Tag: Milorad Vukašinović

Treća američka imperija

Na tridesetogodišnjicu Dejtona podsećamo na pojavu jedne studije koja objašnjava smisao američkog vojnog angažmana na strani balkanskih muslimana. Reč je o realizaciji jedne šire strategije čiji je krajnji cilj iscrtavanje nove političke kartografije Evrope

Tajna ubistva Ulofa Palmea

Švedski premijer Ulof Palme ubijen je 28. februara 1986. Postavlja se pitanje da li se u vezu sa ubistvom može dovesti to što je te godine planirao susret sa poslednjim sovjetskim liderom Gorbačovom na temu njegove ponude o miru i razoružanju

Osveta nacista (2)

Za Rusiju je problem političke budućnosti Ukrajine od egzistencijalne važnosti, a prva žrtva ukrajinske krize je Evropa, koja plaća najveću cenu antiruske politike svojih podaničkih struktura. Ovde se radi o pokušaju „osvete nacista“, okupljenih u „crnoj internacionali“

Osveta nacista (1)

Već posle „pada Italije“ 1943. godine bilo je jasno da će se rat završiti porazom Sila osovine. SSSR je tražio da se što pre otvori Zapadni front kako bi došlo do bržeg sloma Vermahta. To se nije dogodilo jer su planovi „svetske zakulise“ bili drugačiji

Misao o Srednjoj Evropi

Posle završetka Hladnog rata, ideja o zasebnosti Srednje Evrope nametnula se kao pitanje od prvorazrednog geopolitičkog značaja. Otuda će od načina artikulacije ove teme, posebno u odnosu na Rusiju, zavisiti i geopolitička budućnost kontinenta

Latinoamerička „crkva siromašnih“

Pod uticajem teologije oslobođenja širom Latinske Amerike je nastala nova teološka praksa koja je odvela sveštenstvo u praktični život, a vernike upućivala na preispitivanje ili „razgovore o živoj veri, odnosno dinamičnom razvoju Carstva božjeg“

Zašto je ubijen Aldo Moro?

Ubistvom Alda Mora raspršena je svaka ideja o „istorijskom sporazumu“ sa komunistima. Vlast demohrišćana je nastavljena, ali ključne društvene protivrečnosti nisu razrešene. Italija je do danas ostala duboko podeljeno i korumpirano društvo

Svet iz dosijea Vikiliks

Zaostavština Vikilksa deluje ne samo kao prava poslastica za istorijsku nauku, nego i podsticajan materijal za mnoge analitičare međunarodnih odnosa, novinare, publiciste i druge. Posebno su interesantne depeše koje se odnose na Rusiju, Kinu, Balkan i Izrael

Globalno „usekovanje“

Postoji nekoliko škola mišljenja koje bacaju sasvim drugačiju senku na teroristički napad od 11. septembra 2001. godine. Možda je i dalje najuverljivija ona o delovanju duboke države, ali zanimljiva je i teza o obračunu suprotstavljenih masonskih loža

Geopolitika novog evroazijstva

Posle višegodišnjeg teorijskog lutanja, nema sumnje da se ideja „ruskog evroazijstva” pojavljuje kao zaokružena koncepcija koja nudi mnoge racionalne odgovore na izazove postmodernog sveta. Postavlja se pitanje gde je u tom svetu mesto Srbije?

Između dva reseta

Slično svom intelektualnom uzoru Bžežinskom, tvorci „velikog reseta” koriste se izgovorom globalne pandemije, koja je nametnula potrebu za uspostavljanjem nove društvene, političke, moralne i ekonomske paradigme

Dedijerove beleške iz Amerike

Dedijer postavlja retoričko pitanje: Ako je štampa u SAD pod kontrolom finansijskog kapitala, odakle proističe poriv da baš oni govore o „slobodi štampe i razmeni informacija”, kritikujući druge u svetu koji navodno ne praktikuju ovaj ideal?