Tag: književnost

Uelbekova post-ničeovska distopija

Uelbekov cilj nije bio da upozori na pretnju od predstojećeg islamskog prevrata, već da ukaže da moderni čovek sa njegovim vrednosnim orijentirima nije opremljen da se suoči sa takvim sistemom. Islam služi kao strukturni test liberalnih pretpostavki

Nesuđeni Nobel Dobrice Ćosića

Danas, nakon 50 godina i otvaranja Nobelovih arhiva, znamo da je 1975. oficijelno razmatrano i ime Dobrice Ćosića. Njega je predložio Pavle Ivić u ime SANU, pa Ćosićevi fanovi sada imaju crno na bijelo da on i Nobel nisu tolika naučna fantastika

Hladnoratovski Nobel za velikog pesnika

Koliko god politički aspekti dolazili u obzir prilikom izbora dobitnika Nobelove nagrade za književnost, moguće ih je spojiti i sa onim estetskim, a da na takav izbor ne padne ni senka sumnje. Takav je primer Česlava Miloša, koji je ovu nagradu dobio 1980. godine

Poezija i proza u delu Josifa Brodskog

Kad se u esejima i putopisima Josifa Brodskog čitalac fokusira na najmanji zajednički sadržilac, on biva svestan da je za Brodskog proza zapravo odgovor na nemoć poezije. Odnosno, tamo gde je stih nemoćan pisac se uspešno služi prozom

Poslednji dani čovečanstva

Peter Handke mi je i danas zvučao kao istinski saučesnik življenja u svetu kao stecištu svih mogućih nemira današnjice. „Uvek smo i sami“, bile su reči pisca koji i meni i svojim čitaocima upućuje još jedan bazični podsticaj u traženju istine o nama

Vesnik genijalnosti

Svoje remek-delo „Derviš i smrt” Meša Selimović objavljuje kao pedesetšestogodišnjak. Gotovo sve što je objavio pre toga, skoro da nije imalo nikakve veze sa onim po čemu ga danas pamtimo. Jedini je izuzetak kratki roman „Magla i mjesečina”

Skloništa, vremenska i druga

Počasni gost književnog festivala u Sarajevu prošle godine trebalo je da bude bugarski pisac Gospodinov. Otkazao je učešće u poslednjem trenutku. Njegova vizija o tome kako Sarajlije uništavaju srpske firme ne uklapa se u tamošnji samodoživljaj

Ekonomske lekcije iz književnih dela

Kakve veze sa današnjim tajkunima u Srbiji i regionu ima slučaj PIK obveznica Radana Radanovića iz priče „Glava šećera“ Milovana Glišića, i kako Elizabet Blejk iz Selenićevog romana „Očevi i oci“ daje odličan primer za oportunitetni trošak