Rusija i susedi između saradnje i straha

Azerbejdžan je ponovo postao „nemirni sused“, podsećajući nas na jednu duboku i trajnu istinu: zemlje koje se nalaze u ruskoj sferi uticaja uvek će strahovati od Rusije. Odnosno, naši odnosi sa postsovjetskim susedima će i dalje povremeno biti narušavani nerazumevanjima, kao što je to slučaj sa Bakuom danas.

Granice Ruske Federacije i dalje su uglavnom prozirne i porozne, sa izuzetkom naše granice sa jednom od najmiroljubivijih velikih sila savremenog doba – Kinom. Na svim ostalim delovima i dalje opstaje nasleđe carstva, što čini besmislenim potpuno razgraničavanje unutrašnje i spoljne politike.

Bilo da se manifestuje kroz vojno prisustvo, savezničke obaveze, kulturne i jezičke veze ili puku zavisnost u spoljnoj politici, susedi Rusije – od baltičkih država do Poljske i Finske – i dalje ostaju u njenoj sferi uticaja. Ti odnosi su proizvod vekovne istorije. Bez obzira na to koliko nastoje da se od nje oslobode, retko u tome uspevaju, a čak i kada uspeju, Rusija i dalje zauzima centralno mesto u njihovoj kolektivnoj svesti.

Baltičke države i Finska su se „odsekle“ od Rusije, ali ne mogu zaista živeti, a da ne razmišljaju o njoj. Suštinski se ništa ne menja. To je neizbežna posledica istorijskih veza, iako može donositi nevolje i strepnju, ona je ujedno i neminovnost.

Prirodna reakcija

Strah je, nažalost, prirodna reakcija. Moramo razumeti da će se susedi Rusije uvek plašiti nje i da se taj strah ne može ukinuti. Umesto toga, pametno bi bilo uzeti ga u obzir i upravljati njime kroz realističan pristup politici. Čak i tamo gde odnosi izgledaju stabilno, kao što je slučaj sa državama Centralne Azije, strahovi u vezi sa ruskim namerama i dalje postoje.

Pre nekoliko godina, u vreme kovid pandemije, vodio sam intervjue sa važnim ljudima u gotovo svim bivšim sovjetskim zemljama (osim Ukrajine i Turkmenistana). Među političarima i akademicima, čak i među najinteligentnijima od njih, anksioznost u vezi sa Rusijom bila je „opipljiva“, što direktno što indirektno.

Rusija zna da je rešavanje regionalnih sporova silom obično protivno njenim sopstvenim interesima. Ali, pitanje je da li susedi registruju taj uvid Moskve. Druge države neizbežno procenjuju Rusiju kroz njenu istoriju, razmere i moć – a velike sile uvek mogu biti u iskušenju da pribegnu jednostavnim rešenjima.

U današnjem nestabilnom globalnom okruženju, poverenje u budućnost je privilegija koju uživaju samo retki. Države poput Rusije, SAD, Kine ili Indije, zahvaljujući svojoj moći, mogu da imaju izvesno samopouzdanje. Druge, poput Islanda ili Lihtenštajna, suviše su male da bi se računale. Sićušni Luksemburg u strahu mora da gleda preko ramena ka Nemačkoj i Francuskoj. Međunarodno pravo, dakle, nije više nikome prava garancija. Velike vojne sile, uključujući Rusiju, ne daju neograničene bezbednosne garancije državama u svom neposrednom okruženju.

Geografija je drugi ključni faktor. Položaj države na karti oblikuje njenu sudbinu i spoljnu politiku. Naivno je predlagati da Rusija treba tretirati svoje susede kao što Sjedinjene Države tretiraju Meksiko ili Kanadu. Američki susedi su praktično izolovani na „ostrvu“, daleko od glavnih svetskih konflikata. Oni ne mogu da potraže pomoć kod neke druge strane, u sukobu sa najjačom silom na svetu, pa zato ostaju vrlo obazrivi.

Moramo razumeti da će se susedi Rusije uvek plašiti nje i da se taj strah ne može ukinuti

S druge strane, ruski susedi imaju otvorene granice u mnogim pravcima i stalne mogućnosti da „balansiraju“. Potpuno je prirodno što traže saveznike na drugim mestima kako bi ublažili svoje strahove. Zato je Turska aktivna na Južnom Kavkazu i, nešto diskretnije, u Centralnoj Aziji.

Bivše sovjetske republike vide partnerstvo sa Turskom kao vid zaštite, iako niko zaista ne veruje da Ankara može da parira uticaju Rusije. Turskoj nedostaju finansijski resursi i strateška nezavisnost da bi zamenila Rusiju. Ali prisustvo Ankare je koristan adut u pregovorima sa Moskvom – isto kao što neke bivše sovjetske republike koriste saradnju sa BRIKS-om kao sredstvo u pregovorima sa Zapadom.

Ovo stvara gustu i složenu mrežu odnosa, u kojoj diplomate moraju da obave najveći deo posla i gde ništa nije jednostavno niti lako.

Moć i odgovornost

Geografska usmerenost i duboke istorijske veze dovode do toga da Rusija ne može posmatrati svoje susede kao bilo koje druge države na planeti. Kontinentalne granice ne mogu postati neprohodne, osim ako zemlja nema „gvozdenu unutrašnju kontrolu“, kao što je slučaj sa Kinom ili Severnom Korejom. Ostali ruski susedi nisu izgrađeni na taj način. Oni preferiraju otvorenost u odnosima sa Rusijom, bez obzira na povremene tenzije.

Identitet same Rusije, takođe, onemogućava potpuni raskid sa bivšim sovjetskim susedima. Rusija je multietničko i multireligijsko društvo. Njeno jedinstvo počiva na saradnji između različitih grupa, a ne na krutoj isključivosti. Tvrda granica sa susedima neminovno bi dovela do pokušaja povlačenja granica unutar same Rusije – što je opasan put za zemlju čija većinska etnička grupa mora ostati integrisana i bezbedna u svetu punom pretnji.

Istorijski gledano, ruski vladari su od 15. veka pa nadalje regrutovali ljude iz Zlatne Horde – svoje nekadašnje neprijatelje – kako bi pojačali ljudske resurse u zemlji oskudnih bogatstava i surovih uslova. Ta pragmatična tradicija se nastavlja i danas. Rusija ne može da se odseče od zajednica koje su na njenoj teritoriji nastale tokom vekova. Nadzor nad njima jeste zadatak organa reda, ali to nasleđe uvek ostaje.

Ovo objašnjava zašto odnosi Rusije sa njenim susedima uvek nose dozu neizvesnosti i anksioznosti. To se danas dešava sa Azerbejdžanom, a dešavaće se ponovo i na drugim mestima. Strpljenje Rusije nije beskrajno, ali je njena državna politika dosledna, utemeljena na realističnom sagledavanju sopstvene istorije, geografije i položaja u savremenom svetu.

Velike sile moraju razumeti strahove svojih suseda, ali ne i potčinjavati im se. Rusija ne treba da se odrekne svog uticaja, ali ni da očekuje da će zbog njega biti voljena. Umesto toga, treba da upravlja posledicama svoje veličine i moći, i da strah koji izaziva kod suseda prihvati kao deo cene koju plaća za to što je velika sila.

To je zadatak koji stoji pred ruskom diplomatijom – i test njene sposobnosti da u sve nestabilnijem svetu uravnoteži snagu sa odgovornošću.

Autor je programski direktor kluba „Valdaj“

Naslov i oprema teksta: Novi Standard

Izvor: RT International

Prevod: Mihailo Bratić/Novi Standard

Naslovna fotografija: IHA Photo

BONUS VIDEO: