Iz dramatičnih dešavanja protekle nedelje proizilazi to da su trogodišnje rivalstvo između SAD i Rusije i proksi rat NATO-a u Ukrajini deo krize pažljivo isplanirane od strane anglo-američkog saveza, u skladu sa pogubnom agendom neokonzervativnih liberala privrženih globalizmu, ukorenjenih u vašingtonskom i londonskom establišmentu, sa jasnim ciljem da nanesu strateški poraz Rusiji.
Za manje od mesec dana od povratka u Ovalnu sobu, predsednik Donald Tramp je kroz seriju smelih poteza počeo da demontira Gvozdenu zavesu koja se spustila na Centralnu Evropu. Njegov uticaj već je jasno vidljiv pošto su komunikacioni kanali sa Moskvom širom otvoreni, što potvrđuje i telefonski razgovor novog državnog sekretara SAD Marka Rubija sa njegovim ruskim kolegom Sergejem Lavrovim u subotu i njihov dogovor o sastanku na nivou delegacija u Saudijskoj Arabiji sledeće nedelje.
Trampova administracija će omogućiti nastavak normalnog diplomatskog rada, kao i razmatranje prevremenog vraćanja diplomatskih objekata koji su jednostrano zaplenjeni od strane Obamine i Bajdenove administracije u bezobzirnim aktima besciljne zloćudnosti i oholosti (koji usput krše i Bečke sporazume). Nema sumnje da će Rusija recipročno odgovoriti.
Najvažniji zaključak iz saopštenja Moskve i Vašingtona o telefonskom razgovoru Rubija i Lavrova jeste uzajamni dogovor dvojice lidera – Trampa i Putina – da se nastavi sa američko-ruskim interakcijama na različitim nivoima, s ciljem poboljšanja bilateralnih odnosa, kao i razgovora „o ključnim međunarodnim pitanjima, uključujući situaciju u Ukrajini, dešavanja u Palestini i širem Bliskom istoku i druge regionalne teme.“
Dolazak „lojalista“
Osim toga, tim koji je imenovala Bela kuća, a koji pored Rubija čine i savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Majk Volc i predsednikov izaslanik za Bliski istok (koji se bavi i ukrajinskim pitanjem) Stiv Vitkof, sastaće se sa ruskim timom predvođenim Sergejom Lavrovim već ove nedelje. Posebno je zanimljivo uključivanje starog Trampovog prijatelja, Stiva Vitkofa, agresivnog pregovarača „fokusiranog na rezultat“. On je prošle nedelje doputovao u Moskvu u samostalnu posetu, koja nije najavljena medijima i koja je, po svemu sudeći, bila produktivna.
Jasno je da je Tramp izvukao pouke iz svog prvog mandata, odlučan da ga ovoga puta ne omete „vašingtonska močvara“. Tu na scenu stupa Vitkof.
Trampov pristup i politički stil su fascinantni. Čim je uspeo da postavi tim istomišljenika, „lojalista“, na čelo Ministarstva pravde, Pentagona, Trezora i drugih ključnih institucija, Tramp je počeo da prebacuje u višu brzinu – i, što je posebno važno – da obnavlja autoritet državnog tužioca i nacionalnih obaveštajnih službi kako bi radili u korist njegove agende.
Izazov sa kojim se Tramp suočava je ogroman, s obzirom na povezanost Demokratske stranke i duboke države, kao i na „zloćudni potencijal“ glavnih medijskih kuća
Dakle, u konačnici, nebitno je što njegova administracija obiluje proizraelskim figurama ili što u njoj ima nekoliko ljudi sa „tvrdokornim“ stavovima prema Kini. Jer, Tramp je taj koji će donositi ključne odluke, a tu su politički zaokreti i iznenađenja svakako mogući.
Već ovo je dovoljno da izazove nesanicu kod izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, kome je Tramp stavio do znanja svoju nameru da poboljša odnose s Iranom. Po mom mišljenju, Tramp možda i neće sprovesti u delo svoju dramatičnu najavu o „preuzimanju“ Gaze.
Američki predsednik Donald Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu ispred Bele Kuće, 4. februar 2025. (Foto: Chip Somodevilla/Getty Images)Obrazac koji se pojavljuje u odnosima s Rusijom je taj da Tramp prvo samostalno komunicira s Putinom i zatim prenosi odluke državnom sekretarijatu i drugim agencijama da ih sprovedu. Takođe, mehanizam samita se ponovo uspostavlja kao „lokomotiva“ odnosa velikih sila. Već se govori o mogućim samitima Trampa s Putinom u Saudijskoj Arabiji, kao i sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom. Tramp će verovatno u jednom momentu pokušati da postigne nekakav dogovor sa Sijem.
Ova vrsta pristupa zahteva smanjenje uloge i uticaja duboke države koja je gušila Trampovu predsedničku funkciju tokom perioda 2016-2020. Izazov sa kojim se Tramp suočava je ogroman, s obzirom na povezanost Demokratske stranke i duboke države, kao i na „zloćudni potencijal“ glavnih medijskih kuća koje su uglavnom pod njihovom kontrolom, neprijateljski nastrojene prema Trampu.
Očigledan primer za to imali smo ove nedelje. Naime, Wall Street Journal je namerno izvrnuo određene izjave potpredsednika Vensa, kako bi pokvario atmosferu u ranoj fazi američko-ruskog dijaloga. Prema njihovoj priči, Vens je navodno izjavio da bi SAD mogle koristiti ekonomski i vojni pritisak protiv Rusije, te da opcija slanja američkih vojnika u Ukrajinu „ostaje na razmatranju“ u slučaju da Moskva odbije da reši konflikt u dobroj veri. Moskva je odmah zatražila pojašnjenje, a sam Vens je morao da izda demanti kako bi pojasnio šta je rekao.
Američki potpredsednik je tako napisao na „Iks-u“: „Činjenica da je WSJ izvrnuo moje reči na ovakav način je potpuno apsurdna, ali ne iznenađuje s obzirom na to da su oni godinama „gurali“ sve više američkih sinova i kćeri u nepotrebne vojne misije u inostranstvu.“
Čišćenje „močvare“
Tramp je više puta iskazao nepoverenje prema američkim obaveštajnim agencijama. Prema podacima CNN-a, svi zaposleni (približno 22.000 ljudi) u CIA su dobili pisma u kojima im se nude dve opcije: da nastave službu bez garancija zadržavanja radnog mesta u budućnosti ili da napuste službu po sopstvenom zahtevu u okviru programa odloženog otpusta, uz zadržavanje plate i dodatnih pogodnosti do kraja septembra.
Zanimljivo je da je u ovim pismima ugrađen kod koji prati prosleđivanje pisma od strane primaoca, što predstavlja garanciju protiv curenja informacija. Takva praksa se koristila pri otpuštanju zaposlenih iz Tvitera nakon njegove akvizicije od strane milijardera Ilona Maska, koji se sada smatra jednim od najbližih Trampovih savetnika i predvodi kvazi-ministarstvo za efikasnost vlade, čiji je zadatak smanjenje obima savezne vlade.
Takođe, i raspuštanje USAID-a (koji je tradicionalno funkcionisao kao „B tim“ CIA-e za promociju obojenih revolucija i smenu režima po svetu) može se razmatrati u ovom kontekstu. Prema Vladimiru Vasiljevu, glavnom istraživaču na Institutu za SAD i Kanadu Ruske akademije nauka, koji pažljivo proučava ovu temu, Tramp je proglasio rat Centralnoj obaveštajnoj agenciji (CIA), koju okrivljuje za svoj izborni poraz 2020. godine.
Vasiljev procenjuje da se do sada borba protiv „duboke države“ u inostranom i domaćem obaveštajnom sektoru odvijala stabilno, ali će „ubrzati“ sa potvrđivanjem nameštenja bivše kongresmenke Tulsi Gabard za mesto šefa Nacionalnih obaveštajnih službi i Keša Patela za mesto direktora FBI.
Tulsi Gabard, direktorka nacionalnih obaveštajnih službi sa predsednikom SAD Donaldom Trampom u Ovalnoj sobi Bele kuće, 12. februar 2025. (Foto: Andrew Harnik/Getty Images)S druge strane, u Nju Delhiju se šuška, u krugovima u kojima dominiraju sledbenici nekadašnje Bajdenove administracije, da će se duboka država ipak poslednja smejati i da Trampu možda neće biti dozvoljeno da završi svoj četvorogodišnji mandat. Po mom mišljenju, to su njihovi pusti snovi.
Trampovu upornost ne treba potcenjivati. Niti resurse i alate koji su mu na raspolaganju da naruši situaciju unutar Demokratske stranke, koja je tradicionalno obezbeđivala „političku pokrivalicu“ za duboku državu.
Tramp je više puta iskazao nepoverenje prema američkim obaveštajnim agencijama
U Trampovim provokativnim potezima postoji jedan zanimljiv manevar gde on, uz pomoć Ilona Maska i Stiva Benona, uzburkava političku situaciju u Evropi, uključujući Nemačku i Britaniju koje čine osnovu evroatlantizma na kontinentu, i tako sprečava udruživanje liberalno-globalističkih klika unutar transatlantskog sistema.
Patel je nagovestio da postoji dovoljno kompromitujućih dokaza o zloupotrebi vlasti da se osudi celokupna stara garda, sve do samog Bajdena. Tramp je sigurno svestan koliko je preduzimanje ovog koraka važno kako bi se sprečio demokratski kontranapad. Savezne sudije u državama kojima upravljaju demokrate otvoreno dovode u pitanje Trampove metode. Nema potrebe naglašavati da će Trampova sposobnost da staru gardu (pod ”starom gardom” autor misli na političare establišmenta; prim. NS) uvuče u mrežu dugotrajnih pravnih postupaka biti prekretnica.
Poslednja anketa pokazuje da Tramp ima podršku od 77 odsto građana za čišćenje „močvare“. Medijski efekat ovog krstaškog pohoda će imati veliki značaj za Trampovu sposobnost da istraje na sprovođenju svog domaćeg i spoljnopolitičkog programa.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: indianpunchline.com
Prevod: Mihailo Bratić/Novi Standard
Naslovna fotografija: AP/ Evan Vucci
BONUS VIDEO:
