Zašto je propao plan o EU o zapleni ruske imovine?

Evropska komisija je početkom decembra ove godine izašla sa formalnim predlogom da reparacioni zajam Ukrajini, u iznosu od 168 milijardi evra, bude finansiran osloncem na oko 210 milijardi evra Ruske centralne banke, položenih u Belgiji, a zamrznutih nakon početka „specijalne vojne operacije” Rusije u Ukrajini. Ta akcija mogla bi imati nepredvidive međunarodne posledice.

Prema ovom predlogu Evropske komisije, u okviru budućeg kredita za reparacije, 115 milijardi evra namenjeno je finansiranju potreba ukrajinske odbrambene industrije (bez obzira na tekuće mirovne pregovore SAD i Rusije), dok bi 50 milijardi evra trebalo da pokrije druge budžetske potrebe Kijeva. Uz to, 45 milijardi evra, iz okvira šireg finansijskog paketa vrednog oko 210 milijardi evra (za finansiranje Ukrajine do 2027. godine), trebalo bi biti iskorišćeno za otplatu kredita G7 Ukrajini od 2024. godine.

Sa pravnog stanovišta, korišćenje zamrznute ruske imovine predstavlja složeno pitanje i vodi se opsežna rasprava o tome da li se ta imovina, naročito glavnica, može zakonito koristiti za pomoć Ukrajini. Belgija je stavila veto na korišćenje zamrznute imovine zbog straha da bi mogla da se nađe u pravnom sporu sa Moskvom.

Takođe, postoji bojazan da bi Belgija kasnije mogla biti obavezna da vrati taj iznos ako Moskva to zatraži. Pored toga, Italija kao jedna od većih evropskih zemalja, ali i Malta i Bugarska, zatražile su od EU da potraži alternativne načine za finansiranje potreba Ukrajine, dok su Mađarska, Slovačka i Češka protiv korišćenja ruske imovine za pomoć Ukrajini.

Podela rizika

U pismu upućenom osmog decembra ove godine predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, Poljska, Švedska, Litvanija, Estonija, Finska, Irska i Letonija navode zašto smatraju da bi EU trebalo da ostane pri svom stavu.

„To je finansijski najizvodljivije i politički najrealnije rešenje“, navodi se u pismu upućenom visokim zvaničnicima EU, a uoči predstojećih samita. Kako se navodi, pritisak baltičkih država i država Istočne Evrope na Belgiju raste, kako bi ta zemlja pristala na korišćenje zamrznute ruske imovine, a sa druge strane Belgija se protivi planu jer se boji da nema dovoljnih garancija ostalih zemalja članica EU da će bilo kakve finansijske posledice biti pravedno raspoređene.

„Snažno podržavamo predlog komisije. Nemamo vremena za gubljenje. Donošenjem odluke o zajmu za reparacije na Evropskom savetu u decembru imamo priliku da Ukrajinu stavimo u jaču poziciju da se brani i pregovara o pravednom i trajnom miru“, navodi se u zajedničkom saopštenju sedam zemalja EU. Dodaje se da se pismo ne odnosi direktno na belgijskog premijera Barta De Vevera, koji se i dalje odlučno protivi planu.

U Briselu se 18. i 19, decembra ove godine odlučivalo o jednoj od ključnih tačaka evropske politike prema ratu u Ukrajini. Na dvodnevnom samitu Evropske unije, lideri 27 država članica raspravljali su o tome kako da se obezbedi finansiranje Ukrajine u 2026. i 2027. godini, kako bi ta zemlja mogla da nastavi da se „suprotstavlja agresiji Rusije”.

Bez novog finansijskog aranžmana, Ukrajina bi već u drugom kvartalu naredne godine mogla da ostane bez sredstava za funkcionisanje države, obnovu razorene infrastrukture i nastavak odbrane, što u Briselu izaziva ozbiljnu zabrinutost zbog mogućih bezbednosnih posledica po samu EU. Istovremeno, lideri EU žele da demonstriraju političku i ekonomsku snagu Unije, nakon što je američki predsednik Donald Tramp izjavio da je EU slaba.

Opcija o kojoj se razgovaralo jeste korišćenje ruske državne imovine zamrznute u EU kao osnove za veliki zajam Ukrajini. Reč je o oko 210 milijardi evra rezervi Centralne banke Rusije, koje su posle početka rata zamrznute u evropskim finansijskim institucijama.

Bez takve finansijske pomoći, upozoravaju evropski zvaničnici, Ukrajina bi mogla da ostane bez novca već tokom naredne godine i izgubi sposobnost da nastavi rat, što u EU budi strah od mogućeg širenja ruske agresije i ugrožavanja bezbednosti samog bloka.
EU je uoči samita bila podeljena u dva gotovo nepomirljiva tabora.

Jedan koji predvode Nemačka, nordijske i istočnoevropske zemlje, smatra da ne postoji realna alternativa korišćenju zamrznute ruske imovine. Drugi tabor, u kojem su Belgija i Italija, zagovarale su rezervnu opciju po kojoj bi svaka voljna država članica pojedinačno prikupljala sredstva na finansijskim tržištima i prosleđivala ih Ukrajini. Kritičari tog modela upozoravaju da bi on doveo do rasta već visokog javnog duga i deficita i ne bi obezbedio dugoročnu finansijsku stabilnost za Kijev.

U međuvremenu, Belgija se nije predala u nadgornjavanju sa Evropskom komisijom povodom ruskog novca na računima Evroklira u Briselu. Plan je „fundamentalno pogrešan, ugrožava tekuće mirovne pregovore”, smatra belgijski premijer Bart de Vever. On je istovremeno zahtevao da lideri svih članica EU pre decembarskog samita potpišu „pravno obavezujuće, bezuslovne, neopozive, po viđenju, zajedničke i brojne garancije” o podeli rizika otplate reparacionog zajma Ukrajini.

Politika sankcija

Zamrznuta sredstva su finansijska sredstva ili imovina kojoj vlasnik nema pristup niti može da ih koristi za transakcije ili prenose, zbog sankcija koje su uvele pojedinačne države ili međunarodni blokovi poput EU.

U slučaju Rusije, reč je i o suverenoj imovini države – gotovini, obveznicama i hartijama od vrednosti koje se nalaze u inostranstvu – ali i o privatnoj imovini sankcionisanih ruskih milijardera, uključujući jahte, vile i nekretnine. Imovina se obično zamrzava putem sankcija. Sprovođenje zamrzavanja je u nadležnosti finansijskih institucija, kao što su komercijalne banke ili centralni depozitori hartija od vrednosti , koje moraju da blokiraju transakcije i onemoguće pristup zamrznutoj imovini.

Ruska imovina je zamrznuta nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine, u okviru zapadnih sankcija čiji je cilj da se Moskvi ograniče finansijski resursi i onemogući finansiranje rata.

Procene govore da je ukupno zamrznuto oko 300 milijardi evra ruske imovine, od čega se oko 210 milijardi nalazi u državama članicama EU. Ostatak sredstava je u Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji, Švajcarskoj, Kanadi, Japanu, Nemačkoj, Francuskoj i drugim zemljama.

Prema dostupnim podacima, Evroklir upravlja sa 185 milijardi evra zamrznute ruske imovine – više nego bilo koja druga zapadna zemlja. To je finansijska institucija, jednom od najvećih depozitara hartija od vrednosti na svetu i protivi se zapleni ruske imovine, jer strahuje od ozbiljnih reputacionih posledica i sudskih sporova.

Iako su saveznici G7 više puta tvrdili da drže ukupno oko 300 milijardi evra imobilisanih ruskih sredstava, konkretni podaci o njihovoj raspodeli po zemljama su i dalje obavijeni tajnom. Istraživački novinari su pokušali da kontaktiraju zemlje koje se smatraju starateljima nekih od ruskih sredstava – Francusku, Nemačku, Luksemburg, Švajcarsku, Veliku Britaniju, SAD, Kanadu, Japan i Australiju – ali su samo dve zemlje, i one koje se obično povezuju sa finansijskom diskrecijom, dale precizne odgovore.

Luksemburg je, na primer, saopštio da poseduje manje od 10 hiljada evra ruske državne imovine, iako su ranije procene Evropskog parlamenta stavljale tu cifru između 10 i 20 milijardi evra. Švajcarska je, sa druge strane, potvrdila da na svojim komercijalnim bankovnim računima drži oko osam milijardi evra sredstava Ruske centralne banke.

Druge zemlje su izbegle da odgovore na pitanje koliko ruskih sredstava zapravo poseduju. Nemačka se pozvala na „poverljivost podataka“, Japan se distancirao, pozivajući se na državnu politiku, dok Francuska nije želela da komentariše, iako je bivši ministar finansija Bruno Le Mer ranije govorio o 22,8 milijardi evra zamrznute imovine.

SAD nisu odgovorile na zahtev, ali prema izveštaju Aksiosa, u američkom bankarskom sistemu nalazi se oko 4,4 milijarde evra ruskih državnih rezervi. Velika Britanija, koja je snažno podržavala ideju korišćenja ruske imovine za obnovu Ukrajine, zakomplikovala je sliku: zvanično navodi 32,6 milijardi evra zamrznutih ruskih sredstava, ali ovaj iznos uključuje samo privatnu imovinu oligarha, a ne državne rezerve.

Za razliku od većine zapadnih zemalja, Belgija i Evroklir redovno objavljuju podatke o strukturi ruske imovine, valutama u kojima je denominirana i prihodima koji se od nje ostvaruju. Upravo su se ti prihodi – više od tri milijarde evra godišnje – razmatrali kao potencijalni izvor finansiranja ukrajinskog kredita.

Neki zapadni zvaničnici tvrde da se podaci kriju, kako bi se zaštitile kompanije koje još uvek posluju u Rusiji od moguće odmazde Moskve. Ali, kako ističe Poljski Institut za međunarodne poslove, Rusija tačno zna gde su njena sredstva deponovana pre rata i čija se privatna imovina nalazi na njenoj teritoriji.

Prema dostupnim podacima, Evroklir upravlja sa 185 milijardi evra zamrznute ruske imovine – više nego bilo koja druga zapadna zemlja

Banka Rusije je 12. decembra ove godine podnela tužbu protiv Evroklira pred Arbitražnim sudom u Moskvi, navodeći da su njeni gubici posledica „nezakonitih postupaka” ove institucije, kao i planova Evropske komisije o trajnoj zamrzavanju i mogućem korišćenju imovine banke. Prema proceni Banke Rusije, ukupna šteta koja joj je naneta procenjuje se na više od 200 milijardi evra.

Banka Rusije saopštila je 18. decembra da će pred ruskim arbitražnim sudovima tražiti naknadu štete od evropskih banaka zbog, kako navodi, nezakonite blokade i korišćenja njene imovine koja se nalazi u finansijskim institucijama EU.

Potraživanja će obuhvatiti vrednost nezakonito zadržanih sredstava, kao i izgubljenu dobit, prenosi Interfaks.U saopštenju se navodi da je odluka doneta zbog, kako tvrdi Moskva, kontinuiranih pokušaja vlasti EU da bez saglasnosti Banke Rusije trajno zamrznu, oduzmu ili koriste njenu imovinu, kao i planova da se ta sredstva upotrebe u korist trećih strana. Centralna banka Rusije za sada ne otkriva imena potencijalnih tuženih institucija, već samo navodi da je reč o finansijskim subjektima koji “nezakonito zadržavaju i ograničavaju raspolaganje” njenom imovinom.

Način izvršenja sudskih odluka će biti određen tek nakon što presude postanu pravosnažne, kao što je predviđeno i u slučaju spora protiv belgijskog depozitara Evroklir.

Bez obzira na šemu po kojoj bi se došlo do eksproprijacije ruske imovine, to bi bilo jednako krađi, i upozorava se da će „odgovor Rusije uslediti odmah“ i naterati Zapad da „prebrojava gubitke“, upozoravaju najpoznatiji ruski bankari.

Ubrzani napori

Ukrajina pokušava da ubrzava napore za ratne reparacije osnivanjem međunarodne komisije, usvajajem nove konvencije u Hagu 16. decembra ove godine.

Na neki način, ovo je drugi od tri koraka koje Kijev treba da preduzme kako bi dobio nadoknadu u budućnosti. Prvi takav korak je preduzet 2023. godine, kada je Savet Evrope osnovao Registar štete za Ukrajinu, koji beleži zahteve za nadoknadu štete, gubitka ili povreda uzrokovanih ruskom agresijom protiv Ukrajine. Ovaj registar već funkcioniše i do sada je primio više od 60 hiljada zahteva od država, organizacija i pojedinaca.

Treći i poslednji korak bio bi osnivanje fonda za nadoknadu štete. Takav fond bi verovatno administrirao Savet Evrope ili jedna od njegovih država članica i sadržao bi novac, najverovatnije iz zamrznute ruske imovine, koji bi bio usmeren Kijevu. Evropski zvaničnici su rekli da će komisija za registar i zahteve svakako igrati ulogu u budućim ruskim reparacijama na ovaj ili onaj način, i da će verovatno biti deo svakog mirovnog sporazuma između dve zaraćene zemlje.

Šta će Međunarodna komisija za zahteve za nadoknadu štete zapravo raditi? Iako je registar, do sada, prikupljao i evidentirao zahteve i prikupljao dokaze za nadoknadu štete, buduća komisija će ići dalje određivanjem vrste i iznosa nadoknade, ako je bude. Razmotriće događaje od početka sveobuhvatne invazije 24. februara 2022. godine.

Zahtevi se odnose na celokupne međunarodno priznate granice Ukrajine, uključujući teritoriju koju Rusija drži od aneksije Krima 2014. godine i naknadnog izbijanja borbi u Donjeckoj i Luganskoj oblasti Ukrajine. To uključuje ukrajinski vazdušni prostor, unutrašnje plovne puteve i teritorijalna mora, kao i avione i plovila pod jurisdikcijom Kijeva.

Kada počne sa radom, biće formirana tri panela za procenu svih zahteva, a očekuje se da će države članice poslati svoje nacionalne stručnjake iz oblasti međunarodnog prava, rešavanja sporova, osiguranja i procene štete.

Konvencija o osnivanju Komisije za zahteve za nadoknadu štete stupiće na snagu kada je ratifikuje države učesnice. To bi trebalo da se desi relativno brzo s obzirom na to da je registar podržalo 41 zemlja, uključujući sve članice EU osim Mađarske. Holandija je bila pokretačka snaga iza nadoknade štete za Ukrajinu, igrajući ključnu ulogu u izradi konvencije i njenom odobravanju od strane različitih tela Saveta Evrope tokom prošle godine.

Iako registar i komisija imaju snažan evropski karakter i osnovani su u okviru institucionalnog okvira Saveta Evrope, inicijativa je otvorena za zemlje širom sveta. U stvari, rezolucija koja se bavi budućim reparacijama Ukrajini, koju je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 2022. godine, pokrenula je ceo proces.

Otpor iznutra

Većina država EU, uključujući Nemačku i Francusku, smatra da Rusija treba da snosi finansijsku odgovornost za štetu nastalu ratom u Ukrajini. Zbog toga se razmatrala mogućnost da se prihodi ili sama zamrznuta imovina iskoriste za jačanje ukrajinske odbrane i obnovu zemlje.

Jedan od najvažnijih i najosetljivijih političko-finansijskih sukoba u EU otvoren je na samitu EU u Briselu, gde su se vodili intenzivni pregovori o mogućem korišćenju zamrznute ruske državne imovine za finansiranje Ukrajine. U pitanju je suma od oko 200 milijardi evra, a nemački kancelar Fridrih Merc kao i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen su uložili značajan politički kapital, kako bi obezbedili podršku evropskih partnera za ovaj potez.

Smatraju da ako se u tome ne uspe, sposobnost delovanja EU biće ozbiljno narušena najmanje godinu dana, ako ne i duže. Međutim, brojni stručnjaci upozoravaju da takav potez može imati dalekosežne i potencijalno veoma skupe posledice po Evropu. Postoji realna opasnost da bi Moskva mogla uzvratiti snažnom i pažljivo pripremljenom „ekonomskom osvetom”, koja bi pogodila finansijska tržišta i na kraju evropske poreske obveznike.

Većina država EU, uključujući Nemačku i Francusku, smatra da Rusija treba da snosi finansijsku odgovornost za štetu nastalu ratom u Ukrajini

Zaplena ruske imovine predstavljala bi opasan presedan, jer se na „protivpravnu agresiju na Ukrajinu odgovora protivpravnim oduzimanjem 200 milijardi evra”. Takvim kršenjem prava otvorila bi se „Pandorina kutija”, a Nemačka bi mogla postati glavna meta ruske odmazde.

Ruski predsednik Vladimir Putin je još ranije jasno stavio do znanja da će na sankcije odgovarati principom „oko za oko, zub za zub“. Nakon uvođenja prvih zapadnih finansijskih sankcija 2022. godine, Kremlj je zapadnu imovinu prebacio na tzv. račune tipa „ce“. Iako ta sredstva formalno i dalje pripadaju zapadnim kompanijama i investitorima, njima se ne može raspolagati niti ih je moguće povući.

U prvom talasu osvete, Moskva bi mogla trajno da zapleni sredstva sa tih računa. Procene o iznosima variraju, ali bivši potpredsednik Kredit Svisa procenjuje da se na tim računima nalazi između 17 i 21 milijarde evra stranog kapitala.

Pored sredstava na posebnim računima, u Rusiji se i dalje nalazi značajna zapadna imovina: privatna ulaganja u ruske akcije, fabrike, trgovački lanci, kao i nemački udeli u energetskoj infrastrukturi, od kojih su neki već stavljeni pod prinudnu upravu.
Predsednik Uprave Nemačko-ruske spoljnopolitičke komore, procenjuje da se u Rusiji nalazi više od 100 milijardi evra nemačke imovine.

„Taj iznos raste iz nedelje u nedelju, jer ruska država sprečava isplatu većih dividendi matičnim kompanijama u Nemačkoj i drugim zemljama. Sve bi to Kremlj mogao da prisvoji ako EU odluči da koristi rusku imovinu“, upozorio je on.

