Ko nije došao na NATO samit u Hagu?

Radu NATO samita održanog prošle nedelje u Hagu, iako pozvani, nisu prisustvovali premijeri tri od četiri partnerske azijsko-pacifičke zemlje: Republike Koreje, Japana i Australije, koje Vašington poslednjih godina nastoji da što čvršće poveže sa evropskim članicama alijanse i uključi u finansiranje, materijalno snabdevanje i naoružavanje Ukrajine.

Zato mediji u Istočnoj Aziji ovih dana donose članke u kojima pokušavaju da odgonetnu razloge i procene posledice njihovog izostanka. Najviše se govori o novom južnokorejskom predsedniku Li Dže Mjungu, koji je prvi javno izneo odluku da ne ide u Hag, što je izazvalo dosta debate i kritika u njegovoj zemlji od strane opozicionih konzervativnih snaga, najpre stoga što je izostankom sa samita alijanse sebi praktično uskratio prvi sastanak sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.

Li je vođa južnokorejske Demokratske stranke koja tradicionalno vodi mekšu (pa čak i prijateljsku) politiku prema Severnoj Koreji i, mada održava bliske vojnopolitičke odnose sa SAD, po pravilu nastoji da vodi samostalniju spoljnu politiku koja uvažava težinu kineskog i ruskog uticaja na prilike na Korejskom poluostrvu. Zato se u Istočnoj Aziji sa velikom pažnjom očekivalo kako će se Li odrediti prema Vašingtonu, pogotovo u svetlu novih carina koje je i protiv njegove zemlje uvela američka vlada.

Li je nakon stupanja na dužnost izjavio da će njegova administracija, uprkos očekivanoj promeni spoljnopolitičkog kursa, nastaviti liniju koju je ucrtala prethodna vlada konzervativne partije Snaga naroda. Ona se suštinski sastojala u jačanju vojnih veza sa SAD i Japanom i jasnijem svrstavanju Seula sa američkim spoljnopolitičkim ciljevima u regionu, kao što su podupiranje de fakto nezavisnosti Tajvana i vojnopolitičko i ekonomsko obuzdavanje Kine, te pružanje potpore Ukrajini kroz novčana davanja i naoružavanje Poljske i drugih evropskih članica NATO-a.

Otkazano učešće

Pa ipak, Li je otkazao učešće na godišnjem samitu u Hagu, kojem je prethodni južnokorejski predsednik redovno prisustvovao. Kao razloge Li je najpre naveo događaje u sopstvenoj zemlji (odnosno, činjenicu da u vreme održavanja tog događaja nova južnokorejska vlada još uvek nije bila u celini oformljena), a onda i događaje na Srednjem istoku (odnosno, oružani sukob između Izraela i SAD sa jedne i Irana sa druge strane).

Pojedini komentatori u Istočnoj Aziji hvale tu Lijevu odluku, pravdajući je opasnošću da je učešće na samitu u Hagu moglo da njegovu vladu i državu iznenada uvuče u taj sukob.

Po njima, predstavnici SAD i EU verovatno bi od Lija na tom sastanku zahtevali izdvajanja u novcu i naoružanju za svoje članice i Izrael, a sa obzirom da je on tek bio stupio na dužnost i nova vlada nije bila formirana, da bi tako iznuđena obećanja njega lično i tu mladu vladu dovela u ozbiljne geopolitičke probleme s obzirom na ekonomsku i političku važnost Irana za Kinu i Rusiju, kao i činjenicu da napad Izraela predstavlja kršenje međunarodnog prava, a njegovi udari na nuklearna postrojenja u persijskoj državi opasan vojni i ekološki presedan.

Izvesno je da odsustvo lidera tri zemlje ukazuje na postojanje nesporazuma u bilateralnim odnosima sa SAD

Oni, takođe, smatraju da bi kratak i loše pripremljeni sastanak u Hagu sa predsednikom Trampom bio i u ekonomskom smislu kontraproduktivan, te da je za dobre pregovore o problemu visokih carina kojima preti vlada u Vašingtonu (južnokorejski izvoz automobila u SAD zbog njih je već opao za petinu u odnosu na prošlu godinu) i o zahtevu Bele kuće da Seul uveća izdvajanja za troškove stacioniranja američke vojske u svojoj zemlji bilo potrebno da južnokorejski lider ostane kući i sa svojim novim timom jasno definiše strategiju.

Ovo naročito stoga što je predsednik Tramp „impulsivan, sklon teatralnosti u javnim nastupima i često menja mišljenje“, zbog čega „sam po sebi predstavlja nepoznatu veličinu“ u političkoj jednačini.

Značenje odsustva

Japanski mediji pišu da je i tamošnji premijer Šigeru Išiba odustao od puta na samit u Holandiji upravo zbog „zaoštravanja situacije na Srednjem istoku“, odnosno, rata, koji, kao kršenje međunarodnog prava, nije javno podržao uprkos višedecenijskom savezništvu sa SAD. Njemu je tu odluku olakšala činjenica da je južnokorejski lider Li prethodno najavio da neće prisustvovati konferenciji alijanse.

Japanski novinari smatraju da je još jedan razlog odsustva Išibe to što on i njegova vlada nisu zadovoljni time što je američki pregovorački tim, s kojim već dva meseca razgovaraju o modalitetima za prevazilaženje problema novih Trampovih carina, izgleda izneo ideju da se izdvajanje od pet odsto za odbranu, koje saveznicima nameće američka administracija, unese u program tih ekonomskih pregovora.

Piše se i o tome da je japanska vlada priželjkivala zaključenje pregovora sa Vašingtonom o carinama, odnosno, postizanje konačnog dogovora u Hagu, ali da je s obzirom na relativno kratko vreme koje američki predsednik Donald Tramp posvećuje diplomatskim razgovorima na marginama konferencija to bilo nemoguće.

Južnokorejskom i japanskom lideru u odsustvu sa samita alijanse pridružio se i australijski premijer Entoni Albaneze, koji je prisustvovao istim sastancima 2022. i 2023. Njegova vlada, čini se, ne želi da prihvati pritisak Vašingtona da saveznici treba da povećaju svoja izdvajanja za odbranu na čak pet odsto bruto društvenog proizvoda.

On sam verovatno je nezadovoljan i činjenicom da predsednik Tramp preti carinama od čak 50 odsto na uvoz čelika i aluminijuma i da njegova vlada razmatra odlaganje isporuke podmornica na nauklearni pogon Kanberi.

Ipak, ne treba misliti da je nedolazak pomenutih lidera na NATO samit nešto što će duboko poremetiti odnose između tih azijsko-pacifičkih zemalja i najveće vojne alijanse sveta.

Uostalom, iako ne šefove država, one su u Hag poslale druge visoko rangirane političare (konkretno, zamenike predsednika vlade, ministre inostranih poslova i odbrane), koji su se sreli sa generalnim sekretarom saveza Markom Ruteom i potvrdili određene sporazume, kao što je južnokorejsko snabdevanje evropskih članica NATO raznim vrstama naoružanja.

I vest o tome da će 100 australijskih vojnika, pripadnika vazduhoplovstva, biti poslato u istočnu Evropu da, upravljući izviđačkim avionom i dronovima, podrže Ukrajinu, koja je izdata dan nakon okončanja samita, dokaz je da to što premijeri četiri zemlje nisu bili prisutni na konferenciji u Hagu nije presudno.

Ipak, izvesno je da odsustvo lidera tri zemlje ukazuje na postojanje nesporazuma u bilateralnim odnosima sa SAD i, moguće, na neslaganje sa izraelsko-američkom intervencijom u Iranu.

Naslov, lekutra i oprema teksta: Novi Standard

Izvor: RTS

Naslovna fotografija: Haiyun Jiang-Pool/Getty Images

BONUS VIDEO: