Evro-elite nemaju nikakve šanse: „Ako Tramp uvede carine (25 odsto), SAD će biti u ozbiljnom trgovinskom konfliktu sa EU“, preti premijer Norveške. Šta ako Brisel na to uzvrati?
„Mogu da pokušaju, ali ne mogu ništa postići“, odgovorio je Tramp. Međutim, fon der Lajenova je već obećala da će uzvratiti. Bilo kako bilo, kombinovane snage anglo administracija i dalje će teško naterati Trampa da pošalje američke snage u Ukrajinu kako bi štitio evropske interese (i investicije!).
Realnost je takva da sve članice NATO u Evropi – uz različit stepen samoposramljivanja – sada javno priznaju da neće učestvovati u osiguranju Ukrajine bez prisustva američkih snaga koje bi im pružale „podršku“. Očigledno je da se tu radi o pokušaju navlačenja Trampa da nastavi rat u Ukrajini, a sličan smisao ima i Makronovo i Starmerovo nuđenje mineralnog sporazuma. Trampu je jasno o kakvim se manevrima ovde radi.
Još jedan problem je to što se čini da Zelenski više strahuje od primirja, nego od gubitka teritorije na frontu. I on, čini se, ima potrebu da rat traje (možda kako bi očuvao svoju vlast).
Trampova najava završetka rata u Ukrajini koji je izgubljen, čini se, dovela je evropske elite u neku vrstu kognitivne disonance. Naravno, već neko vreme je bilo jasno da Ukrajina neće povratiti svoje granice iz 1991. godine, niti će naterati Rusiju da se nađe u pregovaračkoj poziciji dovoljno slaboj da Zapad može diktirati svoje uslove za okončanje sukoba.
Raspršene iluzije
Kako piše Adam Kolingvud:
Tramp je raspršio iluzije vladajućih elita… Oni sada vide ne samo svoj izborni neuspeh, već doslovno pravu katastrofu. Poraz u ratu, Evropa koja ostaje uglavnom bez odbrane, deindustrijalizovana ekonomija, slabljenje javnih usluga i infrastrukture, veliki fiskalni deficiti, pad životnog standarda, socijalna i etnička disharmonija, moćna populistička pobuna koju vode podjednako opasni neprijatelji, Tramp i Putin, u manihejskoj borbi protiv ostataka liberalnih vremena i strateška stisnutost između ova dva lidera koji ih preziru i omalovažavaju. Sve to odlikuje današnju evropsku situaciju.
Drugim rečima, kroz rupu koju je Tramp napravio u njihovom balonu fantazije, evropske elite vide sopstveni pad.
Svi koji vide realnost znali su da će na frontu od jeseni 2023. biti samo gore, ali iz njihovog balona fantazije, naše elite to nisu mogle da vide. Vladimir Putin, kao i domaći nepoželjni elementi, bili su atavistički demoni koji će neizbežno biti uništeni na nezaustavljivom putu ka liberalnoj progresivnoj utopiji.
Mnogi unutar evro-elite su očigledno besni. Međutim, šta Britanija ili Nemačka zaista mogu da urade? Brzo je postalo jasno da evropske države nemaju vojnu sposobnost da, na koordinisan način, intervenišu u Ukrajini. Ali najveći problem je, kako ističe Konor Galager, evropska ekonomija koja srlja ka propasti, uglavnom kao rezultat rata protiv Rusije.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski sa liderima Nemačke (Olaf Šolc), Francuske (Emanuel Makron), Italije (Mario Dragi) i Rumunije (Klaus Johanis), u Kijevu, 16. jun 2022. (Foto: Sergei Supinsky/AFP)Novi nemački kancelar, Fridrih Merc, pokazao se kao nepomirljiv evropski lider koji zastupa i povećanje vojnih izdataka i obavezan vojni rok za mlade, a sve to u okviru nekakvog modela evropskog otpora, stvorenog da se suprotstavi Trampovom okretu ka Rusiji.
Međutim, Mercova partija je na izborima osvojila samo 28 odsto glasova, što mu ne daje toliko snažan mandat za suočavanje sa Rusijom i Amerikom u isto vreme! „Intenzivno komuniciram sa mnogim liderima evropskih država i za mene je apsolutni prioritet da što brže ojačamo Evropu, kako bismo korak po korak postigli nezavisnost od SAD“, rekao je Fridrih Merc.
Evropska ekonomija srlja ka propasti, uglavnom kao rezultat rata protiv Rusije, kaže Konor Galager
Drugo mesto na nemačkim izborima zauzela je Alternativa za Nemačku (AfD) sa 20 odsto osvojenih glasova. Partija je bila najpopularnija među biračima starosti od 25 do 45 godina. Zalaže se za dobre odnose sa Rusijom, završetak rata u Ukrajini, i takođe, želi da sarađuje sa Trampovim timom.
Međutim, AfD je odbačena i ograđena svojevrsnim „zaštitnim zidom“ od drugih partija. Kao „populistička“ partija sa snažnom podrškom mladih, automatski se svrstava na „pogrešnu stranu“ zida. Merc je već odbio da deli vlast sa njima, ostavljajući CDU stešnjenu između neuspešnog SPD-a, koji je izgubio najviše podrške birača, sa jedne strane, i AfD-a i Levice (još jedne odbačene partije, koja je, poput AfD-a, povećala podršku, posebno među ljudima mlađim od 45 godina) sa druge.
Glavni i najveći problem ovde je to što su AfD i Levica, koja je, inače, bila najpopularnija među biračima starosti 18-24 godine, antiratne partije. Zajedno one imaju više od trećine glasova u parlamentu – što predstavlja blokirajuću većinu za mnoga važna glasanja, posebno za izmene Ustava.
Mercov plan
Kako objašnjava Volfgang Munhau, ovo će biti velika glavobolja za Merca: „Novi kancelar je želeo da putuje na samit NATO-a ovog juna sa željom da se obaveže na veća izdvajanja za odbranu. Iako se Levica i AfD mrze u svakom drugom pogledu, slažu se da neće dati Mercu novac za jačanje Bundesvera. Međutim, važnije je to što neće podržati reformu ustavnih fiskalnih pravila (tzv. kočnicu duga) koju Merc i SPD očajnički traže“.
Navedena fiskalna pravila su složena, ali u suštini nalažu da, ako Nemačka želi da poveća izdvajanja za odbranu i pomoć Ukrajini, ta sredstva moraju da se uštede na nekoj drugoj budžetskoj stavci (verovatno na socijalnim davanjima). Međutim, politički gledano, štednja na socijalnim davanjima da bi se platila pomoć Ukrajini nije dobro prihvaćena od strane nemačkih birača. Poslednja, „semafor“ koalicija je propala upravo na ovom pitanju.
Predizboni plakat CDU i Fridriha Merca, februar 2025. (Foto: CLEW/Wettengel)Čak ni sa Zelenima, Merc neće imati dovoljnu većinu za ustavne promene. Politički „centar“ u Nemačkoj jednostavno nema prostora i snage da se suprotstavi Rusiji bez američkog finansiranja. Fon der Lajenova će pokušati da nekakvom „magijom“ obezbedi novac za odbranu, „ali nemačka mladost glasa protiv partija koje su omražene. Oni mogu izgraditi neke Leoparde (tenkove) ako žele, ali neće dobiti regrute.“
Dok EU i Britanija predlažu da prikupe milijarde za naoružavanje protiv neke izmišljene ruske invazije, Tramp izjavljuje kako nimalo ne veruje u priču o tome da će Rusi napasti neku članicu NATO. Dakle, još jedan evropski ideološki mit je razoren od strane novog američkog predsednika.
Kako će javnost u Evropi, koja je uglavnom postala razočarana ratom, reagovati na veće troškove i dodatne rezove u porezima i socijalnim uslugama, kako bi se nastavio rat u Ukrajini koji je nemoguće dobiti? Starmeru je već upućeno upozorenje da investitori koji kupuju javni dug Britanije na to ne gledaju blagonaklono, jer je fiskalna situacija sve nestabilnija.
Vraćanje Evroaziji
Dakle, nema jednostavnih rešenja za trenutnu situaciju u Evropi: To je egzistencijalna zagonetka za Merca (a isti problem muči celu EU): nedostatak stabilne parlamentarne većine koja je neophodna da bi se bilo šta postiglo.
Iako je svojevrstan „zaštitni zid“ prvobitno bio namenjen da zaštiti „centriste“ u Briselu od desničarskih „populista“, kasnije je značajno ojačan Bajdenovom direktivom u kojoj je svim „akterima“ koji učestvuju u sprovođenju američke spoljne politike naloženo da populizam tretiraju kao „pretnju demokratiji“ i da mu se aktivno suprotstave.
„Može li još jedna koalicija kratkovidih centrista da zaustavi opadanje ekonomije, prevaziđe krizu liderstva i izbavi Nemačku iz političke zamke u koju je dopala? Mislim da dobro znamo odgovor“
Praktični rezultat, međutim, bio je taj da su širom EU formirane šarene koalicije sa ciljem da održe centriste na vlasti. Ali to je dovelo do beskrajne stagnacije i sve većeg distanciranja od naroda. Angela Merkel je vladala na takav način, odgađajući reforme godinama – sve dok situacija nije postala nerešiva.
„Može li još jedna koalicija kratkovidih centrista da zaustavi opadanje ekonomije, prevaziđe krizu liderstva i izbavi državu iz ove štetne političke zamke u koju je dopala? Mislim da dobro znamo odgovor“, piše Volfgang Munhau.
Evropu, međutim, muči još jedan problem: Kako je Vens veoma eksplicitno upozorio na nedavnom Minhenskom bezbednosnom forumu, neprijatelj Evrope nije Rusija; Evropa je sama sebi najveći problem. To, ako je verovati Vensovim sugestijama, potiče iz činjenice da Evropa ima birokratiju koja sebe smatra isključivom vlasti, ali postepeno postaje sve udaljenija od svoje sopstvene „baze“.
Džej-Di Vens, američki potporedsednik, govori na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, 14. februar 2025. (Foto: MSC)Srušite „zaštitne zidove“, tražio je Vens, kako biste se vratili principima demokratije kao zajedničke vrednosti SAD i Evrope. Vens je, dakle, jasno aludirao na briselsku „duboku državu“. Evrokrate to vide kao napad uz podršku SAD-a na svoju administrativnu državu i u tome prepoznaju svoju sopstvenu propast.
Jasno je da unutar SAD postoji „institucionalni otpor prema Trampu“. To je slučaj u Pentagonu, Ministarstvu pravde i FBI, što dokazuje, kako tvrdi Margot Klivlend, da oni koji ističu potrebu za „institucionalnim otporom“ i navodnom nezavisnošću od izvršne vlasti, predstavljaju protivnike demokratije.
S obzirom na blisku vezu između dubokih država SAD-a, Britanije i Evrope, postavlja se pitanje zašto u isto vreme postoji tako snažan otpor Trampu i među evropskim liderima.
Na prvi pogled, nije u interesu Evrope da pokrene takav otpor prema predsedniku SAD zbog neuspelog rata. Da li je onda evropska histerija podstaknuta iz vašingtonske duboke države koja želi da neutrališe „Trampovu revoluciju“ tako što će pokazati da on izaziva haos među evropskim saveznicima? Tačnije, da li je Evropa „gurnuta“ u ovakvu politiku više nego što bi sama želela?
Da Nemačka promenili kurs – iako je nezamislivo da to uradi Merc – bilo bi dovoljno samo „malo mašte“ da se zamisli da se zvanični Berlin ponovo povezuje sa Evroazijom. AfD je osvojila 20 odsto glasova upravo na takvoj platformi. Zaista, ta zemlja verovatno nema mnogo drugih opcija.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: strategic-culture.su
Prevod: Mihailo Bratić/Novi Standard
Naslovna fotografija: Omar Havana/Getty Images
BONUS VIDEO:
