Mediji i agencije za ispitivanje javnog mnjenja u pojedinim državama sveta ovih dana su, kako prenosi ruski Komersant (OVDE), istraživali kako se kotiraju u javnosti njihovih zemlja kandidati na izborima za predsednika SAD, Kamala Haris i Donald Tramp. Rezultati su indikativni, ali i manje-više očekivani.
U Brazilu, Harisova je dobila podršku od 60 odsto, a Tramp 35 odsto ispitanika, u Velikoj Britaniji odnos podrške Harisovoj i Trampu je 51 prema 32 odsto, a Harisova ubedljivo vodi ispred Trampa i u Nemačkoj sa 65 prema 14 odsto, u Izraelu sa 58 prema 20 odsto, u Kanadi sa 68 prema 32 odsto, u Norveškoj sa 84 prema 11 odsto, u Poljskoj sa 68 prema 32 odsto i, najzad, u Francuskoj sa 55 prema 19 odsto.
Jedina država u kojoj je sprovedeno ovo istraživanje i u kojoj Tramp ima veću podršku od Harisove jeste Rusija, u kojoj kandidat republikanaca uživa simpatije 37 odsto ispitanika, dok Harisovu podržava tek njih osam odsto. Dakle, Rusija je za Trampa. Po tome je ubedljivo jedinstvena, a orginalnost je „omiljena ruska tema“. Upravo tim rečima je navedene rezultate istraživanja javnog mnjenja prokomentarisao glavni urednik prestižnog ruskog spoljnopolitičkog časopisa Rusija u globalnoj politici Fjodor Lukjanov (OVDE).
(Ne)ironični Putin
Da li je i odnos zvanične Moskve prema američkim predsedničkim kandidatima tako jednoznačan, kao što govori pomenuto istraživanje javnog mnjenja, ili je ono samo odraz postmodernog simplifikovanog doživljaja politike, pa kao takvo ima malo veze sa komleksnom stvarnošću sadašnjih rusko-američkih odnosa?
Nasuprot očekivanim rezultatima navedenog ispitivanja javnog mnjenja u Rusiji, Vladimir Putin je u septembru dao, iz ugla medijski konstruisanih stereotipa, jednu prilično neočekivanu izjavu. Predsednik Rusije je tada najpre istakao da su američki predsednički izbori stvar građana SAD, ali da Moskva u američkoj predsedničkoj kampanji „podržava“ Kamalu Haris i to zbog činjenice što joj je mesto u predsedničkoj trci ustpio prvi kandidat „demokrata“ Džozef Bajden, koji je zvaničnoj Moskvi bio prvi favorit (OVDE).
A Bajdena je svojevremeno Putin označio kao predsedničkog kandidata koji više odgovara Rusiji, jer je predvidljiviji od svog konkurenta Trampa (OVDE). Ne možemo znati da li se ruski predsednik tom prilikom šalio ili je ozbiljno mislio kada je konstatovao da su Bajden, a potom i njegova naslednica Kamala Haris bolji izbor za Rusiju. Ni portparol Kremlja, Dimitrije Peskov, nije bio spreman da dešifruje ovu zagonetku (OVDE).
Međutim, i pojedini politički analitičari bliski zvaničnoj Moskvi iznose poslednjih dana ocene koje se ne poklapaju sa napred navedenim rezultatima ispitivanja građana Rusije o američkim predsedničkim kandidatima. Završnicu američke predsedničke trke višegodišnji deputat Jedinstvene Rusije i politički analitičar Jelena Panina prokomentarisala je u svetlu teza iz članka objavljenog u američkom konzervativnom Nacionalnom interesu (OVDE).
Ruski predsednik Vladimir Putin se obraća javnosti na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku, 5. septembar 2024. (Foto: Sputnik/Alexander Vilf)U tom tekstu se Trampu, kao „trezvenom, pragmatičnom lideru, koji je spreman da napravi težak izbor i da pristane na kompromis“, kako bi „sprečio Treći svetski rat“, daje nesumnjiva prednost u odnosu na Harisovu. Panina posebno ukazuje na ocenu autor tog članka, Kolina Djuka, da se danas „SAD nalaze pred najopasnijim izazovima od 40-ih godina prošlog veka“, jer su suočene sa pretnjom koja dolazi od „osovine neprijateljskih režima Kine, Irana, Rusije i Severne Koreje“.
Prema ovom američkom profesoru politikologije sa Univerziteta Džordž Mejson, Kamala Haris, zbog svoje nekompetentnosti, neiskustva i levičarskih zabluda, ne može da se sa svim tim uspešno izbori. Umesto da vodi računa o interesu SAD, ona će se potčiniti „liberalnim internacionalistima 21. veka“, koji su vodili glavnu reč i za vreme predsednikovanja Obame i Buša.
S tim u vezi, Panina primećuje, da tekst Kolina Djuka sadrži recepte za očuvanje američke hegemonije „koji se osećaju na naftalin“. Ukoliko Tramp bude izabran za predsednika SAD, njega će, po oceni ove ruske analitičarke, od početka saplitati i sputavati „duboka država“, jer Tramp „ne kontroliše vladajuću klasu SAD“.
Pošto je pozicija Trampa u upravljačkim strukturama slaba, eventualni pregovori Rusije sa njim bili bi, prema Paninoj, „gubljenje vremena“. S druge strane, ni Harisova se u redovima elite SAD ne doživljava kao kompromisna figura, ali iza nje stoji konsolidovana moć „vouk-avangarde“. S obzirom na to, u slučaju njene pobede samo bi se pojačale podelu unutar američkog društva, a njen „ideološki dogmatizam“ bi brže nego što se misli izbio na površinu i doveo svet na ivicu Trećeg svetskog rata (OVDE).
Ko je od njih dvoje za Rusiju korisniji? – pita se Panina. „Onaj za vreme koga naša država neće gubiti dragoceno vreme u iluzornim nadama na pomirenje i na ‘povratak u 2021’, već će umesto toga da udesetostruči svoje sile u pripremi za Veliki rat“, zaključuje svoj osvrt na završnicu američke predsedničke trke ova ruska alitičarka.
Ko plaća kampanje?
Panina istovremeno ukazuje na spisak američkih kompanija koje sponzorišu kampanje Donalda Trampa i Kamale Haris (OVDE), pa na osnovu njega zaključuje da u „kandidata Demokratske partije uglavnom ulažu IT-kompanije, na čelu sa Guglom i Majkosoftom, dok su na strani Velikog Donalda sve sama avijacija i vojnoindustrijski kompleks (VIK)“.
Sledstveno tome, ne bi trebalo polagati nade da će sponzori Trampa dopustiti smanjenje tenzija u svetu, „jer bi to direktno udarilo po njihovim novčanicima“. Međutim, detaljna analiza sponzorskih uplata pokazuje da stvari i nisu tako jednostavne kao što na prvi pogled izgledaju, jer se vidi da je, primera radi, Boing kao značajan predstavnik VIK-a, finansirao oba kandidata, i po tome nije usamljen.
Pošto, s jedne strane, VIK ulaže u oba kandidata, doduše u jednog više u drugog manje, dok, s druge strane, profit VIK-a direktno zavisi od tekućih ratova i opšte konfrontacije u svetu, Panina po silogizmu zaključuje, da su vodeći ljudi VIK-a ubeđeni da „bilo koji ishod izbora 5. novembra 2024. godine neće ugroziti njihove novčanike“ (OVDE).
Avion kompanije Boing (Foto: Ted S. Warren/AP)Prema oceni Aleksandra Dugina, „ukoliko Tramp pobedi, on ovog puta neće postupati onako kako je to ranije činio“ (OVDE). Pošto „neće imati drugu šansu da realizuje svoje ideje“, od Trampa se, prema Duginu, mogu u slučaju izborne pobede očekivati radikalne promene američke unutrašnje i spoljne politike“.
Globalizmu bi suprotstavio nacionalnu ideju, a možda bi čak otvorio iz sadašnjeg ugla fantastično pitanje uspostavljanja ustavne monarhije u SAD. Dugin očekuje da bi Tramp ukinuo sankcije prema Rusiji i pokušao da razbije rusko-kinesko savezništvo. I pored toga, vodeći ruski filosof smatra da je Harisova bolja opcija za Rusiju, „pošto bi ona nesumnjivo srušila Ameriku“. Jednom rečju, oba ishoda su, po Duginu, povoljna za Rusiju – „velika i snažna američka monarhija zasnovana na tradicionalnim vrednostima“ ili „drogirani liberalni degenerici“.
Za razliku od Dugina, direktor Centra kompleksnih evropskih i međunarodnih istraživanja moskovske „Visoke škole ekonomije“, Dimitrije Suslov, smatra da je pobeda bilo kog od dvoje kandidata na američkim predsedničkim izborima podjednako loša za Rusiju (OVDE).
Prema Suslovu i Tramp i Harisova bi posle izbora za predsednika SAD težili pronalaženju mirovnog rešenja za ukrajinski konflikt, pri čemu bi Tramp za razliku od Harisove, kao predstavnice američke „duboke države“, bio spreman da u tom cilju razgovara i sa „tiranima“ Putinom i Sijem.
Suslov, međutim, ne očekuje ni od Trampa niti od Harisove, da će se saglasti sa minimalnim mirovnim uslovima koji bi bili prihvatljivi za Rusiju. A u slučaju da Moskva odbije takve američke mirovne planove, može se očekivati, po Suslovu, mnogo žešća reakcija od Trampove administracije.
Rečju Suslova: „Sa Trampom pretnja eskalacije i vojnog sukoba postaje veća. A u slučaju izbora Harisove verovatnoća pronalaska nekakvog rešenja biće još manja. Niti jedna, niti druga administracija neće početi sa skidanjem sankcija Rusiji i neće ići na zbližavanje sa Rusijom“. Jedina prednost Trampa u odnosu na Harisovu sa stanovišta Rusije, jeste u tome što bi za vreme njegovog predsednikovanja verovatno oslabili saveznički odnosi SAD sa EU.
Šta je bolje za Rusiju?
Za razliku od Suslova, naučni saradnik ruskog Instituta SAD i Kanade, Vladimir Vasiljev, smatra Trampa u celini prihvatljivijim za Rusiju od Harisove (OVDE). Pritom se ovaj ruski analitičar pre svega vodi ideološkim razlozima.
Po njemu Tramp nije zarobljenik hladnoratovskog diskursa, pa stoga ne posmatra Rusiju kao komunističku državu, već smatra da bi dve kapitalističke države trebalo da se dogovore. I Harisova tretira Rusiju kao kapitalističku državu, ali je kao „pravi lenjinistički marksista spremna da se protiv nje bori“.
Ruski politikolog specijalista za Ameriku, Malek Dudakov, smatra da bi i Harisova, kao i Tramp, postepeno prebacivala finansijski teret podrške kijevskom režimu na evropske saveznike (OVDE). Po njegovom mišljenju Tramp svakako ne bi zatezao sa mirovnim rešenje ukrajinskog konflikta, jer bi imao potrebu da se pokaže produktivnijim predsednikom od prethodnika Bajdena.
Pritom Dudakov upozorava da ne bi trebalo imati zabluda u pogledu Trampovih mirovnih uslova, jer oni mogu biti neprihvatljivi za Moskvu koliko i eventualni mirovni uslovi Kamale Haris. Po oceni Dudakova, postoji takođe opasnost da bi pod Trampovim predsednikovanjem svet brže došao u situaciju „velikog sukoba“, zbog njegove spremnosti da zaoštri odnose sa Kinom i Iranom.
Debata predsedničkih kandidata u SAD, Donalda Trampa i Kamale Haris, 10. septembar 2024. (Foto: Chip Somodevilla/Getty Images)Za razliku od Dudakova, politikolog Pavel Feldman smatra da bi pobeda Trampa bila nesumnjivo bolja za Rusiju (OVDE). Pre svega iz razloga što bi Trampova administracija bila usredsređena na rešavanje unutrašnjih problema u SAD, a u spoljnoj politici bi za nju prioritet bilo davanje podrške Izraelu u njegovoj konfrontaciji sa Iranom. U takvoj situaciji bi, prema očekivanjima ovog ruskog analitičara, Kolektivni zapad prinudio kijevski režim da pristane na mirovne uslove Moskve.
Dvojica ruskih ekonomskih analitičara, Vladimir Černov i Denis Astafjev, saglasni su da bi pobeda Trampa u ekonomskom smislu bila nepovoljnija za Rusiju od pobede Harisove (OVDE). „Sa Trampom bi se ekonomija SAD našla u mnogo povoljnijem položaju, što ne ide naruku ruskim interesima. A pobeda Harisove, suprotno tome, može izazvati veliku nestabilnost u američkoj ekonomiji. Sledstveno, to je bolje za Rusiju“, zaključuje Astafjev.
Černov pojašnjava da je Tramp obećao podršku američkim naftašima i ukidanje ograničenja na eksploataciju nafte, što bi dovelo do pada svetske cene „crnog zlata“ i samim tim do značajnog slabljenja ruske valute. Osim toga, Tramp namerava da oslabi dolar kako bi podstakao američki izvoz.
Takođe, Trampova namera da što pre okonča sukob u Ukrajini svakako bi dovela do stagnacije, a možda i pada cene zlata i plemenitih metala, koje rastu u uslovima globalne nestabilnosti, a to bi, takođe, pogodilo Rusiju, kao jednog od glavnih svetskih izvoznika plemenitih metala.
Složena procena
Autor telegram-kanala Truba ot kačeleй, iza koga stoji anonimni ali po svemu sudeći iskusni i visoko kotirani ruski diplomata, kojeg na svom nalogu redovno preporučuje i Jevgeniji Primakov-mlađi, nedavno je u kratkoj analizi predstavio svoje viđenje koji je od kandidata za predsednika SAD poželjniji sa stanovišta interesa Rusije (OVDE).
Pretpostavljajući da bi Harisova podstakla dalju eskalaciju rata u Ukrajini, a da bi Tramp shodno predizbornim obećanjima težio postizanju mira, autor navdene analize zaključuje da je Tramp, kao biznismen koji je navikao na postizanje sporazuma, svakako bolji za Rusiju.
Čak i da njegovi mirovni uslovi u potpunosti ne zadovolje Rusiju. Eventualna pobeda Harisove, iako bi revoltirala dobar deo američkog društva, ne bi dovela do građanskog rata, ali bi, po mišljenju ovog autora, po drugi put oživela ukrajinski projekat. Polazeći od Trampove spremnosti da finansijski teret izdržavanja kijevskog režima prebaci na EU, autor zaključuje, da bi od takvog Trampovog „poklona“ samo još dodatno skočio rejting partijama koje su u zemljama EU alternativa establišmentu, a u prvom redu nemačkoj Alternativi.
Posle početnih optimističnih ocena eventualne Trampove pobede, autor navedene analize iznosi i pojedine ozbiljne rezerve. Rusiji je potreban mir, konstatuje on, ali na pitanje kada, dodaje da „želi da veruje da će to biti kada dostignemo naše ciljeve“. Deo tih ciljeva se može dostići za pregovaračkim stolom (neutralni status Ukrajine, nepristupanje Ukrajine NATO paktu, ograničenje naoružanja, ukidanje dikskriminatorskih antiruskih zakona), što nagoveštava i iskustvo sa propalim Istanbulskim sporazumom iz leta 2022. godine.
Pregovori ruske i ukrajinske delegacije o miru, uz posredstvo Turske, koju je predstavljao ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu, mart, 2022. (Foto: Cem Ozdel/Anadolu Agency/Getty Images)Drugi ciljevi Rusije zavise od uspeha na vojnom poprištu, a to su „kao minimum, potpuno oslobođenje naših ustavom priznatih teritorija, a kao maksimum odvajanje Ukrajine od mora i još ponešto drugo“.
Imajući u vidu da se u propalom Istanbulskom sporazumu između Moskve i Kijeva ništa nije govorilo o statusu bivših ukrajinskih teritorija koje je Rusija u tom trenutku vojno kontrolisala, kao ni o ukidanju sankcija, anonimni autor ove analize ističe da ima mesta za „dodatni strah od naše navike da činimo akte dobre volje, želje da podržimo prijatelja Donalda (da ispuni predizborno obećanje) i ‚prijatelja mira’ Sija, koji je, kako protiče vreme, sve nervozniji“.
Arhitektura bezbednosti u Evropi, a u okviru nje neutralni status Ukrajine, „ključni je cilj“ za Rusiju. Da li je „Tramp spreman da taj cilj razmatra s nama“, pita se autor ove zanimljive analize.
U prilog tezi da će Tramp više nego Harisova težiti dostizanju mira u ukrajinskom konfliktu, ali da Trampovi uslovi mira neće za Rusiju biti drugačiji od uslova koje bi predložila Harisova, Oleg Carjov navodi rezultate nedavnog američkog predizbornog istraživanja javnog mnjenja o stavovima birača dva predsednička kandidata (OVDE, OVDE).
Među Trampovim biračima njih 54 odsto se zalaže za smanjenje vojne pomoći Kijevu, a 11 odsto za njeno povećanje. U redovima birača Kamale Haris vladaju potpuno suprotni stavovi, jer se 46 odsto njih zalaže za povećanje vojne pomoći Kijevu, a devet odsto za smanjenje.
Međutim, u negativnom odnosu koji imaju prema Rusiji biračka tela Trampa i Harisove se skoro i ne razlikuju. Među Trampovim biračima njih 54 odsto smatra Rusiju neprijateljem SAD, a 30 odsto je ne smatra prijateljem, a među biračima Harisove njih 68 odsto smatra Rusiju neprijateljem, a 23 odsto da nije prijatelj SAD.
Na svom autorskom telegram-kanalu poznati politikolog i analitičar Aleksej Piljko zaključuje da SAD imaju prema ukrajinskom sukobu „dva osnovna scenarija“, kojih će se držati nezavisno od toga da li će na predsedničkim izborima pobediti Tramp ili Harisova (OVDE).
Prema Piljku, američka strategija prema Ukrajini se poslednjih meseci promenila samo utoliko što „u SAD više ne veruju u vojnu pobedu nad Rusijom korišćenjem ukrajinskog režima kao proksi-instrumenta“. U takvim uslovima pobednik na američkim predsedničkim izborima ili će ići „na pokušaj diplomatske pobede putem ‚zamrzavanja’ konflikta prema korejskom scenariju ili na rat iscrpljivanja (Rusije, prim. aut) sa postepenom predajom Ukrajine Rusiji“.
Poruka Lao Cea
Autor jednog od najpopularnijih ruskih telegram-kanala, profesor moskovske „Visoke škole ekonomije“ i nekadašnji predsednik Saveta ministara Luganske Narodne Republike, Marat Baširov, u jednom od svojih poslednjih brojnih osvrta na završnicu američke predsedničke kampanje kratko primećuje:
„Nama je u pricipu svejedno – mi ćemo svoj pravac nastaviti, čak i s nekim korelacijama, ali svetu nije svejedno. Oni ozbiljno zavise od spoljne politike vlasti SAD. Generalno, zanimljivo je sedeti dalje od ovog uzburkanog okeana, razumeti da je kolos na glinenim nogama i ne bojati se njegovog pada (a upravo takvo iskustvo imamo i mi), i posmatrati komešanje“.
Citirajući drevnog kineskog filosofa Lao Cea, Baširov zaključuje: „Ako ti je neko naneo zlo ne sveti se. Sedni na obalu reke i uskoro ćeš videti kako pored tebe pliva leš tvog neprijatelja“.
Kamala Haris, kandidat demokrata na predsedničkim izborima u SAD (Foto: Andrew Harnik/Getty Images)Čini se da za konačno sahranjivanje zapadnog hegemonizma pouka Lao Cea nije sasvim adekvatna. Kolonijalizam je rodno mesto zapadnog kapitalizma, rođenog u osvitu 16. veka, a protekcionizam je njegovo ključno spoljno obeležje, o kome najilustrativnije svedoči jedan od retkih Kromvelovih zakona – Zakon o plovidbi (Act of Navigation) – koji je ostao na snazi i nakon restauracije engleske monarhije.
Budući da vizija multipolarnog sveta, kojoj odlučujuću vitalnost donose ruske ratne pobede u Ukrajini, lišava zapadni kapitalizam njegovog mesta rođenja i njegovog ključnog spoljnog atributa, jasno je da se ne može očekivati da će ishod predsedničkih izbora u SAD značajnije promeniti odnos Vašingtona prema Moskvi.
S druge strane, sva je prilika da države Kolektivnog zapada, isključivo vođene svojim novovekovnim iskustvom, borbu za očuvanje poslednjih pretpostavki svoje viševekovne hegemonije shvataju kao pitanje života i smrti. Kada nestanu pretpostavke za postojanje zapadnog kolonijalizma, njihove oligarhije će „pojesti“ sopstvene države, kao što su to činile i čine tamo u državama koje nisu vodile spoljnu kolonijalnu politiku. Jer, krupna oligarhija može doneti koristi, kao i najamnička vojska, samo dok svoje apetite „hrani“ daleko od matične teritorije, u kolonijama.
Pošto vreme radi za Rusiju i države okupljene oko BRIKS-a, očekivani kraj zapadne hegemonije može biti pre svega zaustavljen brzopletim izlaskom Rusije iz rata sa kijevskim režimom (brz ispunjenja ključnih mirovnih uslova Rusije), kao i nervoza i nestrpljivo traženje mira u redovima država Globalnog juga. U borbi s takvim iskušenjima Lao Ceova mudrost deluje, čini se, lekovitom.
Zoran Čvorović je profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Ekskluzivno za Novi Standard.
Izvor: Novi Standard
Naslovna fotografija: Saul Loeb/AFP via Getty Images
BONUS VIDEO:
