Мухарем Баздуљ, аутор са Нови Стандард

Hana Arent: Protiv banalnosti zla

U godini u kojoj obeležavamo 80 godina od kraja Drugog svetskog rata, navršava se i tačno pet decenija od smrti Hane Arent, autorke čije se knjige smatraju nezaobilaznim doprinosom analizi nacizma i koncepta „banalnosti zla"

Poezija i proza u delu Josifa Brodskog

Kad se u esejima i putopisima Josifa Brodskog čitalac fokusira na najmanji zajednički sadržilac, on biva svestan da je za Brodskog proza zapravo odgovor na nemoć poezije. Odnosno, tamo gde je stih nemoćan pisac se uspešno služi prozom

Krvavi četvrtak u Svetoj Nedelji

U sredu, šesnaestog aprila, pada stogodišnjica događaja koji istorija pamti kao strahoviti teroristički napad komunističke organizacije na Crkvu Svete Nedelje u bugarskoj prestonici Sofiji, u kojoj počivaju i mošti našeg Svetog kralja Milutina Nemanjića

Vesnik genijalnosti

Svoje remek-delo „Derviš i smrt” Meša Selimović objavljuje kao pedesetšestogodišnjak. Gotovo sve što je objavio pre toga, skoro da nije imalo nikakve veze sa onim po čemu ga danas pamtimo. Jedini je izuzetak kratki roman „Magla i mjesečina”

Profiteri, fanatici i oportunisti

Bez prvotnog oduševljenja ljudi poput Lujze Solmic, Hitlerove vlasti i njenih posledica ne bi bilo. Otud i istoričar Ričard Dž. Evans ne može knjigu "Hitlerovi ljudi" zaokružiti bez spuštanja u "narod", koji se rado s partijom i vođom stopio u slogan

Skloništa, vremenska i druga

Počasni gost književnog festivala u Sarajevu prošle godine trebalo je da bude bugarski pisac Gospodinov. Otkazao je učešće u poslednjem trenutku. Njegova vizija o tome kako Sarajlije uništavaju srpske firme ne uklapa se u tamošnji samodoživljaj

Kako je mrtvi Kafka pokazao da smo kulturna kolonija

Ceo svet se ove godine priseća Franca Kafke. Srbija je u tom smislu deo sveta, ali, ako je suditi po Kafkinoj paradigmi i neobična mešavina memorije na nekadašnju slobodu i današnjeg statusa kolonije

Kurcio Malaparte, naš savremenik

Malaparte je pisao umetničku prozu kojoj nema presedana, i koja je bila politična na način koji ovog pisca i danas, 67 godina od njegove smrti, čini našim savremenikom. Njegova upozorenja danas su uznemirujuće aktuelna

Stevo Grabovac ili čast ijekavice

Grabovčev roman je prvi roman pisan na ijekavici koji je dobio Ninovu nagradu. To je roman o „suočavanju sa prošlošću”, ali ne na način na koju tu frazu intoniraju komesari i plaćenici

Nestali za 46.800 sekundi

Sa tezom o „40.000 'bosančerosa' koji su ukrali izbornu volju Beograđana” stvara se nepotreban animozitet, koji može imati mnogo dugotrajnije posledice od lošeg izbornog rezultata

Kristofer Klark ponovo među Srbima

Deceniju nakon knjige „Mesečari” u kojoj je Mladu Bosnu uporedio sa Al Kaidom, nakon čega je priznao da je pogrešio, Kristofer Klark ima novu knjigu, u kojoj se opet dotiče i srpskih tema

Franc Kafka: Sto godina samoće

Zakon je još jedna od ključnih, temeljnih, nosećih reči Kafkinog dela. Zakon je kod Kafke dignut na razinu apsoluta. Kafkin svet nije onaj u kojem zločin traži kaznu; ne, kod Kafke kazna traži zločin

„Uništiti!” – najbolji roman 21. veka

Roman „Anéantir“ Mišela Uelbeka je roman koji se mora pročitati, roman koji o životu na Zapadu u trećoj deceniji 21. veka govori tužnije i mudrije nego bilo koji drugi

Glup i gluplji

Kolumne na đukanovićevskim portalima i ranije su bile glupe, ali sada im nekim čudom uspeva da budu još gluplje. Paradni primer toga je recentni „uradak” Dragana Bursaća