Михаило Братић, аутор са Нови Стандард

Razlaz Mandića i Kneževića i budućnost Srba u CG

Pitanje je šta se dobija izlaskom iz vlasti. Da li će to biti otvaranje vrata DPS-u da na liniji „postizanja proevropskog konsenzusa“ opet participira u vladi, čime bi se srušio post-litijski „sanitarni kordon“ prema ovoj stranci?

Nova nacionalna strategija SAD: Rusija nije pretnja

Dok se u Strategiji nacionalne bezbednosti SAD iz 2022. godine Rusija definiše kao akutna pretnja, Trampov tim je novim strateškim dokumentom stvari okrenuo za 180 stepeni. Šta to znači za Evropu, Balkan i svet u celini?

O državi i revoluciji

Pitanje postojanja države prethodi njenom ideološkom sadržaju. Stoga i ključni zadatak srpske države nije da bude liberalna i da nas štiti od „pretnje autoritarizma”, već da obezbedi opstanak srpskom narodu u uslovima trajnog postojanja u izrazito neprijateljskom okruženju

Mickoski između Sofije i srpsko-mađarske osovine

Nakon udruženih pritisaka Sofije i evrobirokratije na S. Makedoniju, otvara se pitanje da li će Mickoski dodatno prići Budimpešti i Beogradu, ili će, ipak, nedovoljno snažan, „leći na rudu“ i voditi zemlju onako kako je to radio Zoran Zaev

Zukorlićeve sarajevske muke

Čime je to ministar u Vladi Srbije Usame Zukorlić iznervirao domaćine prilikom posete Sarajevu, u meri da su se mogli pročitati natpisi da Bosna „nikad nije svjedočila grđoj posjeti“? I šta nam sve to govori o budućnosti odnosa srpskog i bošnjačkog naroda?

Studentska pobuna i mesijanski sindrom

Ego studentskog pokreta, sve više nadahnut mesijanskim impulsima, naveo ih je da o sebi razmišljaju u bezmalo eshatološkim kategorijama, zanemarujući društveno-političku stvarnost. Najbolji pokazatelj toga je njihov put u Strazbur

„Balkanski Trojni pakt“ i stezanje obruča oko Srbije

Zagreb, Tirana i Priština potpisali su „Deklaraciju o saradnji u domenu odbrane i bezbednosti". Šta je smisao ovog čina, budući da direktno vojno sporazumevanje balkanskih aktera nije uobičajeni manir delovanja u proteklim decenijama?

Ko i zašto otvara „vojvođansko pitanje”?

Na suzbijanju secesionizma treba raditi tiho, po dubini, a ne u svrhu političke eksploatacije. Aktiviranje ”operacije Dinko” kao izlazne strategije za protestnu krizu je nacionalno neodgovoran potez koji aktuelizuje temu vojvođanskog separatizma u javnoj sferi

Smrt „evropske demokratije“

Nakon nedavnih izbornih procesa u post-socijalističkim zemljama – Moldaviji, Gruziji i Rumuniji, demokratske maske Zapada su pale u blato, a u lice nam je sasuta istina o tome da današnji poredak u Evropi više liči na totalitarni nego na demokratski

Sve više Srba u Crnoj Gori

Najsnažniji utisak popisa u Crnoj Gori je to da je razlika između broja Srba i broja Crnogoraca smanjena za 50 odsto. Tačnije, sa približno 100.000 na oko 50.000. Time se pokazalo da je pokušaj dugotrajnog strateškog suzbijanja srpskog identiteta propao