Takav razvoj događaja mogao bi navesti velike investitore da izbegavaju Evropu. Kao dodatni alarm, je to što je ruska centralna banka podnela tužbu protiv belgijskog finansijskog servisa Evroklir pred državnim arbitražnim sudom u Moskvi i mogla bi da posluži kao pravni osnov za zaplenu zapadne imovine u Rusiji.

Evroklir upravlja imovinom vrednom više od 42 biliona evra i smatra se sistemski važnom finansijskom institucijom. To je jedna od najvećih svetskih finansijskih kuća za trgovinu hartijama od vrednosti – značajna je za finansijsko tržište kao takozvani depozitor hartija od vrednosti. Evroklir strahuje da bi zaplena ruskog novca mogla da naruši njegov ugled među međunarodnim investitorima i čak da pokrene sudske sporove sa Moskvom. Njena direktorka Valeri Urben upozorila je da bi eventualne egzistencijalne teškoće te kompanije imale posledice po čitava evropska finansijska tržišta.

Nemačka bi mogla platiti dvostruku cenu: prvo zaplenom nemačke imovine u Rusiji, a zatim kroz potencijalni neuspeh takozvane reparacione obveznice za Ukrajinu. Pojedini analitičari smatraju da je ideja o korišćenju ruske imovine „velika obmana“. Prema toj zamisli, Ukrajina bi vraćala novac Rusiji samo ako Moskva nakon mira isplati ratnu odštetu. Rusija će se, međutim, snažno protiviti plaćanju reparacija. U tom slučaju, trošak bi na kraju morali da snose Evropljani, a posredno i nemački poreski obveznici.

Smatraju da Rusiji odgovaraju upravo odugovlačenja i pravne dileme unutar EU. Ako se evropski lideri ne usaglase, to je znak slabosti. A ako se, pak, odluče za zaplenu ruske imovine, Moskva bi mogla da aktivira svoju pažljivo pripremljenu osvetničku strategiju. U tom scenariju, krajnji ishod mogao bi biti ozbiljno uzdrman evropski finansijski sistem i ruska državna kasa napunjena zapadnim novcem.

Plan za zapljenu ruske imovine pokazuje neuspeh EU, izjavio je poznati irski novinar Čej Bauz, komentarišući najavu Evropske komisije o tzv. reparacionom kreditu za Kijev, obezbeđenim konfiskovanom ruskom imovinom. U njegovom prevodu do znači: „Ukrajina je upropašćena, izgubili smo. Zelenskom treba više novca, 30 odsto je ukradeno, ali to ne možemo da ispravimo, jer moramo da nastavimo sukob”. Prema njegovim rečima, plan EU za finansiranje Ukrajine svodi se na krađu ruske imovine i njeno predavanje „najkorumpiranijoj i najnefunkcionalnijoj“ državi na svetu.

Američka pozicija

Za vreme predsednika Džoa Bajdena, SAD – koje drže manje od pet milijardi evra ruske imovine – pristale su na korišćenje vanrednih profita za pomoć Ukrajini. Sadašnja administracija Donalda Trampa želi da deo zamrznute ruske imovine koristi za zajedničke projekte sa Moskvom. Međutim, stručnjaci ističu da SAD mogu da odlučuju samo o imovini koja se nalazi pod njihovom jurisdikcijom, a ne o onoj u državama EU.

Prema verziji Trampovog početnog mirovnog predloga od 28 tačaka, 86 milijardi evra (100 milijardi dolara) zamrznute ruske imovine bilo bi uloženo u „napore koje predvode SAD za obnovu i ulaganja u Ukrajinu“, pri čemu bi SAD dobile 50 odsto profita. Tramp namerava da taj novac uzme iz ruske imovine zamrznute u Evropi i iskoristi ga za profit američke vlade i američkih kompanija.

Ostatak zamrznutih sredstava, a to je više od 200 milijardi evra, bio bi uložen u zajednički američko-ruski investicioni fond „kako bi se stvorio snažan podsticaj da se ne vrati sukobu“, navodi se u predlogu. Međutim, od toga bi korist imale Vašington i Moskva, ali ne i Ukrajina.

Prvobitno je zamrzavanje ruske imovine obnavljano na svakih šest meseci. Svaki put kada bi došlo do obnove, postojala je bojazan da bi mađarski premijer Viktor Orban, koji je naklonjen Rusiji, mogao da uloži veto.

Odluka EU da „na neodređeno vreme imobilizuje“ rusku imovinu ostvaruje dva cilja: uklanja potrebu za obnavljanjem odluke i time mogućnost mađarskog veta, ali i štiti sredstva od SAD. U suštini, time se imovina stavlja van domašaja SAD, što komplikuje Trampove planove da sredstva prebaci američkim firmama ili u američko-ruski investicioni fond, a takođe otvara put da EU odobri zajam Ukrajini.

Blokirana akcija

Evropski lideri su se ozbiljno posvađali usled oštrih neslaganja oko pitanja konfiskacije zamrznute ruske imovine uoči samita u Briselu, piše belgijski Politiko. Oni su se podelili u nepomirljive tabore, barem javno, i videlo se da će teško uspeti da se dogovore o tome kako da finansiraju Kijev. Diplomate su tokom 11 sati radile na postizanju kompromisa, kako bi spasile sporazum o finansijskoj pomoći Ukrajini.

Poljski premijer Donald Tusk upozorio je da se Evropa suočava sa izborom između „novca danas ili krvi sutra“. „I ne govorim samo o Ukrajini, govorim o Evropi. Ovo je odluka koju moramo sami da donesemo“, rekao je Tusk novinarima, pozivajući evropske lidere da preuzmu odgovornost, javio je Rojters.

Stalni predstavnici država članica ponovo nisu uspeli da ubede Brisel da podrži korišćenje zamrznutih sredstava za finansiranje Ukrajine. EU nije isključila opciju donošenja odluke o korišćenju zamrznutih ruskih sredstava za finansiranje Kijeva kvalifikovanom većinom, zaobilazeći zemlje koje se protive tome, uključujući Belgiju. Belgijski premijer Bart de Vever nazvao je tu ideju krađom i nije isključio mogućnost podnošenja tužbe sudu.

Sa druge strane, mađarski premijer Viktor Orban je uoči samita izjavio da je Evropska komisija skinula pitanje konfiskacije suverene imovine Rusije sa dnevnog reda samita Evropskog saveta. Prema njegovim rečima, umesto toga postoji predlog o zajedničkom kreditu zemalja EU u korist Ukrajine, čemu se Budimpešta protivi.

Na kraju, posle brojnih burnih nesuglasica i međusobnog neslaganja, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izjavio je na kraju samita da je EU odlučila da Ukrajini pruži 90 milijardi evra finansijske podrške za period 2026-2027. godine i da su se lideri EU obavezali da je sprovedu.

Odluka je doneta „jednoglasno“ i finansijski paket za Ukrajinu odobren je uz obezbeđivanje beskamatnog zajma, i biće dovoljan za pokrivanje vojnih i budžetskih potreba Ukrajine u naredne dve godine. Zamrznuta ruska imovina ostaće blokirana, dok Rusija ne plati reparacije Ukrajini. Ukrajina će kredit vraćati tek nakon isplate reparacija, a u slučaju da do toga ne dođe, EU će navodno u skladu sa međunarodnim pravom, koristiti zamrznutu rusku imovinu za otplatu kredita. EU može odmah da pruži podršku Ukrajini korišćenjem postojećih evropskih instrumenata.

Zemlje su bile prinuđene da se dogovore o rezervnom planu za vanredne situacije zasnovanom na zajedničkom dugu EU, na kojem je nedeljama insistirao belgijski premijer Bart de Vever, a koji se smatrao malo verovatnim, sve do nekoliko sati pre nego što je sporazum postignut.

Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je u Briselu da bi korišćenje zamrznute ruske imovine za potrebe Ukrajine moglo da se protumači kao „objava rata“ i da bi EU to direktno uvuklo u sukob i ocenio je da je sprečavanje takve odluke „veliki uspeh“. Orban je rekao da je ideja o korišćenju zamrznute ruske imovine „mrtva“ i da se Mađarska tome protivila od samog početka.

Prema njegovim rečima, pokazalo se da privatne kompanije iz država članica EU imaju više imovine u Rusiji nego što Rusija ima zamrznute imovine u Evropi, što bi, kako je naveo, u slučaju ruskog odgovora značilo gubitak za Evropu. On je dodao i da takav potez ne bi bio pravno održiv, jer bi se smatrao konfiskacijom. Orban je rekao da Belgija nije želela da preduzme taj korak sama i da bi na to pristala samo ukoliko bi i ostale članice preuzele rizik, ali da, kako je naveo, „niko nije imao hrabrosti za to“.

Mađarski premijer je rekao i da se njegova zemlja protivila ideji zajedničkog zaduživanja EU radi slanja novca Ukrajini u obliku kredita, za koji se kako je naveo, unapred zna da neće biti vraćen. On je dodao da su se tom predlogu snažno protivile i Slovačka i Mađarska, kao i da je češki premijer Andrej Babiš saopštio da njegova vlada ne želi da šalje novac Ukrajini.

On je objasnio da je, uz izuzetak Češke, Slovačke i Mađarske, većina država članica EU formirala zajednicu kreditora i obezbedila takozvani ratni zajam Ukrajini, koristeći sredstva EU. „Mi smo bili izostavljeni iz ovoga“, rekao je Orban, dodajući da taj zajam nikada neće biti vraćen, već će njegovo vraćanje pasti na teret onih koji su ga odobrili.

Slovačka odbacuje dalje finansiranje vojnih potreba Ukrajine, uključujući i iz sopstvenih resursa, jer ne veruje u vojno rešenje sukoba Kijeva sa Rusijom, izjavio je slovački premijer Robert Fico. „Slovačka neće biti deo bilo kakvog vojnog kredita za Ukrajinu i odbacujemo dalje finansiranje, uključujući i iz resursa Slovačke Republike, jer ne verujemo u vojno rešenje sukoba“, rekao je Fico u Briselu, preneo je Rojters.

Češka se pridružila grupi zemalja koje se protive korišćenju zamrznutih ruskih sredstava za pozajmicu Ukrajini u iznosu od 210 milijardi evra, izjavio je novoizabrani češki premijer Andrej Babiš. „Slažemo se sa belgijskim premijerom da Evropska komisija mora da pronađe druge načine za finansiranje Ukrajine. Naši budžeti su prazni, a svaka kruna koju imamo treba da bude usmerena na naše građane“, preneo je Evroaktiv. Ovaj stav Češke dodatno podržava Belgiju, koja se protivi upotrebi tih rezervi kao sredstva za tzv. pozajmicu za reparacije Ukrajini.

Belgijski premijer Bart de Vever izjavio je da je ponosan što je Belgija, kao „konstruktivna i nepokolebljiva“, uspela da doprinese sporazumu o obezbeđivanju sredstava za Ukrajinu. „Zajam EU je pobeda za Ukrajinu, za Evropu i za finansijsku stabilnost. Sporazum je neophodan, jer bismo u suprotnom izneverili Ukrajinu i sebe“, rekao je belgijski premijer. Naveo je da je ponosan „što su bili u mogućnosti da doprinesu rešenju tako što su bili konstruktivni i postojani“ i da to pokazuje da „glas malih i srednjih zemalja takođe ima značaj“.

Vladimir Zelenski, ukrajinski predsednik, pozvao je evropske lidere da iskoriste 200 milijardi evra zamrznute ruske imovine, ali Belgija, gde je najveći deo gotovine, zahtevala je garancije o podeli odgovornosti. Lideri EU izbegli su „haos i podele“ odlukom da Ukrajini obezbede zajam pozajmljivanjem gotovine umesto korišćenja zamrznute ruske imovine, poručio je Bart De Vever. „Ostali smo ujedinjeni“, dodao je on.

Češka se pridružila grupi zemalja koje se protive korišćenju zamrznutih ruskih sredstava za pozajmicu Ukrajini

Na kraju, lideri su odlučili da obezbede 90 milijardi evra kroz zajednički zajam na finansijskim tržištima. Ukrajina kasnije može da otplati zajam ruskim reparacijama ili putem zamrznute ruske imovine. Doneta odluka je bila preferirana opcija Belgije, međutim, zahtevala je jednoglasnost. Ova jednoglasnost je postignuta tako što je Mađarskoj, Slovačkoj i Češkoj data klauzula o izuzeću. Ove tri zemlje su se složile sa principom da Evropa pozajmljuje novac Ukrajini, ali da ne moraju same da doprinose kreditu.

Naime, u zaključcima samita, lideri su se složili da će Mađarska, Slovačka i Češka biti izuzete od bilo kakve obaveze vezane za zajam putem mehanizma „pojačane saradnje“. „Bilo kakva mobilizacija sredstava budžeta EU kao garancija za ovaj zajam neće uticati na finansijske obaveze Češke, Mađarske i Slovačke“, navedeno je u saopštenju, koje je odobrilo svih 27 zemalja.

EU procenjuje da je Ukrajini potrebno dodatnih 135 milijardi evra da bi opstala u naredne dve godine, a kriza sa gotovinom trebalo bi da počne u aprilu 2026. godine. Zajednički kredit garantuje finansiranje Ukrajine za 2026. i za 2027. godinu. Od 2028. godine, Evropa namerava da se oslanja na sledeći višegodišnji budžet kako bi pomogla Kijevu. Sporazum o kreditu postignut u Briselu, nudi Kijevu očajnički potrebnu pomoć u trenutku kada američki predsednik Donald Tramp insistira da se što pre postigne dogovor o okončanju rata.

Ursulin promašaj

Neuspeh plana za konfiskaciju zamrznute ruske imovine predstavljao je, prema oceni magazina Evropski konzervativac, duboko ponižavajući zaokret za Evropsku komisiju i njenu predsednicu Ursulu fon der Lajen.

Kako se navodi u analizi, ishod poslednjeg zasedanja Saveta EU označava kulminaciju šireg trenda u kojem Evropska komisija, umesto „pravnog autoriteta i institucionalnih procedura, sve češće pribegava moralizovanju i emocionalnoj retorici, dok se stvarna politička moć zamenjuje simboličkim potezima, političkim pozorištem i glasnim sloganima”.

Ističe se da je stil vođstva Ursule fon der Lajen „ocenjen kao arogantan, razmetljiv, netolerantan prema neslaganju i institucionalno nespretan” i nije u skladu sa načinom funkcionisanja EU, koja počiva na ugovorima, principu jednoglasnosti i poštovanju nadležnosti nacionalnih država i njihovih budžeta.

Francuski predsednik Emanuel Makron našao se u središtu novog diplomatskog spora unutar EU nakon što se, prema navodima Fajnenšel Tajmsa, u suštini usprotivio konfiskaciji zamrznute ruske imovine. Takav stav ocenjen je kao udarac nemačkom kancelaru Fridrihu Mercu, sa kojim je Berlin očekivao jedinstvenu liniju delovanja. Pozivajući se na diplomatske izvore upućene u tok pregovora, britanski list navodi da je nezadovoljstvo u evropskim krugovima bilo izraženo.

„Makron je izdao Merca i zna da će morati da plati za to“, rekao je jedan visoki evropski diplomata, opisujući atmosferu u kojoj su se razgovori odvijali. Prema istom izvoru, francuski predsednik nije bio spreman da otvoreno preuzme teret konfrontacije, već je, kako se tvrdi, „nije imao drugog izbora nego da se sakrije iza Đorđe Meloni“. Italijanska premijerka je, prema pisanju lista, odigrala ključnu ulogu u odluci EU da ne prebaci zamrznutu rusku imovinu u Kijev.

I Makron i Meloni su, navodi se, ukazali da bi njihovi nacionalni parlamenti bili protiv finansijskih garancija koje je Brisel tražio od svih članica EU, kako bi se taj potez sproveo. Taj stav je, prema diplomatskim izvorima, trenutno „promenio raspoloženje“ u pregovorima i zaustavio inicijativu.

Ova epizoda još jednom je pokazala duboke podele unutar EU oko načina na koji se treba odnositi prema zamrznutoj ruskoj imovini i finansijskoj podršci Ukrajini, kao i koliko su nacionalni interesi i unutrašnji politički pritisci presudni u oblikovanju zajedničke evropske politike.

Velika Britanija je odustala od ideje da koristi blokirana ruska sredstva za podršku Ukrajini, preneo je Fajnenšel Tajms, pozivajući se na upućene izvore.

Ključni razlog za ovakvu odluku Londona jeste neuspeh slične inicijative na nedavnom samitu EU, gde nije postignut politički konsenzus o aktivnom korišćenju zamrznute ruske imovine u korist Kijeva. Britanska vlada je, kako se ocenjuje, procenila da bi jednostrano kretanje u tom pravcu nosilo ozbiljne pravne i finansijske rizike, kao i potencijalne posledice po ugled Londona kao globalnog finansijskog centra.

Istovremeno, evropski mediji podsećaju da su lideri EU postigli dogovor o trajnom zamrzavanju ruske imovine koja se nalazi u evropskim bankarskim institucijama i depozitarima. Ta odluka je pravno ojačana mehanizmom po kojem je za njeno ukidanje ili izmenu neophodna kvalifikovana većina glasova, što u praksi značajno otežava bilo kakvu promenu postojećeg režima.

London nastavlja da podržava Ukrajinu politički i vojno, ali da je sve oprezniji kada je reč o merama koje bi mogle da stvore presedan u međunarodnom finansijskom pravu. U britanskim vladinim krugovima, preovlađuje stav da je zamrzavanje imovine jedno, a njeno direktno korišćenje bez jasnog pravnog okvira nešto sasvim drugo, sa dalekosežnim posledicama.

***

Savet EU bio je primoran da odustane od direktnog oduzimanja ruskih sredstava, zbog pravnih i političkih rizika. Umesto toga, Brisel je glasao za odobravanje kredita na račun zemalja članica – faktički prebacujući odgovornost i rizik na poreske obveznike zemalja, koje su prihvatile plan.

Dr Dejan Jovović je naučni savetnik – ekspert za međunarodne finansije i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije. Ekskluzivno za Novi Standard.

Izvor: Novi Standard

Naslovna fotografija: European Union

BONUS VIDEO: