U analima rusko-američkih odnosa teško je pronaći trenutak kad je upravnik Kremlja zvao kolegu iz Bele kuće da izrazi ličnu zahvalnost i poštovanje za veliki doprinos američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) i njenog šefa ruskoj nacionalnoj bezbednosti. Najveća ironija je u tome što je aktuelni šef Kremlja bivši oficir KGB. Vladimir Putin nikad ne prestaje da iznenađuje.
To što je Kremlj u nedelju saopštio da je Putin telefonirao američkom kolegi Donaldu Trampu trebalo bi da otvori oči svakom ko je naseo na propagandu SAD o Putinu kao demonu koji se sprema da proguta Zapad ili na rusku propagandu koja naivne i lakoverne navodi na ideju kako je svet podeljen na dve jednake polovine od kojih jedna predstavlja dobro, a druga zlo.
Zemlje poput Turske, Irana i Egipta – ali i Venecuele i Severne Koreje – posebno bi trebalo da obrate pažnju na to da se situacija u svetu menja i da dolazi do formiranja međunarodnog poretka koji je mnogo složeniji nego što bi neki od njih voleli. Šta je navelo Putina na tako neuobičajen potez?
Prvo, Kremlj oseća da se istraga o navodnom ruskom mešanju u prošlogodišnje američke izbore vrti ukrug i da će pre ili kasnije morati da se okonča. Zato je moguće zamisliti budućnost u kojoj se plima rusofobije u SAD povlači, ostavljajući iza sebe mnogo šuta i ruševina, ali i prostor za početak sanacije i rekonstrukcije.
STRANCI U NOĆI
U svakom slučaju Putin je razumeo dubinski simbolizam i značenje odluke CIA da prosledi ključne obaveštajne podatke o bezbednosti njegovog rodnog grada, koji ima posebno mesto u njegovom srcu i kojim se ponosi ceo ruski narod.
Cela situacija veoma podseća na strance u noći, koji razmenjuju poglede. Ključ je u interpretaciji gesta CIA, koja je poslala signal da Rusiju opet vidi kao poslovnog partnera u profesionalnom smislu i da procenjuje da će se odnosi uskoro normalizovati.
Najzanimljivije je to što je CIA jednostavno ignorisala sankcije Obamine administracije protiv Rusije. Putin je obećao Trampu da će Kremlj zapamtiti ovaj plemeniti gest i da će, u slučaju potrebe, FSB uzvratiti na isti način.
Da li je CIA mogla delovati na svoju ruku? Ne znamo koji kanal je koristila. Ali Putin izgleda uvereno da je Majk Pompeo, šef CIA, doneo odluku. Verovatno je Pompeo, uz Trampovo odobrenje, razgovarao sa ruskim ambasadorom Anatolijem Antonovim. Putin je naglašeno zatražio od Trampa da prenese njegove reči zahvalnosti Pompeu lično.
Sve ovo se događalo neposrdno pre ponedeljka, dana kada je predsednik Tramp trebalo da izloži novu američku Strategiju nacionalne bezbednosti. Nije li CIA čula savetnika za nacionalnu bezbednost H. R. Mekmastera kako pre samo nedelju dana Rusiju proglašava „revizionističkom silom“, koja preti samim temeljima svetskog poretka i međunarodnog sistema koji su SAD mukotrpno gradile u periodu nakon Drugog svetskog rata?
Dva telefonska razgovora Trampa i Putina u tri dana okrenuli su računicu. Prvo je Tramp u četvrtak pozvao Putina da mu se zahvali za prijateljsku opasku o SAD na njegovoj godišnjoj konferenciji za medije u Moskvi, a poziv u nedelju je takođe posledica Putinove želje da izrazi zahvalnost Trampu za odobrenje inicijative da se proslede vitalni obaveštajni podaci o terorističkom napadu u Sankt Peterburgu.
TRAMP SVE VREME BIO GLAS RAZUMA
U poslednje vreme dosta je znakova da se određeni stepen trezvenosti konačno vraća u neke delove američkog establišmenta, kao i shvatanje da je Tramp sve vreme bio glas razuma kad je tvrdio da će američki interesi biti na dobitku ako dođe do saradnje sa Putinom i prihvatanja ruske pomoći. Što je još važnije, Kremlj oseća da se Trampove porođajne muke bliže kraju.
Naravno, tu su i negativne vesti. Pre samo deset dana državni sekretar Reks Tilerson Rusiju je tokom svoje evropske turneje, na kojoj je posetio tri države, predstavio kao „neprijatelja“. Osim toga, 9. decembra došlo je do neke vrste trvenja između američkih i ruskih borbenih aviona iznad Eufrata.
Ali budite sigurni da će se „radni ručak“, koji su u ponedeljak popodne u Vašingtonu imali američki državni podsekretar Šenon i ruski ambasador Antonov pažljivo pratiti i u udaljenim mestima poput Pekinga, ne bi li se uočili eventualno još neki znakovi probijanja leda. Antonov je sinoć rekao da su dva telefonska razgovora između Putina i Trampa pokazala da su „naše zemlje potrebne jedna drugoj. Naše zemlje definišu zajednički program akcija za jačanje globalne bezbednosti“.
M. K. Badrakumar je više od 29 godina bio indijski karijerni diplomata i ambasador u Uzbekistanu (1995-1998) i Turskoj (1998-2001). Vodi blog „Indian Punchline“ i redovno piše za „Asia Times“ od 2001. godine
Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ
