Bitka za Los Anđeles i Kaliforniju

Prošle nedelje, pomalo neočekivano, obojena revolucija vaskrsnula je u Americi, prvi put posle 2020. godine i masovnih nemira vezanih za smrt Džordža Flojda. U Los Anđelesu došlo je do žestokih sukoba između policije i demonstranata koji su protestovali protiv antiimigracionih racija i hapšenja koje sprovodi Trampova administracija.

Kao što to obično biva, mirna okupljanja ispred centara za zadržavanje ilegalnih imigranata pretvorila su se, očas posla, u pravo pravcato urbano bojno polje onog trenutka kada je policija krenula silom da raščišćava gomilu naroda koji se okupio da protestuje protiv hapšenja i deportacije svojih rođaka, prijatelja i poznanika.

Demonstracijama su se ubrzo pridružili članovi latino bandi koji su u neredima videli zgodnu priliku za pljačku i nastavak sopstvenog rata protiv losanđeleske policije. Scene vandalizma i destrukcije obišle su svet, letele su kamenice i Molotovljevi kokteli prema organima reda, policija je, kao odgovor, koristila gumene metke, šok bombe i suzavac, a naročito upečatljiva bila je slika maskiranog demonstranta koji drsko stoji na zapaljenom policijskom automobilu i trijumfalno maše meksičkom zastavom. Protesti protiv racija na imigrante proširili su se i na druge američke gradove sa visokom stopom latino imigracije, među kojima su San Francisko i Santa Ana u Kaliforniji, kao i Dalas i Ostin u Teksasu.

Predsednik Donald Tramp ove nemire ocenio je kao udarac na američki suverenitet i oblik pobune protiv vlade SAD, zbog čega je potpisao predsednički memorandum o raspoređivanju 2000 pripadnika Nacionalne garde i oko 700 marinaca u široj oblasti Los Anđelesa koji bi trebalo da zavedu red u najkraćem roku.

Kalifornija kao Kosovo

Okidač za nemire bio je niz iznenadnih racija američke službe za sprovođenje mera u oblasti imigracije i carine (ICE) u centru Los Anđelesa u petak, 6. juna, koje su ocenjene kao okrutne i nepotrebne. Borci za ljudska prava okarakterisali su ove akcije hapšenja ilegalnih imigranata kao „kidnapovanja“ i „otmice“ koje ne priliče civilizovanoj i demokratskoj zemlji kakvom se SAD smatraju. Nakon početka racija, društvene mreže preplavili su srceparajući snimci uplakanih hispano muževa i žena kojima policija silom odvodi bračne drugove, dok nemile događaje, iz prikrajka, užasnuto posmatraju njihova maloletna deca.

Nasilno razdvajanje porodica i negativni efekti koje to proizvodi u latino zajednicama glavni su argumenti protivnika Trampovih racija, među kojima su i gradonačelnica Los Anđelesa Karen Bas i guverner Kalifornije Gavin Njusom, oboje iz redova Demokratske stranke. Oni smatraju da su Trampovi postupci zapaljivi i da direktno ugrožavaju demokratsku tradiciju u zemlji. S druge strane, Tramp je poručio da se protesti radikalne levice više neće tolerisati i da je vreme da se zavede red u najmnogoljudnijoj američkoj državi koja je postala leglo narko kriminala, beskućništva i opšteg bezakonja. Procenjuje se da Kalifornija među svojih 39 miliona stanovnika ima najmanje tri miliona ilegalnih imigranata, a možda i duplo više.

Ono što se sa sigurnošću može zaključiti jeste da će ovakve konfrontacije sasvim izvesno postati uobičajene u budućnosti, jer je demografska slika takva da neodoljivo podseća na ono što se postepeno dešavalo na Kosovu od kraja Drugog svetskog rata naovamo. Kalifornija, najbogatija i najnaseljenija država u SAD, doživela je dubinske demografske promene tokom poslednjih nekoliko decenija. Jedan od najuočljivijih trendova jeste rast populacije Hispanaca, pojava koja se često naziva „hispanizacijom“ Kalifornije, što je značajno promenilo kulturni, politički i socijalni ambijent.

Poznato je da Kalifornija ima duboke hispano korene, koji potiču iz doba španske kolonizacije (1769-1821) i meksičke vladavine (1821-1848). Gradovi poput Los Anđelesa, San Franciska i San Dijega osnovani su kao španske misije i naselja. Nakon što su SAD anektirale Kaliforniju 1848, anglo-američki doseljenici su postali većina, ali su meksičke i latino zajednice ostale uticajne, posebno u južnoj Kaliforniji i Centralnoj dolini. Sredinom i krajem 20. veka došlo je do naglog porasta imigracije Hispanaca, uglavnom iz Meksika, zbog ekonomskih prilika, potražnje za jeftinom radnom snagom (naročito u poljoprivredi) i političke nestabilnosti u Latinskoj Americi.

Promena identiteta

Zakon o imigraciji i državljanstvu iz 1965. dodatno je ubrzao ovaj trend ukidanjem kvota po nacionalnom poreklu, što je omogućilo većem broju latinoameričkih imigranata da se nastane u SAD. Hispanci su 1970. činili oko 12 odsto stanovništva, do 1990. se ovaj udeo popeo na 26 odsto, a 2020. godine postali su najbrojnija etnička grupa, prevazišavši bele ne-Hispance sa 39,4 odsto populacije naspram 34,7 odsto. Predviđanja su da će Hispanci činiti blizu polovine stanovništva Kalifornije do 2050, što će učvrstiti njihov status dominantne demografske grupe. Naruku im ide i to što bela populacija konstantno opada zbog niskog nataliteta, starenja stanovništva i masovnog iseljavanja u druge države (Teksas, Arizona, Nevada) zbog visokih cena nekretnina i poreza.

Promene u identitetu i kulturi Kalifornije vidljive su na svakom koraku. U Los Anđelesu, 78 odsto uličnih natpisa je na španskom, „Tako bel“ restorani brze hrane odavno su prešišali „Mekdonalds“ i „Burger King“, arhitektura takođe sve više podražava neokolonijalni latinoamerički stil, a hispano mediji (poput Telemunda i Univiziona) daleko su gledaniji od En-Bi-Sija, Si-Bi-Esa i Foksa. Festivali i verski praznici poput Sinko de Majo i Dija de los Muertos masovno se slave kao svenarodne fešte, a lokalni fudbalski klub u Los Anđelesu po popularnosti i poseti na utakmicama počinje da parira timovima američkog ragbija, što je ranije bilo nezamislivo. Takođe, latino bande i kriminalne grupe poput Mara Salvatruče (MS13) potpuno su ovladale ulicama čak i u delovima Los Anđelesa (Kompton) gde su ranije crnačke bande imale prevlast.

Oni regrutuju učenike osnovnih i srednjih škola preko društvenih mreža (Tiktok i Instagram), sarađuju sa meksičkim kartelima (Sinaloa i Jalisko Nueva Generasion) u distribuciji kokaina, metamfetamina i fentanila, bave se trgovinom ljudi i oružja, a najveći deo profita peru ulaganjem u nekretnine, što je dovelo do džentrifikacije pojedinih delova istočnog Los Anđelesa koji su prethodno smatrani za geto. Samo je pitanje trenutka kada će svoje ogromno bogatstvo iskoristiti za kupovinu i sticanje političke moći kao što je bio slučaj u Kolumbiji, El Salvadoru i drugim latinoameričkim državama sa visokom stopom narko kriminaliteta.

Da li sve ovo znači da će se Kalifornija u budućnosti otcepiti od SAD i postati ponovo Meksiko? Naravno da ne, dok se pare nemilice štampaju i dok je ekonomija naizgled jaka i prosperitetna ona će, poput lepka, držati različite etničke, verske i ideološke grupe na okupu, ali, kako je Samjuel Hantington upozorio u svojoj izvrsnoj studiji „Ko smo mi?“ iz 2004. godine, čim ekonomska moć SAD oslabi i nastupi kriza pojaviće se ozbiljne pukotine u identitetskoj slici najmoćnije svetske sile. Tada će, u nastupajućoj oluji nezadovoljstva i borbi za oskudnim resursima, svako potražiti utočište i zaštitu pod okriljem svoje etničke, verske ili ideološke zajednice, a gradovi sa izmešanim, multietničkim sastavom poput Los Anđelesa biće tempirane bombe koje lako mogu postati poprišta nekontrolisanih sukoba „svih protiv svih“.

Izvor: RT Balkan

Naslovna fotografija: AP Photo/Jae Hong

BONUS VIDEO: