Tag: Druga Srbija

Desna vrućina

Naši „levičari” i „revolucionari” su radnika poslednji put videli kad su nosili trotinet na popravku. Ništa nisu čitali, osim valjda „profesora Gruhonjića”, zato imaju „čvrst stav” o svemu – posebno o genocidu nad podunavskim dabrovima i kolubarskim fokama

Seks, droga i NVO

Da je posredi dehomogenizacija srpskog društva vidi se u podobnosti stvaralaštva takozvanih alternativnih umetnika, koji na nezavisnim medijima nalaze dom zajedno sa pripadnicima nevladinih organizacija

Sumanuto izjednačavanje Srpske i NDH

Čim se kaže „Srpska je genocidna i ne treba da postoji” time je već otpočet akt agresije i dehumanizacije – koji se, kada je reč o namerama bošnjačkog šovinizma, ne može završiti drugačije do genocidom i traktorskim kolonama

Bezbedno i unosno

Za razliku od Kovića, koga su hteli da izbace s univerziteta zbog „nekvalifikovanosti”, Gruhonjić – koji ne zna čak ni da postavi hipoteze u svom „doktoratu” – je „ugledni profesor”, koga univerzitet mora da pazi kao malo vode na dlanu

Oklevetani patriotizam

I politička uprava i kompradorska opozicija, sa njenom opslužujućom inteligencijom, zajednički rade protiv patriotizma. Prvi ga zloupotrebama kompromituju, a drugi ga ismevanjem obescenjuju

Srbi kao gušteri

Ono što svakog s malo dužim pamćenjem dodatno užasne je to što vidi da je današnja kultura autošovinizma dospela na stanovište na kome se klasični antisrpski šovinizam nalazio početkom devedesetih

„Srbistan”

U nedeljniku „Vreme” bez ikakvih problema izlazi izjava Miljenka Jergovića: „Nema sumnje da je Hrvatska danas normalnija zemlja od Srbije i da je hrvatsko društvo na višem civilizacijskom stadiju od srbijanskoga”

„Četnikija”

Višedecenijskom (auto)propagandom normalizovana je predstava o Srbima kao balkanskim demonima zla. Baš kao i 1990-ih, Srbi su vampiri za koje je samo pitanje kad će ustati iz groba i baciti se na jadne, nemoćne komšije

„Gedžovanija”

Logika „da nije ovih naših primitivaca, sad bismo jeli kavijar i pili sveže ceđenu pomorandžu na Brionima” osnažuje diskurs: „Srbi primitivci – zapadnjaci civilizovani”. Taj diskurs je jedan od oslonaca kulture autošovinizma

„Srbijatrija”

Slika Srbije kao ludnice uobičajena je u diskursu tzv. građanske Srbije. Omiljeni antitetički par naših građanista je „normalno – nenormalno”, pri čemu se drugi član ovog para rezerviše za Srbe i Srbiju

Normalizacija bestidnosti

Pristojan čovek poštuje vrednosti drugih, ne ruga im se i ne omalovažava sugrađane što do njih drže. Ali, naši „građani” se ponašaju kao divljaci, ne osećaju čak ni nelagodu kada se izruguju bližnjima

Podmukla negacija

Redukovanje stiha „od Prizrena do Rumije” na „od Pirota do Golije” predstavlja podmuklu negaciju celovitosti srpskog kulturnog prostora, ali i Srba kao naroda koji se identifikuje po jeziku i kulturi