Kada je devetog aprila Donald Tramp odložio dejstvo većine nedavno uvedenih carina prema ostatku sveta, nastupila je euforija na finansijskim tržištima. Vodeći indeks američke berze, S&P 500, porastao je za 9,5 odsto, što je najviši dnevni rast posle Velike recesije 2008, dok su se rapidno oporavili i indeksi na berzama širom sveta. Najmračniji scenariji za svetsku ekonomiju, koje su do tog trenutka predviđali investitori širom planete, postali su manje verovatni.
Ipak, uprkos pauzi od 90 dana, na snagu je stupila osnovna carina od 10 odsto na gotovo sav uvoz koji stiže u SAD, a Tramp je takođe podigao carinske stope na automobile, čelik i aluminijum, istovremeno obećavajući nove – na uvoz farmaceutskih proizvoda i čipova. Predvidivim i stabilnim trgovinskim odnosima na međunarodnom nivou, koji su dobrim delom zaslužni za osam decenija uspona globalne privrede, napravljena je verovatno nepopravljiva šteta.
Stoga nije iznenađenje da je prvobitno oduševljene brzo splasnulo, te da su globalna finansijska tržišta ostala turbulentna, budući da krah i sada može biti jedan od najvećih koji je viđen u svetskoj istoriji. Kumulativno posmatrano, kapitalizacije glavnih svetskih berzi su i dalje u velikom padu (sa cenama akcija za skoro desetinu ispod dostignutih maksimuma u februaru ove godine).
Svetska privreda sada mora da se izbori sa šokovima koji su direktno pogodili dva najveća generatora njenog rasta – Kinu i SAD, koji su u dosad neviđenoj ekonomskoj konfrontaciji, koja preti da se pretvori u decupling (potpuno tehnološko razdvajanje), te čak kreiranje dva trgovinska bloka, čija bi saradnja bila limitirana (ali ipak viša nego što je bila tokom Hladnog rata, kada je sovjetski blok praktično bio izolovan).
To što su pametni telefoni i računari, kao i drugi popularni elektronski uređaji i komponente koje se obično ne proizvode u SAD, uključujući poluprovodnike, solarne ćelije i memorijske kartice, isključeni iz Trampovih globalnih tarifa, svakako je ohrabrujuće, ali nije dovoljno (istina, Tramp i dalje obećava da će primeniti specifičnu uvoznu carinu na sektor potrošačke elektronike).
Rasprodaja obveznica
Ova mera je ustupak američkim tehnološkim gigantima (Epl, Nvidia, Del). Naime, Epl, najvrednija korporacija na svetu, praktično nema mogućnosti da premesti svoju proizvodnju na domaće tržište usled složenog lanca snabdevanja koji je izgradila u Kini tokom poslednje tri decenije. Jednostavno, ako bi se proizvodio u SAD, cena ajfona bi se utrostručila.
S druge strane, kao deo odmazde, Peking je obustavio izvoz širokog spektra kritičnih minerala, preteći da uguši zalihe komponenti koje su važne za proizvođače automobila, vazduhoplova i čipova širom sveta. Isporuke magneta, neophodnih za sklapanje svega, od automobila i dronova do robota i projektila, zaustavljene su u mnogim kineskim lukama dok kineska vlada priprema novi regulatorni sistem.
Ipak, dobra vest od prošle nedelje je da tržišta kapitala mogu da nametnu određena ograničenja Trampovim ad hoc merama, s tim da će to verovatno postati očiglednije u drugoj polovini godine kada je moguće da će predsednik SAD faktički biti primoran da odustane od dodatnih carina.
Ono što je u stvari najviše zabrinulo Trampov tim, doprinoseći odluci da se zamrznu carine, je znatan pad cena hartija od vrednosti američkog Trezora, što je pojava retko viđena u istoriji, imajući u vidu da se obveznice vlade SAD smatraju najsigurnijim mogućim ulaganjem. Još gore, „napuštanje“ takve vrsta aktive dovelo je do slabljenja dolara, dovodeći u pitanje status američke monete kao „sigurnog utočišta“.
Pad poverenja u najveću svetsku ekonomiju može delimično da objasni oštru rasprodaju na tržištu obveznica poslednjih dana. Naime, kada veliki broj investitora odjednom proda obveznice, to primorava vladu da ponudi veće kamate kako bi privukla druge da kupe njen dug. A to ima tendenciju da poveća kamatne stope u celoj američkoj, ali i svetskoj ekonomiji. Prethodne sedmice je prinos na desetogodišnje trezorske obveznice preskočio 4,5 odsto, sa nešto ispod četiri odsto – što je najizraženiji rast u skoro četvrt veka.
Njujorška berza (Foto: Wikimedia commons/Tobias Deml/CC BY-SA 4.0)Godinama su ekonomisti bili zabrinuti da bi moglo doći do naglog pada spremnosti stranaca da kupuju i drže državni dug SAD, što bi dovelo do promptnog i destabilizirajućeg povećanja američkih kamatnih stopa. Mnogi pokazatelji ukazuju da je taj trenutak došao.
Ono što bi moglo da pogorša situaciju je eventualna odluka kineske Centralne banke, koja raspolaže deviznim rezervama od tri hiljade milijardi dolara, da rasproda 761 milijardu dolara koje poseduje u američkim trezorskim zapisima (ne računajući oko 270 milijardi dolara Hong Konga), kao oblik odmazde za američke carine.
Najgori scenario za Vašington bi bio generalno povlačenje stranih investitora iz dolarskih aktiva (budući da oni drže oko sedam hiljada milijardi u trezorskim zapisima, 19 hiljada milijardi u akcijama i pet hiljada milijardi u američkim korporativnim dugovima, što je između 20 i 30 odsto ukupnog svetskog tržišta), što bi dovelo do naglog kraha američkih, ali i svetskih tržišta.
Svetska privreda sada mora da se izbori sa šokovima koji su direktno pogodili dva najveća generatora njenog rasta – Kinu i SAD
S padom prinosa na trezorske zapise povezano je i slabljenje dolara, koji je skoro čitavo stoleće bio „sigurno utočište“ za praktično sve centralne banke i investitore u svetu. Dolar se stabilizovao u ponedeljak, 14. aprila, što je dobrim delom posledica (privremenog) pauziranja carina na uvoz popularne potrošačke elektronike. Procene su da će američka moneta nastaviti da slabi u narednim mesecima jer će se ispoljiti negativni efekti povišenih carina (već se registruje pad potrošačkog poverenja, dok su kratkoročna i dugoročna očekivanja inflacije porasla na višedecenijske maksimume).
Kada se posmatra vrednost dolara prema valutama glavnih trgovinskih partnera, ona je nastavila pad peti dan uzastopno, dotičući najniže nivoe od oktobra. U međuvremenu, zajednička evropska valuta je i 14. aprila nastavila jačanje prema dolaru, održavajući najbrži rast vrednosti te monete u poslednjih deceniju i po, dok je u odnosu na dolar evro na trogodišnjem maksimumu. Iako evrozona sada izgleda kao bolji deo globalnog finansijskog sistema, čvrsto oklevanje Nemačke da dopusti emisiju većeg obima evro-obveznica ograničava mogućnost da se evro pojavi kao prava alternativa za globalne investitore.
Zlato i nafta
Dok akcije na berzama širom sveta beleže umeren rast 14. aprila nakon što je Tramp pauzirao uvozne carina na potrošačku elektroniku, zlato se, uprkos blagom padu istog dana, održava na vrednostima koje se blizu rekordnih od pre nekoliko dana (preko 3200 dolara po unci).
Skok cene ovog dragocenog metala podstaknut je rastom kupovina na (dnevnim) aukcijama, i znak je da glavni igrači na tržištu, tražeći sigurno utočište, i dalje povećavaju svoje stokove „plemenitog metala“, uprkos visokim cenama. Očekuje se da finansijska tržišta ostanu nestabilna, a upravo to, odnosno vremena ekonomske i političke neizvesnosti, daje zlatu trajnu privlačnost.
Trgovinski rat, ali i iznenadna odluka OPEK+ da značajno poveća proizvodnju od maja 2025, uticali su na dramatičan pad cene nafte. I pored izvesnog oporavka, cene sirove nafte su ostale na 12 odsto nižem nivou, sa perspektivom daljeg pada. Naime, procene su da će se globalno tržište „crnog zlata“ suočavati sa velikim viškovima ove i sledeće godine, budući da se očekuje da će trgovinski rat negativno uticati na potražnju nafte.
Rast obima kupoprodaje zlata (Foto: RTS OKO/Bloomberg)Važan geopolitički moment sankcija Donalda Trampa je njihov indirektan uticaj na cene energenata, posebno na prihode koje dobija Rusija, kao jedan od vodećih svetskih izvoznika nafte. Naime, cena Urala, glavnog tipa nafte koji izvozi Rusija, bila je pala čak ispod 50 dolara. Ono što je važno je da su diskonti u odnosu na vodeće međunarodnu cene porasli za skoro sedminu, i čak bili prešli 15 dolara.
Kako je osnovna cena po kojoj je kalkulisan ruski budžet za ovu godinu 69,7 dolara po barelu, a čak trećina budžeta se pokriva od prodaje energenata, to implicira probleme Kremlja sa finansiranjem državnih potreba, uključujući i vojne izdatke. Ako se zadrže trenutne cene nafte, budžetski prihodi Ruske Federacije će biti za 2,5 odsto manji od planiranih, dok bi inače snažno usporen rast BDP-a bio niži za pola procentnog poena.
Kao produkt svih navedenih kretanja, neizvesnost je na istorijskim rekordima. Indeks nesigurnosti trgovinske politike je na rekordnom nivou, što se negativno odražava na potrošačko raspoloženje, a posebno na kompanije, budući da su u paralizi korporacijske kalkulacije po pitanjima trgovina, izvora sredstava i budućih investicija.
Anti-krizne mere
Dok SAD i Kina nastavljaju da podižu uloge u eskalirajućem trgovinskom ratu, brojne države širom sveta preduzimaju odlučne korake da podrže svoje ekonomije. Naime, očekuje se značajno usporavanje globalne ekonomije, koje bi čak moglo da se pretvori u recesiju ako se konflikt između SAD i Kine intenzivira. Ekonomisti Capital Economics-a procenjuju da bi globalni rast mogao pasti na 2,2 odsto 2025. – znatno manje od praga od 2,5 odsto koji obično označava de facto globalnu recesiju.
Investiciona banka JP Morgan procenjuje da je recesija u SAD „sve verovatnija“, budući da su čitava preduzeća izgrađena na osnovu pretpostavke o pristupu kineskom tržištu, odnosno sa dizajnom, marketingom i distribucijom u SAD, te proizvodnjom u Kini. Očekuje se da će Trampovi novi nameti oduzeti 1,2 procentna poena od rasta BDP-a SAD-a u 2025. i dodati 1,1 procentni poen inflaciji.
Kako su ishodi pregovora sa Vašingtonom neizvesni, države povećavaju fiskalne rashode uglavnom stimulišući industrije koje su pogođene carinama
Brojne centralne banke (CB) su snizile kamatne stope. Očekuje se da će Evropska centralna banka (ECB) 17. aprila smanjiti svoju baznu kamatu za četvrtinu procentnog poena, kako bi pomogla da se privreda evrozone „izoluje“ od carina. Tržišta anticipiraju da će iste mere doneti i Banka Engleske i švajcarska CB na prvim sastancima (snažan rast „švajcarca“, koji je na decenijskom maksimumu prema dolaru, je rezultat percepcije te valute kao sigurnog utočišta).
Kineska CB upravlja slabljenjem juana u odnosu na dolar, time pomažući izvozu. I CB mnogih drugih zemalja snizile su bazne kamate od početka godine, a očekuje se da isto uradi, uprkos inflatornim pritiscima, i američka CB (FED) nešto kasnije, što će izvesno negativno uticati na kurs dolara.
Pad baznih kamata centralnih banaka od početka 2025. (Foto: RTS OKO/Bloomberg)Kako su ishodi pregovora sa Vašingtonom neizvesni, države povećavaju fiskalne rashode uglavnom stimulišući industrije koje su pogođene carinama. Više od 70 zemalja već je angažovano na ad hoc sporazumima sa Vašingtonom.
Vijetnam je izneo ideju o kupovini više tečnog prirodnog gasa i poljoprivrednih proizvoda iz SAD ili o snižavanju carina i uklanjanju regulatornih barijera za uvoz; Španija je uvela paket pomoći industriji vredan oko 16 milijardi dolara, uključujući zajmove kompanijama, pomoć proizvođačima automobila i finansiranje lokalne kampanje za kupovinu; Portugalska razvojna banka proširila je pomoć za trgovinske kredite i osiguranje kako bi pomogla izvoznicima da pronađu nova tržišta; Britanija je najavila planove podrške proizvođačima električnih automobila, dok je veća pomoć na putu za druge sektore.
Pošto su indijski zvaničnici zabrinuti da bi kineska roba mogla da poplavi njihovo tržište, time podrivajući lokalne proizvođače, ministar trgovine je već pozvao indijske kompanije da praktikuju „ekonomski nacionalizam“ i favorizuju domaće dobavljače; vlada Južne Koreje najavila je paket hitnih mera podrške za automobilski sektor; nekoliko zemalja, uključujući Australiju, Španiju i Kanadu, pozivaju potrošače da kupuju više lokalno.
Globalno usporavanje
Iako je Tramp privremeno odložio primenu carina, osim za Kinu, rani znaci globalnog ekonomskog usporavanja počinju da se pojavljuju. Naime, firme širom sveta počinju da usporavaju proizvodnju, zaustavljaju porudžbine i ponovo procenjuju svoje strategije rasta.
Ekonomisti upozoravaju da će usporavanje privrednog rasta i inflatorni efekti novog carinskog režima u naredne dve do tri godine doći do punog izražaja. Naime, često se zaboravlja da je, uprkos kratkoročnoj pauzi, prosečna američka carinska stopa naglo porasla na 24 odsto – sa 2,5 odsto od početka 2025.
Šok za trgovinu je već počeo, a njegovi efekti su se već proširili na globalne lance snabdevanja. „Vizion Inc“ procenjuje da su rezervacije kontejnera napravljene između prvog i osmog aprila na globalnom nivou skoro prepolovljene, a uvoz u SAD opao je za čak 64 odsto u odnosu na sedmicu neposredno pre toga.
Multinacionalni gigant e-trgovine Amazon počeo je da otkazuje narudžbine iz Kine i drugih delova Azije. Haas Automation, najveći američki proizvođač alatnih mašina, potvrdio je da smanjuje proizvodnju zbog neizvesnosti u pogledu troškova ulaznih inputa i potražnje. Kompanije se prilagođavaju novoj trgovinskoj realnosti, očekujući dugotrajan poremećaj globalne trgovine. Neke od njih već pokušavaju da se adaptiraju novim okolnostima koristeći sve vrste alata kako bi pronašle način da zaobiđu carine, uključujući veštačku inteligenciju za smanjenje troškova nabavke.
Naravno, Tramp očekuje sporazum sa Pekingom. Ipak, iako Kina shvata da će platiti mnogo veći ekonomski trošak od SAD-a, političke kalkulacije rukovodstva te zemlje biće odlučujuće. Pored dogovora dva glavna aktera, najveća nada za globalnu trgovinu i svetsku ekonomiju je da bi stimulativni planovi u Kini i Nemačkoj, kao i u EU, mogli da ublaže deo uticaja američkih carina i da zadrže trgovinu između ostatka sveta.
Iako je američko-kineska robna trgovina od 700 milijardi dolara prošle godine predstavljala nepunih tri odsto globalne, negativan efekat praktično prestanka razmene dve najveće ekonomije daleko je veći. Svetska trgovinska organizacija je već upozorila da će spiralne carine izazvati ukupno smanjenje svetske robne razmene za čak četiri procentna poena, te da će obim globalne trgovine biti u padu ove godine (za oko jedan odsto).
Skoro svi u Vašingtonu se slažu oko potrebe da se obnovi američka proizvodna baza kako bi se obezbedila samodovoljnost zarad nacionalne bezbednosti. Međutim, ništa osim fundamentalnog preuređivanja globalne ekonomije ne bi moglo motivisati kritičan nivo industrijskih pogona da se vrate u SAD – a i to je upitno.
Prema onima koji opravdavaju Trampove poteze, targetiranje saveznika (i naravno Kine) visokim carinama je sredstvo da se oni dovedu za pregovarački sto, uprkos tome što je ovako nanesen udarac kredibilitetu SAD-a.
S tim u vezi, ideja ministra finansija SAD-a Skota Besenta je da se izvrši pritisak na dugogodišnje partnere, odnosno da se pristupi Kini kao celini. Japan, Južna Koreja, Vijetnam i Indija su zemlje sa kojima bi SAD mogle da rade na izolaciji Kine (strategija „velikog okruženja“), što podseća na Obaminu ideju o zoni slobodne trgovine na Pacifiku, koja bi isključivala Kinu i koju je Tramp odbacio u prvom mandatu.
Problem za Vašington je što zemlje poput Vijetnama i Kambodže nemaju kapacitet za investicije velikih razmera u Americi
U februaru je Besent promovisao ideju o „tvrđavi Severne Amerike“, koja bi omogućila trima državama da postave zajednički „štit protiv poplave kineskog uvoza“. Takođe, on je nedavno upozorio EU da je poseta premijera Španije Pekingu neprihvatljiva za Belu kuću.
SAD su posle Drugog svetskog rata primenile Maršalov plan da bi osigurale da Zapadna Evropa ne izabere komuniste, dok je Vašington promovisao niže carine i otvorio svoje tržište u nadi da će ekonomski razvoj širom sveta pomoći u široj kampanji protiv Sovjetskog Saveza.
Iako je svet sada mnogo drugačiji, ta logika nije nestala. Konstruktivan odgovor na Trampove carine iz mnogih zemalja sugeriše da Besentova šema nije prazno slovo na papiru. Problem za Vašington je što zemlje poput Vijetnama i Kambodže nemaju kapacitet za investicije velikih razmera (za razliku od Japana i Južne Koreje) koje bi mogle da otvore radna mesta u Americi.
Kineski odgovor
Svakako, Peking ne sedi skrštenih ruku, i već vidimo neke od asimetričnih odgovora kineskih vlasti. Inicijativa Made in China 2025 već je dovela do toga da ova zemlja dominira u nekim od najsavremenijih svetskih tehnologija. Krajem 2024. Kina je postigla globalnu lidersku poziciju u pet od 13 ključnih tehnologija, uključujući solarne panele, brze pruge i litijumske baterije, dok je napravila velike iskorake u dodatnih sedam, među kojima su farmaceutski proizvodi i veštačka inteligencija.
Budući da se već godinama govori o potrebi povećanja domaće potražnje kako bi se zemlja manje oslanjala na izvoz, upravo bi Trampove carine mogle da podstaknu vlasti u Pekingu da konačno naprave veću redistrubuciju novca u ruke potrošača stimulišući ekonomski rast.
Ovo posebno zato što referentne projekcije ukazuju na snažno usporavanje ekonomske aktivnosti u toj zemlji. HSBC banka očekuje da će trgovinski rat usporiti kineski BDP za 1,5 do dva procentna poena u narednoj godini, dok je moguć i mnogo snažniji udar ako se druge zemlje pridruže SAD u „gušenju“ rastućeg kineskog izvoza. Naime, izvoz te zemlje u SAD bi se mogao više nego prepoloviti u narednim godinama.
Električni automobili kineskog proizvođača BYD, glavnog globalnog rivala Tesli sa sedištem u SAD, uoči ukrcavanja na brod u luci Sudžou (Foto: AFP via Getty Images)Peking je već pokrenuo obimne aktivnosti da podstakne ekonomsku saradnju sa brojnim državama, predstavljajući se kao zemlja posvećena slobodnom tržištu i stabilnim trgovinskim odnosima. Mnoge zemlje koje su bile oprezne prema kineskim (ekspanzionističkim) namerama sada traže podršku od Pekinga u nestabilnom vremenu za globalnu ekonomiju. Već se govori o potrebi produbljivanja odnosa sa zemljama u kineskom „susedstvu“.
Na prvi pogled, ono što zvuči najvažnije je telefonski razgovor koji je premijer Kine imao sa predsednicom Komisije EU Urculom fon der Lajen, podržavajući slobodan i fer globalni trgovinski sistem. Ipak, to nikako ne znači da EU „napušta“ SAD, glavnog saveznika u NATO-u i tržište na koje plasira skoro trostruko veći izvoz nego u Kinu.
Naime, radi se tome da Brisel pokušava da iskoristi moment da dobije neke ustupke od Pekinga, poput kredibilnih pravila o transferu tehnologije. Transatlantska veza, ma koliko uzdrmana bila, je još uvek veoma snažna i to ne zahvaljujući samo ekonomskoj povezanosti, već primarno bezbednosnoj.
Međutim, mnoge države, neke čak i dugogodišnji saveznici Vašingtona, mogu da percipiraju Peking kao pouzdanijeg trgovinskog partnera, a ako se to dogodi, to će za SAD biti najgora neželjena posledica Trampovog trgovinskog rata sa Kinom.
Razorni efekti
SAD i Kina zajedno čine čak 43 odsto svetskog BDP-a, po projekcijama MMF-a za ovu godinu. Kako dani prolaze sve su manje šanse da se reši otvoren ekonomski obračun Vašingtona i Pekinga, u kome su trenutno američke carine na kineski uvoz 145, a kineske na američki 125 odsto. Ovaj nivo carina je dovoljno visok da praktično devastira trgovinu robom između dve najveće svetske ekonomije, kao i trgovine koja često prolazi kroz druge zemlje. Posledice na obe privrede i njihove trgovinske partnere, odnosno ceo svet, biće razorne.
Dodatno, postoji rizik da će kineske firme suočene sa zatvorenim američkim tržištem pokušati da svoje proizvode plasiraju u druge zemlje, što bi moglo da snažno pogodi nekonkurentne proizvođače u tim državama. Naime, Kina je „svetska (industrijska) radionica“ i često proizvodi robu ispod stvarne cene proizvodnje zbog domaćih subvencija i državnih finansijskih stimulansa (proizvodnja čelika je tipičan primer ovoga).
SAD i Kina preoblikuju globalnu ekonomiju kako bi se pripremile za intenziviranje međusobnog konflikta
Takvo „prelivanje“ trgovinskog rata Kine i SAD osetilo bi se globalno, a većina ekonomista procenjuje da bi uticaj bio veoma negativan, posebno socijalno posmatrano, budući da bi pod udarom bili milioni radnih mesta, naročito u siromašnim zemljama.
Za svetsku ekonomiju je od posebne važnosti da će biti pogođena kapitalna potrošnja, tj. investicije. Naime, više od preciznog nivoa carina, kompanije žele da pravila globalne trgovine ostanu stabilna, da bi planirale svoje dugoročne investicije.
Na primer, pristupanje Kine Svetskoj trgovinskoj organizaciji 2001. je dovelo do dramatičnog rasta trgovine na planetarnom nivou, iako to nije uključivalo niže trgovinske barijere u odnosima sa SAD. Umesto toga, korporacije su bile uverene da neće biti trgovinskog rata – ekonomisti su kasnije procenili da je efekat bio vredan zapanjujućih 13 procentnih poena smanjenja carina. Problem je što je Tramp sada preokrenuo taj efekat poverenja i čak i ako se sve carine ukinu, sećanje na „Dan oslobođenja“ ostaće u glavi svakog rukovodioca kompanije koja gradi međunarodni lanac snabdevanja.
U svakom slučaju, drastične carine SAD protiv Kine i odlučnost Pekinga da uzvrati su na putu da dve najveće svetske ekonomije zaključaju u potencijalno razornom trgovinskom ratu. Osim ako se ovo brzo ne završi, obe privrede bi mogle biti značajno pogođene, a kolateralna šteta bi bila naneta lancima snabdevanja i trgovinskim vezama širom Azije i sveta. Još gore, sve ovo povećava rizik od vojnog konflikta, sa Tajvanom kao žarišnom tačkom.
Za Belu kuću, ako već ulazi u ekonomski rat sa najopasnijim izazivačem, bilo je racionalnije da uvede „saveznike“ u svoj trgovinski blok. Međutim, Trampov unilateralizam je drastično smanjio šanse da zapadne zemlje kolektivno „prisile“ Kinu na znatne trgovinske ustupke, što je svakako dobra vest za Peking.
Ono što je jasno je da SAD i Kina preoblikuju globalnu ekonomiju kako bi se pripremile za intenziviranje međusobnog konflikta, dok će svi ostali na planeti (i pored toga što bi želeli da se dosadašnji nivo globalne ekonomske integracije sačuva) morati da se nose sa posledicama.
Naslov, lekutra i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: RTS OKO
Naslovna fotografija:
BONUS VIDEO:
