Povod za pitanje kojim je naslovljen ovaj osvrt, a koje može delovati iznenađujuće, pa i besmisleno, ali to nikako nije, pružila nam je nedavna poseta islamskog alima i misionara šejha Imrana Hoseina nekim delovima bivšeg jugoslovenskog prostora, susreti koje je tom prilikom imao i izjave koje je davao.
Šejhovi nastupi izazvali su krajnje suprotstavljene reakcije, od afirmativnih i oduševljenih u nemuslimanskim sredinama, a posebno u srpskoj, do ignorisanja i gnušanja u muslimanskim, a naročito u bošnjačkoj.
S obzirom na to šta je i kako je šejh Hosein govorio o nekim od najosetljivijih i najkontroverznijih tema iz zamršenog klupka srpsko-bošnjačkih/pravoslavno-muslimanskih odnosa, ne treba se čuditi takvoj polarizaciji odziva na njegove poruke, za koje je on naglasio da bi želeo da budu pre svega mirotvorne i u duhu istinske bogobojaznosti, zadate svim sledbenicima monoteističkih religija.
Popularan mislilac
No, da vidimo prvo, ko je, zapravo šejh Imran Hosein. On je nesumnjivo neobična i živopisna pojava, ali nikako nije belosvetski šarlatan (kakvih je mnogo među raznim samozvanim medijskim propovednicima i guruima), kakvim žele da ga predstave i tako otpišu oni koji odlučno odbacuju njegovo tumačenje islama i u tom tumačenju ukorenjene pozive na prevazilaženje sukoba i saradnju muslimana i pravoslavnih, a zarad opšteg, svetskog dobra.
Rođen je 1942. godine, kao dete useljenika iz Indije na Trinidadu, što takođe zbunjuje ljude, jer niko ne očekuje ozbiljnog islamskog učenjaka sa Kariba. Međutim, Imran Hosein je zavšio studije teologije na poznatom učilištu Alimija u Karačiju, a jedno vreme je proveo i na čuvenom kairskom Al-Azharu.
Bavio se diplomatijom, a potom u potpunosti posvetio islamskim studijama, posebno kuranskoj egzegezi i eshatološkoj problematici. Razvio je živu aktivnost na društvenim mrežama, misionarski se angažujući u pronošenju onoga što smatra izvornim smislom Alahove Objave i nastojeći da u njenom ozračju objasni aktualna svetska zbivanja i doprinese prevazilaženju međureligijskih i međucivilizacijskih sukoba.
Ima milione pratilaca u sajber sferi. Objavio je i više knjiga, među kojima se izdvajaju Jerusalim u Kuranu, Konstantinopolj u Kuranu, Metodologija proučavanja Kurana, Islam i budizam u savremenom svetu, Muslimanski odgovor napadu na Ameriku itd. Uglavnom boravi u Maleziji, ali je tokom većeg dela godine na putovanjima po raznim svetskim centrima, gde drži predavanja i javno nastupa sa svojim idejama. Zli jezici dodaju – i dobro zarađuje.
A zašto ne bi zarađivao, ako ima ko da mu plaća, a on se ne bavi nikakvim nečasnim ili opsenarskim poslom, od kakvih se mnogo više može zaraditi, ali to u našem svetu poremećenih vredosti okolini neuporedivo manje smeta. Štaviše, i neki njegovi neistomišljenici u stvarima islamskih verskih nauka priznaju da mu je, ukupno uzevši, delovanje socijalno korisno, jer doprinosi boljem razumevanju mnogih pitanja opterećenih pogrešnim ili ideološki iskrivljenim, interesnim tumačenjima.
Slušajući ili čitajući ono što je šejh Imran Hosein govorio tokom posete našim krajevima, nemalo naših građana zapitalo se kakav je to islam koji on propoveda, jer su neke od najznačajnijih poruka, koje je uputio, bile dijametralno oprečne onome što se od ovdašnje uleme i političara muslimanske provenijencije i orijentacije može čuti.
Teološke rasprave
Postoji li to više islama? I ne i da. Ali da prvo razmotrimo da li su stavovi šejha Imrana Hoseinija uopšte teološki utemeljeni i islamski reprezentativni. Pre svega, teško je, štaviše nemoguće, uopšte govoriti o jednom tumačenju islama koje bi se moglo smatrati univerzalno prihvaćenim i u tom smislu ekskluzivno reprezentativnim za ceo muslimanski svet.
Islam jeste jedan i jedinstven samo na neupitnom nivou kuranskog teksta, nestvorene Reči Alahove saopštene (spuštene) verovesniku Muhamedu, a njegovim posredstvom idealno upućenog vascelom čovečanstvu. Već od tumačenja tog svetog teksta, tzv. tefsira, a onda i Poslanikove tradicije, hadisa, javljaju je interpretacijske varijante, od kojih je određeni korpus u ranom islamu kanonski normiran, smatra se pravovaljanim i stoji u osnovi sistema prihvaćenih versko-pravnih škola (mezheba).
Čak i neki neistomišljenici Imrana Hoseina u stvarima islamskih verskih nauka priznaju da mu je, ukupno uzevši, delovanje socijalno korisno
Kasnije je došlo do pravog razbokoravanja raznih linija ezoteričkih, profilozofskih i političkih razrada izvornog korpusa islamske dogme, što je sve, do granica jeresi, naravno, i dalje islam, ali nikako monolitan i bez značenjskih i smisaonih preliva, katkada sa nimalo bezazlenim posledicama u bogoslužnom praktikovanju i društvenom primenjivanju vere.
Na tom, teološkom nivou sagledavanja, šejh Imran Hosein doživljava ozbiljna osporavanja od strane alima koji zastupaju drugačije poglede na islamsku pravovernost. Primera radi, Hosein zastupa samosvojan stav da su prilikom uobličavanja konačne verzije arapskog alfabeta, one kojom je zapisan i Kuran, ispod i iznad starih semitskih grafema ljudi dodavali tzv. dijakritičke tačke, kako bi se ti protooblici diferencirali radi adekvatnog beleženja postojećeg broja glasova arapskog jezika, a čim su to radili ljudi, moguće su bile slučajne ili namerne greške/“greške“.
Džamija Al-Azhar u Kairu (Foto: Wikimedia commons/R Prazeres/CC BY-SA 4.0)Slično vredi i u slučaju natpisnog i potpisnog unošenja vokala. Tako se mogu opravdati i odstupanja od uvreženog tumačenja pojedinih mesta u Kuranu. Nije bez razloga vrsni teolog i prevodilac Kurana Enes Karić naglašavao blisku, organsku povezanost filologije i teologije u islamu. E, u toj ravni vođene su i vode se, poglavito na društvenim mrežama, žive polemike esnafskih neistomišljenika sa Imranom Hoseinom, rasprave koje se protežu na više desetina stranica, sa obiljem ilustrativnih primera i lingvističkih argumenata.
U tu problematiku se, naravno, ovde ne možemo upuštati, a ne bi ni imalo ikakvog smisla, jer začudnost nekih Šejhovih postavki za našu laičku publiku sasvim sigurno ne potiče iz tog teološkog horizonta percepcije, već iz postavljanja prema nekim sasvim neteološkim, političkim problemima, a prvenstveno onima iz oblasti međureligijskih, što u nas ipso facto znači i međunacionalnih odnosa, kao i orijentisanja i opredeljivanja u geopolitičkim koordinatama.
Islamski legitimne poruke
Inače, o tome da se i u islamskom svetu Imranu Hoseinu priznaje dostojanstvo značajne javne ličnosti svedoči i činjenica, navođena i prilikom njegovog predstavljanja ovdašnjoj publici, da su mu ime i kratka biografija zastupljeni i u godišnjaku za 2025. The Muslim 500, publikaciji koja donosi podatke o 500 najuticajnijih muslimana u svetu, a koju redovno objavljuje Kraljevski islamski centar za strategijske studije u Jordanu.
Zanimljivo je napomenuti da su iz Bosne i Hercegovine u ovom izdanju zastupljeni još bivši i sadašnji reis-ul-ulema Mustafa Cerić i Husein Kavazović, zatim Rusmir Mahmutćehajić i Elmedina Muftić. Da su se njih troje pitali, šejha Hoseina svakako ne bi bilo u godišnjaku.
Iako u pogledu merila pri izboru ličnosti kriterijumi utvrđivanja njihove uticajnosti nisu baš najjasniji (Elmedina Muftić!?), pozitivno je, sa druge strane, to što se ne može zapaziti ni neka ideološka selektivnost, jer je, recimo, Elmedina Muftić usrdno posvećena temi „genocida“ u Srebrenici, dok šejh Imran Hosein odlučno osporava da se masakr koji se tamo dogodio može smatrati genocidom. A to i jeste jedan od njegovih stavova koji je izazvao najviše bure u bošnjačkoj javnosti. Taj stav, međutim, nema nikakve veze sa tim da li je neko musliman ili nije, već da li na ovo protivrečno pitanje gleda zaslepljeno ideološki ili razumski objektivno.
Nije, dakle, reč o postojanju „više islama“, pri čemu bi alim rođen na Trinidadu, a obrazovan u duhu potpuno pravoverne azijske škole islamskog mišljenja, bio predstavnik nekog drugačijeg islama, na koji nismo navikli i koji ne poznaje i/ili ne razume naše (ne)prilike.
Njegove poruke su islamski sasvim legitimne, ali je kod nas, s obzirom i na istorijske i na savremene okolnosti, islamska dimenzija identiteta suštinski neislamski, ali islamu povesno i te kako svojstven način, aktualizovana u neraskidivoj, organskoj sprezi sa nacionalnom i funkcionalizovana u terminima konkretnih političkih međuodnosa i geopolitičkih svrstavanja. Drugačije, nažalost, i ne može da bude, jer je sve učinjeno da upravo tako bude.
Šejh Imran Hosein u Starom gradu u Mostaru, 27. oktobar 2025. (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/Sheikh Imran Hosein)
Povratno se, onda, i u socijalnu doktrinu islama, koja je po mnogo čemu specifična u odnosu na hrišćanstvo, pa i judaizam, učitavaju poželjna tumačenja, kao jedina ispravna, i to ne samo doktrinalno, već i moralno. Šejh tako postaje maltene islamofob i/ili antibošnjački agent i plaćenik onih koji Bošnjacima rade o glavi!
Kako i ne bi, kad se drznuo da izjavi, primera radi, i sledeće:
Siguran sam, i želim da to podelim s muslimanima u Bosni, da bi većina pravoslavnih hrišćana iz Bosne, Srbije i celog regiona i sama osudila ubijanje toliko muslimana u Srebrenici. Zasigurno da nema dokaza o tome da je to bio deo sistematskog plana, kao što je to radio Adolf Hitler sa Jevrejima, za koje se plašio da će mu ugroziti vlast. Zato je ustanovio politiku genocida… Ali pitam vas u Bosni, pre svega muslimane, muslimane koji sad žive u Srebrenici i Banjaluci, da li stvarno verujete da su pravoslavni Srbi imali politiku genocida i da je brane do danas kao ispravnu? /…/ Zar verujete da misle da je bilo ispravno klati muslimane u Srebrenici?
Ja se s takvim mišljenjem ne slažem, ne slažem se uopšte, i nadam se i molim da događaji pokažu da sam u pravu… Zato sam pozvao vladu u Srbiji i vladu bosanskih Srba da među Srbima sprovedu referendum i čuju šta narod ima o tome da kaže. Uveren sam da bi rezultat tog referenduma bio oštra osuda ubijanja muslimana izbeglica u Srebrenici. Pa ako većina njih osuđuje ubijanje, kako ga možete nazvati genocidom? To vas pitam. Da je to bio genocid, morao bi da bude deo državne politike. Da li su država Srbija i bosanski Srbi imali podršku cele zajednice, cele zemlje, svih ljudi za ubijanje muslimana? Ne verujem.
Srebrenički mit
Pa još kad je Šejh odlučio da poseti Potočare, gnev se nije mogao suspregnuti, iako je on pre toga u Sarajevu uredno pohodio i mezar Alije Izetbegovića: „Kako je moguće da osoba koja godinama negira genocid i širi propagandu uopće kroči na mjesto najvećeg zločina u Evropi poslije Drugog svjetskog rata? Kako je moguće da neko ko odbija činjenice i vrijeđa žrtve dobije prostor da se pojavi tamo gdje je svaka riječ laži napad na sjećanje i vrijeđanje? Ne može biti dijaloga s negiranjem i lažima, ako su ga zbog toga poslali i doveli. Ne dolazi se u Potočare u ime istine ako se istina ne priznaje. Ko negira genocid, ne dolazi da oda počast – dolazi da relativizira, da briše, da izvrši zadatak. Ovo nije posjeta. Ovo je provokacija – pažljivo režirana i politički motivisana“, pravednički grmi redakcija časopisa Bosna.
Kad je Šejh odlučio da poseti Potočare, gnev bošnjačke javnosti se nije mogao suspregnuti, iako je on pre toga u Sarajevu uredno pohodio i mezar Alije Izetbegovića
Šteta je što šejh sa dalekih strana izgleda ne potpada pod nadzor Kristijana Šmita… Nije siroti šejh Hosein izreziljen samo zbog ogrešenja o sakrosantni srebrenički mit. Udario je on i na druge bošnjačke kumire, na Tursku, odnosno Osmansko carstvo, Ameriku, NATO, valjda zato što, biva, ispoveda neki drugi islam, a ne ovaj šeherski i (baš)čaršijski:
„Osmansko carstvo, koje se ogrešilo o Kuran, ‘ispralo je mozak’ nekim balkanskim muslimanima, pa oni rizikuju da se u nastupajućem velikom sukobu svrstaju uz NATO, umesto uz Rusiju i islamski svet /…/ Na Balkanu postoje muslimani koji me slušaju i koji su uvereni da je tačno ono što govorim iz Kurana, ali većini je toliko ispran mozak da će se boriti na strani NATO-a kad počne veliki rat. A kad se budu borili na strani NATO-a, recite im da će dobiti ono što su zaslužili. Zato što će Gospod Bog biti na strani Rusije, a ne na strani NATO-a /…/ Mada je moguće da će neki spoznati dubinu svojih zabluda, teško je preko noći ispraviti stotine godina programiranja. Aja Sofiju su pretvorili u džamiju, na večnu sramotu i bruku sledbenika proroka Muhameda (a.s), jer je muslimanima bilo zapoveđeno da štite hrišćanske crkve“.
Šejh Imran Hosein na grobu Alije Izetbegovića, 27. oktobar 2025. (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/Sheikh Imran Hosein)Šejh Imran Husein obećava da će muslimani i Rusija zajedno osloboditi Carigrad i Aja Sofiju vratiti hrišćanima, što ni „sultan Erdogan neće moći da spreči“.
Auh, kakve svetogrdne misli i apokaliptička predviđanja! Ma, mora da je to ipak neki drugi islam ili je šejh, prosto naprosto, lud. A možda je toliko potplaćen ruskim i srpskim novcem da recituje naručene budalaštine – takvi i slični komentari mogli su se pročitati na nekim bošnjačkim sajtovima. Vrlo lako može i da ne bude onako kako Šejh predviđa, a može i da bude, ali on smatra da, kao musliman mora da svedoči onako kako razume da ga Knjiga Alahova uči. Ili on čita neki drugi Kuran?
Kuran je jedan i za sve muslimane isti, ali oni sami nisu istovetni. Iz istorijskih, geokulturnih, tradicijskih i interesnih razloga muslimani se u svetu međusobno razlikuju i različito ponašaju u svakodnevnom, ovozemaljskom životu, pa se čak i međusobno sukobljavaju i ratuju.
Zato i može izgledati da postoji više islama. U smislu društvenog ispoljavanja to i odgovara stvarnosti. Najrečitija metafora za to dvojstvo dogmatskog i životnog je džamija, istovremeno središnji topos iskazivanja molitvene pokornosti Alahu i ukupne društvenosti muslimanskih zajednica.
Pođete li muslimanskim zemljama i regionima, zapazićete da se džamije arhitektonski od jednog do drugog prostora bitno razlikuju, što je odraz uklopljenosti u različite kulturne, graditeljske tradicije. Ali, sve su džamije i imaju istu religijsku funkciju. Problem nastaje onda kad muslimanima internet zameni džamiju, a politika veru.
Naslov i oprema teksta Novi Standard
Izvor: Sve o Srpskoj
Naslovna fotografija: Snimak ekrana/Jutjub/Sheikh Imran Hosein
BONUS VIDEO:
