Poznati autor, menadžer investicionog fonda i kolumnista Fajnenšel tajmsa Ručir Šarma napisao je ove nedelje da se uverenje kako će Trampovo uvođenje carina imati teške posledice – zapravo nije potvrdilo u ekonomskim podacima. On piše: „Do sada su carine izazvale daleko manje poremećaja nego što je gotovo bilo ko očekivao.“
„Prihodi od carina dostižu preko 300 milijardi dolara, što je otprilike četiri puta više nego u istom periodu prošle godine,“ dodao je Šarma, direktor međunarodnog poslovanja kompanije „Rokfeler kapital menadžment“.
Modijeva vlada je bila optimistična, verujući da će Indija proći s carinom od 10 do 15 odsto. Objava Donalda Trampa na društvenoj mreži Truth Social od 30. jula, u kojoj je najavio „kaznenu“ carinu od 25 odsto na indijske proizvode, došla je kao neprijatno iznenađenje.
Optimizam vlade zasnivao se na nadi da će njena „čanakijevska“ (lukava, prim. prev.) diplomatija ublažiti Trampov stav.
U tom svetlu, Delhi se priprema da obezbedi ogroman obim poslova za američke dobavljače naoružanja.
Avioni i poslušnost
Samo 24 časa pre Trampove objave, pojavili su se izveštaji da je Indijsko ratno vazduhoplovstvo (IAF) preporučilo vladi da američki stelt lovci F-35 trebaju biti njen prvi izbor kao prelazna platforma, sve dok Indija ne bude u stanju da sama proizvede višenamenski borbeni avion pete generacije. Ovakvo tempiranje vesti, koja sadrži tako strogo poverljive informacije, očigledno je bio pažljivo isplanirano, kako bi ova zavodljiva ponuda dospela do Trampa pre prvog avgusta, kao suptilan podsetnik da je upravo on ponudio „F-35“ premijeru Narendri Modiju u Ovalnom kabinetu, ranije ove godine. Delhi šalje signal da, inače spora birokratija, sada munjevitom brzinom završava potrebnu dokumentaciju.
Delhi se priprema da obezbedi ogroman obim poslova za američke dobavljače naoružanja
Prema navodima sajta Indian Defence Research Wing (DRW), „Indijsko ratno vazduhoplovstvo preporučilo je nabavku 60 borbenih aviona pete generacije kao prelazno rešenje do otprilike 2035. godine. Američki avion Lockheed Martin F-35 Lightning II izdvaja se kao vodeći kandidat zahvaljujući dokazanim borbenim sposobnostima, visokoj stopi proizvodnje (preko 1.000 jedinica širom sveta) i naprednom naoružanju. Ruska verzija Su-57 E, iako je ponuđena uz prenos tehnologije, kritikovana je zbog nedostataka u razvoju i ograničene primene u ruskom ratnom vazduhoplovstvu, što F-35 čini poželjnijim izborom, prema rečima izvora.“
Sajt DRW hvali F-35 kao „talisman“ koji će „pretvoriti Indijsko ratno vazduhoplovstvo u skoro futurističke snage do 2035. godine.“ Ako Modijeva vlada kupi 114 aviona F-35, time ćemo dati ogroman doprinos Trampovoj politici Amerika na prvom mestu. U svojoj naivnosti, verujemo da će „curenje“ informacije o F-35 trajno obezbediti Trampovu naklonost Indiji.
Američki vojni avion F-35, na vojnim vežbama u Arizoni (Foto: Wikimedia commons/U.S. Air Force photo by Senior Airman Alexander Cook/Public Domain)Međutim, cena jednog sata leta borbenog aviona F-35 iznosi 35.000 američkih dolara. F-35 je najskuplji borbeni avion na svetu, a cena jednog primerka iznosi približno 110 miliona dolara. Naravno, ta cena ne uključuje paket naoružanja, kao ni ostale troškove popravki i održavanja tokom narednih decenija.
Nije iznenađenje što je F-35 veoma kontroverzna tema. Veliko pitanje glasi: da li će Tramp, u slučaju oružanog sukoba, dozvoliti Indijskom ratnom vazduhoplovstvu da upotrebi F-35 protiv Pakistana s obzirom na to da, prema izveštajima, članovi njegove porodice tamo učestvuju u iskopavanju rudnika zlata?
Kongresna stranka je zamolila premijera da ne donosi odluku sam, bez šireg dogovora. Njihov portparol postavio je nekoliko jasnih pitanja: „Da li je američki Pentagon u svom izveštaju priznao da avion F-35 ne ispunjava osnovne uslove za borbenu upotrebu? Da li u tom izveštaju piše da F-35 ima 65 ozbiljnih tehničkih problema? I da li je Modi proučio taj izveštaj i dao Indijskom ratnom vazduhoplovstvu da ga razmotri?“
Zaista, odluka Vlade Indije značila bi da se zemlja trajno opredeljuje za F-35 kao glavni borbeni avion u narednim decenijama. Sa druge strane, to takođe podrazumeva postepeno povlačenje ruskih borbenih aviona iz indijskog naoružanja u doglednoj budućnosti.
Tri cilja
Tramp je vešt biznismen. On je uzburkao strasti u Indiji i tako postigao tri cilja odjednom. Preteći toj zemlji visokim carinama, on zapravo pokušava da podmetne ideju da bi Modijeva vlada trebalo nekako da ga „nagradi“. Drugim rečima, on očekuje da Indija bez odlaganja i bez rezervi prihvati ugovor o kupovini aviona F-35. Slaba i mlaka reakcija Ministarstva trgovine jasno pokazuje da je ta poruka primljena.
Tramp je bio velemajstor rijaliti programa i sada je „guru nad guruima“ kada je reč o političkom pozorištu. Ali, šta je zapravo njegov plan?
Tramp je postavio kupovinu oružja i uvoz nafte iz Rusije kao glavne tačke svoje politike prema Indiji. On je uveren da će uspeti da postigne šta god želi sa Modijevom vladom. Možda će poneka mrvica zapasti i obične ljude u Indiji, ali to je samo da napravi dobar utisak. Naša vlada će verovatno to predstaviti kao veliki diplomatski uspeh.
Ova farsa ne bi se danas odigrala na tako ciničan način da je premijer Modi bio iskren i hrabar i odbacio Trampov tvrdnju da je sprečio Indiju i Pakistan da počine harikiri u nuklearnom sukobu. Tramp je podsmevao Modija najmanje 28 puta pre nego što je svoju medijaciju povezao sa trgovinom.
Američki predsednik Donald Tramp ispred aviona „Air Force One“ u Pensilvaniji, 1. avgust 2025. (Foto: Anna Moneymaker/Getty Images)Najopasnije je to što je Tramp povezao odnos između Indije i Rusije sa svojim carinskim ratom protiv Delhija. SAD su „namirisale krv“: odnos u oblasti bezbednosti između Indije i Rusije brzo se raspada. Tramp misli da je došlo vreme za konačni udar. To je geopolitička nužnost radi globalne ravnoteže.
U predstojećem sukobu između Zapada predvođenog Sjedinjenim Državama i Rusije, Tramp hoće Indiju na svojoj strani i preti joj da će platiti visoku cenu ako se ne svrsta uz njih. Moguće je da će uvesti sankcije indijskim organizacijama i zvaničnicima. Odbijanje viza bi za indijsku elitu bilo najbolniji udarac od svih.
Najopasnije je to što je Tramp povezao odnos između Indije i Rusije sa svojim carinskim ratom protiv Delhija
U svojoj objavi na Truth Social praktično je optužio Indiju da je saveznik Rusije: „Nije me briga šta Indija radi sa Rusijom. Mogu zajedno da povuku svoje propale ekonomije, što se mene tiče. Mi smo radili veoma malo poslova s Indijom… Isto tako, Rusija i SAD skoro da nemaju poslovne veze. Neka tako i ostane.“
Trampove ogorčene izjave otkrivaju mnogo toga što se ne govori javno. On nema poštovanje prema Indiji niti prema Modijevoj vladi. Sumnjam da bi se usudio tako prezrivo govoriti o Indiji Indire Gandi. Ovde ima nešto o čemu bi trebalo ozbiljno razmisliti. Koja je to „specijalna veza“ sa SAD zbog koje je naša elita toliko oduševljena?
Tramp procenjuje da indijskoj eliti nedostaje samopoštovanje i hrabrost da se suprotstavi njegovom ucenjivanju. Samopoštovanje, naravno, nije vrlina koja se može naučiti; to je urođena osobina. Neki ga imaju od rođenja, ali u feudalnom društvu većina ga nema.
Izvor: indianpunchline.com
Okretanje Modija protiv Rusije
Američka dobitnica Nobelove nagrade, Perl Bak, ostavila je budućem nobelovcu, američkom predsedniku Donaldu Trampu, zlatno pravilo – ali on kao da je nesvestan toga, iako mu je život prepun izmišljotina. U svom sjajnom istorijskom romanu Živa trska: Roman o Koreji napisala je: „Lako je rušiti, ali je teško stvarati. Zapamti to kad god poželiš nešto da srušiš.“
Tramp je tokom svog prvog predsedničkog mandata 2018. godine poništio dva vrlo važna sporazuma, i to iz čiste razmaženosti ili puke arogancije. To su nuklearni sporazum između SAD i Irana (poznatiji kao JCPOA) i Sporazum o raketama srednjeg dometa (INF). Bile su to katastrofalne odluke koje su proistekle iz njegovih predizbornih obećanja. U oba slučaja, predstavio je te postupke kao reakciju na tuđe ponašanje, prebacujući odgovornost na Iran, odnosno Rusiju, na očigledno lažnim osnovama.
Tramp je pokušao da prikaže kako je Iran prekršio sporazum, ali su Iranci savesno poštovali sve odredbe, sve do povlačenja SAD, uprkos nećkanju Evrope i SAD da ispoštuju svoj deo obaveza.
Danas Tramp očajnički želi da ponovo pregovara o JCPOA, ali insistira na tome da Iran ubuduće nema pravo da obogaćuje uranijum, iako mu to pripada po Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja (NPT). Dok je pregovarao o miru, Tramp je istovremeno naređivao vazdušne i raketne napade kako bi „zbrisao“ iranska nuklearna postrojenja. Nije iznenađujuće što Iran nakon toga odbija da vodi bilo kakve pregovore sa Vašingtonom.
Nastala blokada nosi sa sobom ozbiljne posledice. Većina stručnjaka očekuje ponovno izbijanje vojnog sukoba. Ukratko, Tramp nije postigao ništa rušenjem JCPOA, osim što je stvorio opasnu bezbednosnu klimu u regionu.
Globalna opasnost
Kada pogledamo kako je Tramp rasturio INF sporazum, slika postaje još sumornija. INF sporazum iz 1987. godine predstavljao je prvi dogovor super-sila o smanjenju svojih nuklearnih arsenala, eliminaciji čitave kategorije nuklearnog naoružanja i uvođenju opsežnih inspekcija na licu mesta radi provere poštovanja istog. Kina je Trampov jednostrani potez da pokopa INF sporazum oštro kritikovala, nazvavši ga pokušajem da se „stekne vojna i strateška prednost“.
Evropljani su bili nezadovoljni što ih Tramp nije konsultovao, iako je, kako je tadašnji nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas rekao, „deo evropske bezbednosti izgubljen“.
Trampov potez bio je zasnovan na lažnoj pretpostavci da postsovjetska Rusija nije u poziciji da izazove SAD, i da je stoga došlo vreme da se ostvari nedostižni američki san o „nuklearnoj superiornosti“ koja bi učvrstila globalnu hegemoniju SAD u ovom „Američkom veku“. Kada je 2018. napustio INF sporazum, Tramp je zapravo samo kročio putem svojih prethodnika, prateći strateški proračun postavljen od strane tzv. duboke države u SAD.
Mihail Gorbačov i Ronald Regan potpisuju Ugovor o ograničenju nuklearnih snaga srednjeg dometa, 8. decembar 1987. (Foto: Wikipedia/Public domain/White House Photographic Office)Vredi poslušati jedan intervju koji je pokojni američki senator Džon Mekejn, poznat po svom antagonizmu prema Rusiji, dao za CNN pre otprilike devet godina, a koji je veoma precizno oslikao duh tog vremena. Zanimljivo je da je Mekejn gotovo u potpunosti predvideo današnji rat preko posrednika u Ukrajini kao deo složene strategije Zapada za razbijanje Rusije, zatim jačanje NATO-a, Ukrajinu kao odskočnu dasku za iscrpljivanje Rusije, korišćenje zapadnih sankcija kao oružja protiv Moskve, ometanje prihoda Rusije od izvoza nafte, i slično.
Dovoljno je reći da će ova ratoborna izjava jednog od stubova američke duboke države predstavljati otrežnjujuće upozorenje donosiocima odluka u Nju Delhiju, podsećajući ih da istorija nije ni blizu svom kraju.
Trampov potez bio je zasnovan na lažnoj pretpostavci da postsovjetska Rusija nije u poziciji da izazove SAD
Na žalost, rasprave u Indiji o tome šta Tramp danas radi Modijevoj vladi treba posmatrati kao deo šire slike. Nasuprot tome, jedan bivši ministar spoljnih poslova tu situaciju je posmatrao isključivo kao pitanje „kako se suprotstaviti Trampu.“ Naš glas se gotovo ne čuje, a o konfuziji i da ne govorim.
Indijska strateška zajednica je uglavnom nesvesna da Indija po prvi put učestvuje u višenacionalnim vojnim vežbama Talisman Sabre 2025, koje predvode Sjedinjene Države, a koje se trenutno održavaju u Australiji i Zapadnom Pacifiku. Drugim rečima, nedostaje pravo razumevanje da je trgovina naftom između Rusije i Indije samo jedan manji – mada značajan – segment zapadne strategije obuzdavanja Rusije.
Rusko pitanje
Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je četvrtog avgusta 2025. godine da Moskva više neće poštovati jednostrano uveden moratorijum na raspoređivanje kopnenih projektila srednjeg i kratkog dometa (u skladu sa Sporazumom o nuklearnim snagama srednjeg dometa – INF), pošto Vašington ne samo da odbija da uvede sličan moratorijum, već intenzivira raspoređivanje i upotrebu takvog naoružanja.
Saopštenje Ministarstva spoljnih poslova u Moskvi gotovo da nije izazvalo pažnju u Nju Delhiju – iako indijske nevolje sa Trampom u suštini proističu iz dešavanja u Evroaziji. Rusko saopštenje postavlja vežbu Talisman Sabre 2025 u pravi kontekst, i to na sledeći način:
- „Sjedinjene Države i njihovi saveznici ne samo da su otvoreno objavili planove o raspoređivanju američkih kopnenih projektila dometa koji je obuhvaćen INF sporazumom u različitim regionima, već su i znatno napredovali u praktičnoj realizaciji tih namera.“
- „Pentagon formira i raspoređuje specijalizovane jedinice i komande u odgovarajućim regionima kako bi omogućio raspoređivanje i upotrebu takvog naoružanja; istovremeno se priprema i neophodna infrastruktura koja će služiti toj svrsi.“
- „Kada je reč o Azijsko-pacifičkom regionu, pod izgovorom obuke, sistem projektila srednjeg dometa Typhon korišćen je u julu ove godine u Australiji tokom bojevih gađanja u okviru višenacionalnih vežbi Talisman Sabre 2025. Tokom ovih vežbi, američki vojnici su takođe rasporedili hipersonični sistem srednjeg dometa Dark Eagle, što je ujedno bilo i njegovo prvo pojavljivanje u inostranstvu. Otvoreno je navedeno da je ovo raspoređivanje izvedeno radi „projekcije moći“, uz posebno isticanje da se ovakvi sistemi mogu brzo premeštati.“
- Jasno je da će se ovakvi sistemi naoružanja koristiti kao deo integrisanih operacija koje zajednički planiraju oružane snage SAD i njenih saveznika u okviru relevantnih saveza i koalicija.
- „U celini posmatrano, gore navedeni koraci Kolektivnog zapada znače formiranje i jačanje destabilizujućih raketnih kapaciteta u regionima koji se graniče sa Ruskom Federacijom, čime se stvara direktna pretnja bezbednosti naše zemlje.“
Ipak, Rusi na kraju mogu biti zadovoljni. Zahvaljujući Trampu, sada imaju idealnu priliku da rasporede svoj napredni interkontinentalni balistički raketni sistem Orešnik, koji se karakteriše brzinom većom od 10 maha, i više bojevih glava, u evropskom teatru rata protiv kojeg Pentagon nema odbranu. Putin je objavio da je Orešnik ušao u serijsku proizvodnju, što znači da će njegovo raspoređivanje biti osetno širom sveta u bližoj budućnosti.
Trampovo ukidanje Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) pokazalo se kao strateška greška ogromnih razmera, što duboko zabrinjava ozbiljne zapadne stručnjake.
Vojna vežba „Talisman sabre“ iz 2021, Novi Južni Vels (Foto: Department of Defence – Australia)Na kraju, kako ova strategijska paradigma izgleda iz indijske perspektive? Jednostavno rečeno, Tramp skoro svakodnevno kritikuje Modija iz više razloga: Prvo, jer nastoji da posreduje u mirovnim pregovorima između Indije i Pakistana. Drugo, Indija doprinosi ruskim ratnim naporima u Ukrajini kupovinom nafte i oružja od Rusije. Treće, zbog poslovnih veza sa Rusijom (najavljene kaznene tarife). I na četvrtom mestu je razlog što Indija nije otvorila domaće tržište za proizvode iz SAD, zbog čega će se suočiti sa ograničenjima u izvozu na američko tržište.
Međutim, s druge strane, Indija i SAD su tokom prethodih mesec dana sarađivale na lansiranju satelita sa širokim spektrom mogućnosti; počele su zajedničku proizvodnju mlaznih motora F414 kompanije GE Aerospace u Indiji za svoje borbene avione.
Takođe, Indija učestvuje u obimnim, tronedeljnim vojnim vežbama u zapadnom Pacifiku, koje su usmerene na olakšavanje stalnog raspoređivanja naprednih američkih raketa u Azijsko-pacifičkom regionu i uspostavljanje sistema saveza i koalicija koje predvode SAD zajedno sa regionalnim državama, a koji su usmereni protiv Rusije.
S učešćem Indije u vežbama Talisman Sabre 2025, sve četiri zemlje iz Quad formata sada su uključene u veliku strategiju SAD u zapadnom Pacifiku. Quad se pretvara u vojni savez. Vlada Modija treba dobro da se pripremi da Trampu priredi topao doček kada stigne na samit Quad-a.
06. avgust 2025. godine.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor drugog teksta: indianpunchline.com
Prevod: Mihailo Bratić/Novi Standard
Naslovna fotografija: Press Information Bureau/GODL.
BONUS VIDEO:
