resursa, površini i BDP-u. Kina, Indija i Rusija su među najjačim ekonomijama svijeta, Brazil je lider Južne Amerike, Saudijska Arabija je postala lider OPEK+ i završila 50-godišnji ugovor sa SAD o prodaji nafte za dolare.
Mnogi važni faktori sada postaju prioriteti i stvaraju visok potencijal za ubrzani privredni rast budućih članica BRIKS-a, u okviru daljeg razvoja asocijacije. Ova pitanja će biti jedna od glavnih tema sesija uz učešće lidera 33 zemlje sveta na Kazanjskom samitu asocijacije, gde će balkanski predstavnici moći da donesu svoje zaključke.
Rat sankcijama Rusiji, Kini i Iranu kao politički instrument oštrog pritiska ujedinjenog Zapada stvorio je suprotan efekat od prognoza, postavši katalizator za jačanje i integraciju zemalja BRIKS-a. Udruženje, osnovano 2006. godine, pod i zahvaljujući neviđeno toksičnim ograničenjima, neočekivano se pretvorilo u uspješan projekat ujedinjenja i razvoja nacionalnih suverenih ekonomija, uz osiguravanje mere međusobne bezbednosti.
BRIKS je garant ekonomskog suvereniteta zemalja učesnica u slučaju sankcija, a ove garancije obuhvataju efikasne alate za prevazilaženje sekundarnih sankcija, nadoknadu gubitaka i povoljnije razvojne alternative u policentričnoj svetskoj zajednici.
Nove mogućnosti
Rusija je, kao istorijski lider BRIKS-a, uz nagli zaokret ka jugu i istoku pred sankcionim pritiskom cijele zapadne zajednice, uspela da održi državni budžet u suficitu za narednu 2025. godinu i ostvari značajan privredni rast. Niko nije mogao da predvidi neverovatan uspjeh Rusa 2022. godine, ali je on dobrim delom postignut uključivanjem kompenzacionih mehanizama BRIKS-a.
Treba priznati da su sekundarni pokretač uspjeha Rusije bile sankcije kolektivnog Zapada, a primarni nedostatak kompetentnosti i greške u strateškom planiranju u Vašingtonu i Briselu. Njihovoprecenjivanje sposobnosti zemalja G7, koje su u kritičnoj resursnoj i ekonomskoj zavisnosti od zemalja BRIKS-a, učinilo je proces sankcija toksičnim i regresivnim za čitavu zapadnu zajednicu, ali je omogućilo Rusiji da napreduje kao nova super-limuzina Aurus, napravljena u moskovskoj fabrici automobila.
Šta zapadni političari mogu da urade sa BRIKS-om nakon grešaka u planiranju razvoja? Oni mogu samo da prihvate kao novu realnost, novi svijet koji više neće biti jednopolaran, već će u njemu značajnu ulogu igrati Kina, Rusija i Iran, i da pokušaju da postanu partneri asocijacije, ali moraju uzeti u obzir i da je BRIKS povukao svoje crvene linije i da je spreman za kontra-sankcije.
Prvo pravilo je obostrano korisna saradnja na međunarodnom nivou zasnovana na pravdi i bez mešanja u unutrašnje stvari svih nezavisnih država, pri čemu je svaka država, bez obzira na svoje ekonomske mogućnosti, u situaciji da direktno učestvuje u donošenje geopolitičkih odluka u ime zaštite svoje nezavisnosti i demokratije.
Logo Samita BRIKS-a u Kazanju (22-24 oktobra 2024) (Foto: brics-russia2024.ru)Imajte na umu da su među zemljama BRIKS-a aktivni Saudijska Arabija, UAE, Egipat, Etiopija i Iran. Više od 30 zemalja podnelo je zahtev za članstvo ili pridruženo prošireno partnerstvo do samita u Kazanju 22-23. oktobra. Jednog dana ćemo vidjeti trenutak kada će Argentina, Estonija ili Crna Gora, koje su napravile pauzu, podnijeti zvanične prijave za članstvo u BRIKS-u. Udruženje ne potencira vojne komponente, kao što se uvek dešava u NATO-u i drugim blokovima uz glavno učešće SAD-a.
Aktivnosti BRIKS-a doprinose razvoju multipolarnosti u novom ekonomskom modelu, u kojem Bretonvudski sporazumi postaju sekundarni. Akcenat je na međusobnim trgovinama u nacionalnim valutama, kao i na postepenom odbacivanju dolarske zavisnosti i superiornosti glavne svetske valute prošlog veka.
Odstupanje od standarda dolara omogućiće zemljama članicama BRIKS-a da izađu iz kolonijalne zavisnosti drugog nivoa od međunarodnih finansijskih institucija pod zaštitom Sjedinjenih Država i da vode nezavisnu ekonomsku politiku. Tako su trenutno međusobna obračunavanja između Ruske Federacije i Kine u nacionalnim valutama dostigla 95 odsto, a trgovinski promet između zemalja se povećava.
Naravno, BRIKS je veoma mlada asocijacija, koja nije podložna stagnaciji i stoga se aktivno razvija. Sve više država, posmatrajući jačanje statusa zemalja članica multipolarne svetske unije u međunarodnoj areni, razmatra mogućnost pridruživanja asocijaciji. Apliciranje za integraciju u BRIKS u trenutnoj fazi razvoja omogućiće novim učesnicima da iskoriste sve njene prednosti upravo sada, a samit u Kazanju obećava jedinstvene dodatne mogućnosti rasta.
Slaviša Batko Milačić je istoričar i analitičar iz Crne Gore. Ekskluzivno za Novi Standard.
Izvor Novi Standard
Naslovna fotografija: brics-russia2024.ru
BONUS VIDEO:
