Vojni porazi, na stotine hiljada mrtvih i ranjenih ukrajinskih vojnika, gubitak teritorija, uništena privreda, ratni kriminal, prisilne mobilizacije – ništa od toga tokom tri i po godine rata nije moglo da ugrozi predsednički položaj Vladimira Zelenskog. A ovih dana umalo mu je „došao glave“ pokušaj da vrhovnom tužiocu Ukrajine potčini paralelnu strukturu nezavisnih antikorupcijskih organa – Nacionalni antikorupcijski biro Ukrajine (NABU) i Specijalno antikorupcijsko tužilaštvo (SAP).
Svakako da je Zelenski bio svestan visokog rizika takvog koraka. Baš zato je brižljivo izabrao način i vreme donošenja zakona № 12414.
Dimna zavesa Zelenskog
Iz šturog zvaničnog opisa predloga Zakon № 12414, koji je Rada usvojila 22. jula, a Zelenski ga odmah istog dana potpisao, nije se moglo neposredno zaključiti da se njime bilo šta menja u statusu nezavisnih antikorupcijskih organa. Zvanično se radilo o izmenama Krivičnoprocesnog zakonika Ukrajine, koje su se „odnosile na specifičnosti prethodne istrage krivičnih dela povezanih sa licima nestalim u posebnim okolnostima ratnog stanja“ (ovde).
Međutim, kritičari ovog zakonskog predloga iz redova poslanika Rade odmah su uočili da bi u slučaju usvajanja tog akta vrhovni tužilac Ukrajine postao zapravo šef tužiocima iz Specijalnog antikorupcijskog tužilaštva (SAP), umesto glavnog tužioca koji se nalazi na čelu ovog specijalizovanog paralelnog tužilačkog organa (ovde).
Osim toga, vrhovni tužilac je prema Zakonu № 12414 ovlašćen da odlučuje, ne samo o tome kojem će tužiocu Specijalnog antikorupcijskog tužilaštva (SAP) biti dodeljen neki predmet, već i da li će predmet, u kome je istragu sproveo specijalizovani nezavisni antikorupcijski istražni organ – NABU, biti izuzet iz nadležnosti specijalizovanog antikorupcijskog tužilaštva (SAP) i dodeljen nekom tužiocu opšte nadležnosti.
Inače, takvo preuzimanje koruptivnih krivičnih predmeta iz specijalizovanog antikorupcijskog istražno-tužilačkog sistema, koga čine NABU i SAP, bilo je pre predložene zakonske izmene izričito zabranjeno. Imajući sve to u vidu, opozicioni poslanik i predsednik Komiteta Rade za slobodu govora, Jaroslav Jurščin, izjavio je da vlast ovim uvodi „totalnu kontrolu nad antikorupcijskim slučajevima“.
Tabla na ulazu u NABU u Kijevu (Foto: RBK-Ukraїna)Pošto vrhovnog tužioca Ukrajine prema čl. 131. Ustava postavlja i smenjuje šef države, a sam Zelenski i ne skriva da je vrhovni tužilac „sto odsto njegov čovek“ (ovde), lako se dalo zaključiti da se predloženim zakonskim izmenama sistem nezavisnih antikorupcijskih organa stavlja pod kontrolu Zelenskog, ili preciznije pod kontrolu moćnog šefa njegovog kabineta Andreja Jermaka (ovde).
Da bi se pred ukrajinskom javnošću opravdala planirana operacija potčinjavanja Nacionalnog antikorupcijskog biroa (NABU) i Specijalnog antikorupcijskog tužilaštva (SAP), dan uoči usvajanja Zakona № 12414, organi koji se nalaze pod direktnim uticajem Zelenskog – Vrhovno tužilaštvo Ukrajine i Državni biro za istrage (GBR), izveli su veliku policijsku akciju u centralnim i regionalnim odeljenjima NABU i SAP (ovde).
Kako bi efekat „dimne zavese“ bio što uverljiviji, ova akcija je opravdana borbom protiv ruskog uticaja u nezavisnim antikorupcijskim strukturama. Jedan broj detektiva NABU osumnjičen je za državnu izdaju, trgovinu sa Rusijom i korupciju. (ovde). Zelenski je čitavu akciju propratio rečima, da će „antikorupcijska infrastruktura raditi, ali samo bez ruskog uticaja, od koga moramo da se oslobodimo“ i, uz to, „mora biti više pravednosti“ (ovde).
Zelenski se odlučio da stavi pod kontrolu nezavisne antikorupcijske organe, nakon što je Tramp prethodne sedmice izašao sa 50-dnevnim „ultimatumom“ za zaustavljanje ukrajinskog rata, koji je aktuelni ukrajinski predsednik pogrešno shvatio kao „dokaz nove ture ljubavi od strane Vašingtona“ (ovde). Uz to, Zelenski se odlučio da Zakon № 12414 bude donet dan uoči nove runde istanbulskih pregovora ukrajinskih i ruskih zvaničnika, očekujući da će ovaj događaj medijski potisnuti u drugi plan vesti iz Rade o donošenju kontroverznog zakona.
Pogrešna procena
Sve se, međutim, odigralo suprotno procenama prvog čoveka kijevskog režima. Kao prvo, pokazalo se da u ovom slučaju iz nekih razloga oprobani rusofobski narativ nije pomogao Zelenskom da pred zapadnim starateljima opravda svoje nove političke pretenzije. Naime, informacija o navodnim vezama detektiva NABU sa Rusijom nije ostavila na vladaćuje zapadne političke krugove nikakav utisak.
„Uvek je ostavljala, a sada nije“, primećuje u svojoj analizi kolumnista Ukraina.ru Vasilije Stojakin (ovde). Sa stranica britanskog Telegrafa Zelenskom je za svaki slučaj poručeno da će čak i da Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) dokaže prorusku orijentaciju pojedinaca iz NABU, „što nije isključeno“, on sam „teško otkloniti sumnju da se služi vlašću u sopstvenom interesu“ (ovde).
Baš u danu kada je u Radi usvojen sporni zakon portparol Stejt departmenta, Tami Brus, relativizovala je i značenje novog Trampovog 50-dnevnog „ultimatuma“ na koji je računao Zelenski, rekavši da se SAD neće striktno pridržavati ovog roka „ako se budu vodili istinski pregovori“ (ovde). S tim u vezi, Anton Trofimov je primetio da ishod pregovaračkog procesa „ne zavisi samo od Moskve“, već „danas mnogo više od ponašanja pana Ze (tj. Zelenskog) i njegove klike, u vezi sa kojima se na Zapadu ‚neočekivano’ pojavilo mnoštvo neprijatnih pitanja“. A najvažnije od njih tiče se sumnjivih poslova koje su „njihovi kijevski klijenti odlučili da sakriju dalje od užarenog pogleda Velikog Belog Gospodina“ (ovde).
Rusofobski narativ nije pomogao Zelenskom da pred zapadnim starateljima opravda svoje nove političke pretenzije
Trofimov precizira da se na Zapadu radi „o ukidanju nezavisnosti Nacionalnog antikorupcijskog biroa (NABU) i Specijalnog antikorupcijskog tužilaštva (SAP)“. Dan uoči donošenja spornog Zakona № 12414 ambasadori država članica „G7“ poslali su Zelenskom jasnu poruku šta misle o njegovom ataku na paralelne istražno-tužilačke strukture NABU i SAP. Oni su javno izrazili „ozbiljnu zabrinutost“ zbog policijske istrage unutar NABU i uz to su u danu istrage posetom ovoj instituciji jasno stali na njenu stranu (ovde).
Svemu tome valja dodati jasne signale koji su tokom juna i početkom jula stizali sa Zapada, o sve većem nezadovljstvu tamošnjih vladajućih krugova vladavinom Zelenskog. Tako Tramp više nije bio usamljen u optužbama na račun šefa kijevskog režima. Kritikama na račun svemoćnog Jermaka, Politiko je, kao glasilo američke „duboke države“, uputio šestog jula Zelenskom više nego jasnu poruku: „Ukrajina rizikuje da izgubi moralni legitimitet u očima zapadnih društava. Autoritarni stil predsedničkog kabineta sve više izaziva zabrinutost“ (ovde).
U isto vreme nemački Špigl je preneo izjavu jednog poslanika HDS, koji je poručio da „mi ne možemo beskonačno da finansiramo režim kod kog nema ni slobode medija, niti ravnoteže vlasti. Ukrajina ima potrebu za novim načinom rukovođenja“ (ovde).
Protesti u Kijevu protiv donošenja Zakona №12414, 23. jul 2025. (Foto: Wikimedia commons/Sasha Gulich/CC BY-SA 4.0)Čuveni američki novinar Sejmur Herš sredinom jula je napisao da Vašington traži zamenu za Zelenskog i da je nekadašnji komandant ukrajinske vojske, a sada ambasador u Velikoj Britaniji, Valerij Zalužni, najverovatniji kandidat za novog predsednika Ukrajine po meri SAD (ovde). Ovih dana je Rojteres preneo upozoravajuću izjavu jednog neimenovanog zapadnog diplomate, prema kojoj „ukrajinska strana sve više i više ispituje granice dozvoljenog“ (ovde).
I pored svih takvih nepovoljnih signala, Zelenski se ipak odlučio na konačni obračun sa paralelnim istražno-tužilačkim strukturama NABU i SAP. Smatra se da je neposredni povod bilo nedavno pokretanje istrage od strane NABU za primanje mita u vrednosti od 345.000 američkih dolara protiv doskorašnjeg vicepremijera i kandidata za novog premijera Alekseja Černišova. Prema pisanju Blumberga Černišov je „tesno vezan za Zelenskog i njegovu porodicu“ (ovde, ovde, ovde).
Povod za obračun Zelenskog sa NABU i SAP, prema poslaniku Rade Alekseju Gončarenku iz redova opozicione liberalno-soroševske „Evropske solidarnosti“, trebalo bi tražiti u prisluškivanju, koje je trajalo od aprila do jula ove godine, stana biznismena Timura Mindiča, u kome je često boravio Zelenski. Prisluškivanje je vršeno iz susednog stana biznismena Genadija Bogoljubova, kome je NABU pomogla da napusti Ukrajinu (ovde).
Obračun Zelenskog sa paralelnim antikorupcijskim policijsko-pravosudnim sistemom svakako ima veze i sa aktiviranjem opozicije
Obračun Zelenskog sa paralelnim antikorupcijskim policijsko-pravosudnim sistemom svakako ima veze i sa aktiviranjem opozicije, koja je sasvim zamrla posle februara 2022., ali koja poslednjih meseci dobija sve jasnije obrise u grupi protivnika aktuelnog predsednika Ukrajine koju čine bivši predsednik Porošenko, medijski magnat Tomaš Fiala, gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko, pojedine ukrajinske karijerne diplomate, poznati korisnici zapadnih granotova iz nevladinih organizacija, pojedini religiozni lideri i mlađi državni rukovodioci formirani u strukturama USAID i NED (ovde).
Bivši poslanik Rade, jedan od lidera „ruskog proleća“ 2014, a danas poznati ruski analitičar, Oleg Carjov, smatra da se Zelenski kod izbora momenta potčinjavanja paralelnih antikorupcijskih struktura rukovodio procenom da se „SAD neće mešati, zato što je NABU Soroševa struktura – odnosno struktura demokrata, globalista i protivnika Trampa“, a da to neće učiniti ni EU, „zato što joj je Zelenski potreban kako bi se produžio rat Ukrajine i Rusije“ (ovde).
Ova računica se za sada dobrim delom pokazala pogrešnom, a „Heršove teze, za koje još do juče nije mogao naći osnov, dobile su obrise realnosti“ (ovde). I to zahvaljujući brojnim protestima koji su još u danu donošenja spornog zakona izbili kao po komandi u Kijevu, Dnjepropetrovsku, Harkovu, Lavovu i Odesi. Zbog parola, koje su većinski mladi demonstranti iz studentske populacije ispisivali na kartonima (npr. „Izabrali smo Evropu, a ne despotiju“ ili „Moj otac nije poginuo za ovo“, ovde), protesti su već dobili naziv „Kartonski majdan“.
Zašto se Zelenski, po svoj prilici, ovog puta preračunao?
Rezultati rada
Donošenjem Zakona № 12414 Zelenski je udario na paralelne i „nezavisne“ policijsko-sudske antikorupcijske strukture, koje su, po nalogu Zapada, formirane odmah posle „Evromajdana“, tačnije za vreme predsedničkog mandata Petra Porošenka 2015. godine. „Formiranje nezavisnih antikorupcijskih organa“, prema pisanju Bi-Bi-Sija, „bio je jedan od zahteva Evropske unije prema Ukrajini za dodeljivanje bezviznog režima njenim građanima, a takođe i uslov da Kijev dobije finansijsku pomoć Zapada“ (ovde).
Vodeći britanski medij istovremeno primećuje da su još od 2017. godine postojali zategnuti odnosi između novog NABU, s jedne strane, i starih organa – SBU i Vrhovnog tužilaštva, s druge strane. Konfrontacija između starih i novih struktura dovela je svojevremeno do smene prvog čoveka NABU zbog sumnje za korupciju. Pritom je u ovom slučaju prislušni aparat bio smešten u akvarijumu u kabinetu čelnika NABU, dok su istražni organi potčinjeni tadašnjem vrhovnom tužiocu Lucenku, a zapravo predsedniku Porošenku, rad detektiva NABU pratili iz stana koji je se nalazio nasuprot sedišta Nacionalnog antikorupcijskog biroa (ovde).
Valja znati da novu paralelnu i „nezavisnu“ strukturu organa za borbu protiv korupcije koji su u Ukrajini formirani nakon „Evromajdana“, pored Nacionalnog antikorupcijskog biroa (NABU) i Specijalnog antikorupcijskog tužilaštva (SAP), čine još i Nacionalna agencija za borbu protiv korupcije (NAPK), Agencija za oduzimanje i upravljanje imovinom (ARMA) i, kao najvažniji u sistemu, Viši antikorupcijski sud (ovde).
S tim u vezi, analitičar Pavel Kotov zaključuje: „Amerikanci su formirali ne samo organe za proveru mogućih korupcionaša (NAPK), istražne organe za borbu protiv korupcije (NABU), već i Viši antikorupcijski sud, koji je prema njihovom shvatanju dužan da sam vodi sudsku istragu i da sudi korupcionašima, pošto lokalnom pravnosudnom sistemu (koji je tuđ Amerikancima) to nisu mogli da povere, znajući da celokupna sudska vertikala Ukrajine i sama predstavlja jednu od korupcionaških struktura“ (ovde). Da bi obezbedili punu nezavisnost paralelnog policijsko-pravosudnog sistema za borbu protiv korupcije, Zapad je skoro u potpunosti preuzeo finansiranje njegovih rashoda.
Da li je ova paralelna institucionalna struktura uspešno odgovorila zadatku suzbijanja korupcije u Ukrajini?
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski se obraća javnosti u Kijevu, 21. novembar 2023. (Foto: Viktor Kovalchuk/Global Images Ukraine via Getty Images)Iako su mnoga zvučna imena ukrajinske politike bila predmet istrage NABU, od bivšeg ministra odbrane Alekseja Reznikova, preko čelnika Antimonopolskog komiteta Pavela Kirilenka i Poreske službe Ukrajine Romana Nasirova, te predsednika Vrhovnog suda Vsevolda Knjazeva i poznatog sudije Nikolaja Čausa, do Aleksandra Avatkova, sina bivšeg moćnog ministra Arsena Avatkova, i sada već čuvenog po korupciji bivšeg načelnika odeskog vojnog odseka Jevgenija Borisova, krajnji rezultat antikorupcijske borbe u Ukrajini od 2015. do danas više je nego zanemarljiv (ovde, ovde).
Iako je u poznatim slučajevima državnih službenika osumnjičenih za korupciju utrvđeno postojanje imovine koja nebrojeno puta prevazilazi njihove prihode (npr. načelnik vojnog odseka iz Odese poseduje u Španskoj Marbelji kuću od 857 kv. metara i poslovni prostor od 239 kv. metara), većina poznatih slučajeva korupcije državnih službenika nije okončana pravnosnažnim presudama. Najvećem broju slučajeva suđenje pred Višim antikorupcijskim sudom nikada nije ni bilo započeto, jer je Specijalno antikorupcijsko tužilaštvo u međuvremeno odustajalo od daljeg gonjenja zbog nedostatka dokaza (ovde).
Prema Pavelu Kotovu, većina visokih državnih službenika osumnjičenih za korupciju služila se u fazi istrage, koju je sprovodila NABU, mogućnošću da nakon hapšenja budu pušteni na slobodu, uz davanje kaucije, odlukom mesno nadležnog suda opšte nadležnosti (ovde). Na slobodi su dobijali mogućnost da opstruišu prikupljanje dokaza, zbog čega stvar nikada nije dolazila do Višeg antikorupcijskog suda. Tako je bivši odeski načelnik vojnog odseka Borisov tri puta puštan na slobodu odlukom lokalnog suda opšte nadležnosti.
Pogrešno je, međutim, u ovim procesnim zakonskim manjkavostima tražiti suštinske razloge za neefikasnost paralelnog policijsko-pravosudnog antikorupcijskog sistema koji je Zapad uspostavio u Ukrajini posle „Evromajdana“. Pritom prema tvrdnji bivšeg šefa dopisništva Volstrit džornala, Marka Čempiona, „danas u Ukrajini deluju skoro najmoćnije antikorupcijske institucije u svetu“ (ovde).
Gde je ključ?
Slučajevi smenjenih, a nikada pravnosnažno osuđenih korupcionaša iz najviših redova ukrajinske vlasti, jasno pokazuju da cilj ustanovljavanja paralelnog „nezavisnog“ antikorupcijskog sistema nije iskorenjivanje masovne korupcije u zemlji kakva je Ukrajina. S druge strane, pogrešno je misliti da Zapad štiti ovaj sistem od napada Zelenskog samo radi očuvanja „institucionalnog dizajna“ i liberalno-ideološkog imidža, kao što veruje Vasilij Stojakin sa Ukraina.ru (ovde).
Zapadu ovaj paralelni antikorupcijski sistem omogućava itekako efikasnu kontrolu unutrašnjeg političkog života uz pomoć informacija prikupljenih od paraistražnih i paratužilačkih organa ovog sistema, kao i uz pomoć procesnih instrumenata kojim ovi organi raspolažu, a što iz razloga političke celishodnosti ne moraju uvek biti, i po pravilu nisu, pravnosnažne presude.
S tim u vezi, Anton Trofimov (ovde) tvrdi da je Mark Čempion (ovde) u nedavnom tekstu za Blumberg otkrio ključnu grešku koju je napravio Zelenski kada se odlučio da vrhovnom tužiocu Ukrajine potčini paralelne antikorupcijske organe, a u toj grešci se i krije smisao postojanja, formalnopravno gledano, procesno neefikasnih organa „nezavisne“ antikorupcijske strukture.
Primećujući, najpre, da su izostale oštre kritike najnovijeg postupka Zelenskog od strane Bele kuće (što se ne može reći za poznate neokone, kao što je senator Lindzi Grem, (ovde), Čempion u nastavku zaključuje: „Zelenskom bi bilo bolje da ne dovodi sebe u iskušenje da zloupotrebi mogućnosti koje su se otvorile. Evropa nije izgubila interes ka toj temi (borba protiv korupcije). Posebno sada kada njene poreske obveznike moli da sopstvenu pomoć Ukrajini dopune, ne samo tako što će razdrešiti kesu za američko oružje, već i da izdvoje po 19 milijardi dolara godišnje za angažovanje proizvodnih kapaciteta kijevske namenske industrije“.
Lideri „Koalicije voljnih“ za pomoć Ukrajini, na sastanku u Kijevu, 10. maj 2025. (Foto: Ludovic Marin/Pool via Reuters)Analizirajući ovu poruku kolumniste Blumberga, ruski analitičar Trofimov veli: „Mark Čempion, po svoj prilici neočekivano, otkrio je glavnu tajnu sadašnje ukrajinske ‚vlade’. Ceo Zapad se samo time i bavi, da plaća njene račune! Za nove vile, za jahte, za pirove po restoranima, za ukrase „ambicioznim prijateljicama“… I sa svim tim su se zapadne elite mirile, dok je Kijev poštovao pravila koja su mu nametnuli. Ali kada je kijevski režim rizikovao da naruši ta pravila, protiv njega su, kao i pre jedanaest godina, nahuškali demonstrante“.
Paralelni antikorupcijski sistem Zapadu omogućava itekako efikasnu kontrolu unutrašnjeg političkog života
Upravo zbog toga deluje tragikomično najnovija „suvrenistička“ izjava Julije Timošenko, koju prenosi britanski Telegraf, u kojoj ova organizatorka i lider (uz Viktora Juščenka) „Narandžaste revolucije“ 2004. godine, optužuje „zapadne partnere Ukrajine zbog pokušaja kontrole Kijeva uz pomoć NABU i SAP“ (ovde).
Jednom rečju, ukrajinskim političarima, kao marionetama Zapada, dozvoljeno je da pod određenim uslovima ostvaruju koruptivnu dobit u poslovima nabavke vojne opreme i finansiranja rata uopšte, već i zbog same činjenice da najveću koruptivnu dobit u tim poslovima imaju pojedini krugovi na Zapadu, pre svega u SAD. Ali im nije dozvoljeno da eliminišu spoljni nadzor nad njihovom korupcijom, jer je upravo taj obaveštajni nadzor garant da će lokalna politička scena u jednoj zemlji ostati u formatu lutkarskog pozorišta.
Kanosa Vladimira Zelenskog
Pošto mu nije uspelo da operaciju potčinjavanja NABU i SAP prikrije i opravda uobičajnom antiruskom retorikom, a nakon što ga je komesar EU Marta Kos (ovde, ovde), upotrebom floskule o „vladavini zakona“ kao ključnom uslov za integraciju Ukrajine u EU, upozorila, da je očuvanje „nezavisnosti“ paralelne antikorupcijske institucionalne strukture strateški interes Brisela, Vladimr Zelenski je brže bolje reterirao.
Samo dva dana posle donošenja Zakona № 12414, kojim je paralelne „nezavisne“ antikorupcijske organe podredio Vrhovnom tužilaštvu Ukrajine, Zelenski je lično podneo Radi novi predlog zakona koji predviđa vraćanje prethodnog statusa navdenim organima (ovde, ovde).
Posle brojnih upozorenja briselskih i londonskih političara, kao i upozorenja koja su stizala sa adrese Atlantskog saveta i stranica Volstrit džornala, Ekonomista i Tajmsa (ovde, ovde), da pokušaj ukidanja „nezavisnosti“ antikorupcijskih organa može ugroziti proces evrointegracija Ukrajine, te nakon izbijanja brojnih, doduše ne tako masovnih, „majdana“ širom Ukrajine, Zelenski se odlučio za pravu Kanosu. Obavio je hitne razgovore sa Stramerom i Makronom, a preko medija se zarekao da „ničim ne želi da ugrozi“ evropski kurs Ukrajine (ovde).
Sala za zasedanja Vrhovne rade Ukrajine (Foto: Wikimedia commons/Vadim Chuprina/CC BY-SA 4.0)To po svemu sudeći za Evropsku komisiju nisu bile dovoljne garancije da će se stvari u pogledu statusa antikorupcijskih organa vratiti na svoje, pa je preduzela dodatni pritisak u vidu zamrzavanja nove tranše pomoći Ukrajini u iznosu od 1,5 milijardi evra do izmene kontroverznog zakona o statusu NABU i SAP (ovde).
Isti korak preduzeo je i Međunarodni monetarni fond (ovde). Zapadna globalistička glasila, poput Fajnešel tajms, već pišu kako je „Zelenski pao sa demokratskog pijedestala“ (ovde), dok Berliner cajtung upozorava da se „razbijeno staklo ne može sastaviti“, misleći na pokušaj popravljanja imidža Zelenskog izmenom odredbi spornog zakona koje se tiču statusa NABU i SAP.
Za 31. avgust zakazano je prvo glasanje u Radi za novi zakon. Protivnici Zelenskog, pre svih Porošenko, već govore o tome da će šef kabineta predsednika Ukrajine Jermak učiniti sve da glasanje u Radi propadne, te da sadašnji zakon koji lišava nezavisnosti antikorupcijske organe ostane na snazi (ovde).
Međutim, poznati ruski analitičari i dobri poznavaoci ukrajinskih prilika, poput Olega Carjova (ovde, ovde), Jelene Panine (ovde) i Igora Dimitrijeva (ovde, ovde), jednoglasni su u stavu da je brzim reteriranjem Zelenski pokazao ne samo slabost, koja se u politici ne prašta, nego čak i „strateški poraz“. Posle pristanka na ultimatum Evropske unije Zelenski će imati sve manje autoriteta u domaćoj politici, pa će, pre svega, sve teže kontrolisati politički heterogenu Radu.
Sateran u ćošak
Nakon ove kapitulacije, Zelenskom će biti sve teže da koristi Službu bezbednosti (SBU) u obračunu sa strukturama koje ga ugrožavaju, a koje potincijalno mogu dobiti zaštitu Brisela, kao što je u ovom slučaju bilo sa NABU. Stoga je malo verovatno da šef kijevskog režima ne dovrši ono što je u međuvremenu obećao zapadnim patronima – da donošenjem novog zakona „nezavisnim“ antikorupcijskim organima vrati stari statusa.
Zelenski izgleda kao miš koga je mačka saterala u ćošak, i nema pred sobom dobar izbor. Njegova eventualna odluka da odloži ispunjenje zahteva inostranih kreditora, može samo učiniti gorom njegovu poziciju. A Rusi na frontu nastupaju brže nego ikada.
Nakon ove kapitulacije, Zelenskom će biti sve teže da koristi Službu bezbednosti (SBU) u obračunu sa strukturama koje ga ugrožavaju
To što je Zelenski pretrpeo strateški poraz, ne mora istovremeno da znači da mu je na „kratke staze“ istekao rok upotrebe. Budući da je već uveliko diskreditovan kao autoritarni lider, Zelenskom vreme upotrebe svakao ističe sa nastupanjem mira. Do tada strateški oslabljeni Zelenski biće svakako kooperativniji u ratnim planovima Zapada protiv Rusije, nezavisno od toga da li će se od njega tražiti da bude „ratni jastreb“ ili „golub mira“.
Zato mu je nakon Kanose dat ustupak u vidu očigledne demobilizacije demonstranata na „Kartonskom majdanu“ do ispunjenja ultimatuma Brisela i Londona (ovde). Poznati ruski analitičar i profesor moskovske Visoke škole ekonomije Marat Baširov, dovodi u vezu sadašnje strateško slabljenje Zelenskog sa mogućim septembarskim pregovorima o miru, na kojima neće biti mesta za već sada oslabljenog i diskreditovanog šefa ukrajinskog režima (ovde).
Protesti u Kijevu protiv donošenja Zakona №12414, 22. jul 2025. (Foto: Patryk Jaracz/SOPA Images/LightRocket/Getty Images)Potpisnik ovih redova već odavno piše o tome da resuverenizacija podrazumeva i ukidanje paralelnog sistema organa koji su u Srbiji 2000-ih formirani po nalogu Zapada, u vidu brojnih agencija i poverenika, a koji služe za slabljenje klasične egzekutive, koja posredstvom skupštinske većine, uživa legitimite biračkog tela.
Paralelne policijsko-pravosudne strukture koje su se našle na meti Zelenskog, a koje je Zapad u Ukrajini instalirao posle „Evromajdana“ radi lakše kontrole kolonije, planirane su da budu model koji bi se presadio u Srbiju u slučaju političke pobede onih snaga koje se zalažu za realizciju političkog programa „Šestog oktobra“.
Pokušaj Zelenskog da se obračuna sa sličnim strukturama u Ukrajini pokazuje da otpor takvim paralenim strukturama ne mogu da pruže kolonijalne marionete, koje očajnički pokušavaju da promene položaj miša sateranog od mačke u ćošak. A Zapadu su u svakom slučaju istovremeno potrebni korupirani lideri i „nezavisni“ antikorupcijski organi, kao proveren instrument za kontrolu pojedinih teritorija.
Zoran Čvorović je profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Ekskluzivno za Novi Standard.
Izvor: Novi Standard
Naslovna fotografija: Roman Pilipey/AFP via Getty Images
BONUS VIDEO:
