Mihalkov je u emisijama TV Besogon objavio razna viđenja događaja u Ukrajini, od navođenja klasika do pisama savremenika
“Snaga Rusije može biti potkopana samo ako se od nje odvoji Ukrajina. Oni koji žele to da urade, ne samo da ih moraju odvojiti već Ukrajinu moraju suprotstaviti Rusiji, zakrviti dva dela jednog naroda i gledati kako brat ubija brata. Da bi to ostvarili potrebno je pronaći i odgojitiizdajnike među nacionalom elitom i uz pomoć njih izmeniti samosvest jednog dela velikog naroda do takvog nivoa da mrze sve rusko, da mrze svoj rod, a da to ni ne znaju. Ostalo će učiniti vreme.” (Oto fon Bizmark, 1815-1898)
Podsećanje na ovaj citat ukazuje na sadržaj i smisao najnovijih obraćanja javnosti Nikite Mihalkova. Čuveni ruski filmski reditelj u serijalu Besogon TV [1], emitovanom na televiziji Rasija 24, izneo je svoje stavove o ukrajinskoj krizi – citiranjem različitih viđenja ovih događaja koji su potresli svet, od navođenja klasika iz pretprošlog i prošlog veka, do mišljenja savremenika. Prenosimo u celini prevode tri ovakve emisije, objavljene tokom marta ove godine, koje se mogu videti na Jutjubu.
PRVA EMISIJA
(Kako su klasici odavno predviđali ukrajinski scenario, objavljeno 8. marta 2014.)
Dragi televizijski gledaoci, u poslednje vreme dobijam jako mnogo poziva za učešće u raznim emisijama u vezi sa ocenom zbivanja u Ukrajini, ali ću vam iskreno reći da nisam osećao unutrašnji poriv da učestvujem u tim raspravama, kojih danas imamnogo. One su korisne, one su zanimljive, one su sporne, ali bih, otvoreno govoreći, želeo da odaberem unekoliko drugačiji oblik. Shvatam ja da on nije popularan za televiziju; uopšte, čitanje na televiziji je nonsens, ali ipak… Ne bih želeo da iznosim svoju tačku gledišta, već bih želeo da vašoj pažnji ponudim tačku gledišta ljudi u čiju iskrenost i značaj mislim da niko ne sumnja. Zato vas molim za malo strpljenja da prosto saslušate šta ti ljudi misle povodom onoga što je danas aktuelno. Dakle:
Rusija neće imati, i nikada pre nije imala, takvih zavidljivaca, takvih mrzilaca, klevetnika, čak očitih neprijatelja, kao što će biti sva ta slovenska plemena, čim ih Rusija oslobodi, a Evropa pristane da ih prizna za oslobođene!
I započeće posle oslobođenja svoj novi život, ponavljam, upravo time što će izmoliti od Evrope, od Engleske i Nemačke, recimo, jemstvo i pokroviteljstvo za njihovu slobodu; premda će u tom koncertu evropskih država biti i Rusija – ali oni će upravo u smislu zaštite od Rusije to i izmoliti. Neizostavno će u sebi, ako ne i glasno, objaviti i ubediti sebe u to da Rusiji ne duguju ni najmanju zahvalnost; naprotiv, da su se pri sklapanju mira jedva spasili od vlastoljublja Rusije, i to posredstvom evropskog koncerta; a da se nije umešala Evropa, Rusija bi ih smesta progutala “imajući u vidu proširenje granica i osnivanje velikog Sveslovenskog carstva, radi podjarmljivanja Slovena gramzljivom, lukavom i varvarskom velikoruskom plemenu”.
Možda će tokom čitavog stoleća, ili još duže, neprestano strepeti za svoju slobodu i bojati se vlastoljublja Rusije; udvaraće se evropskim državama, klevetaće Rusiju, ogovarati je i spletkariti protiv nje.
O, naravno da ne govorim o pojedincima; biće i takvih koji će shvatiti šta je značila, šta znači, i šta će značiti Rusija za sve njih i svagda. Ali će ti ljudi, pogotovo u početku, biti tako jadna manjina da će se izložiti ismejavanjima, mržnji i čak političkom proganjanju.
Naročito će oslobođenim Slovenima prijati da govore i trube širom celog sveta kako su oni plemena obrazovana, sposobna za najvišu evropsku kulturu – dok je Rusija zemlja varvarska, mračan severni kolos, i čak ne od čisto slovenske krvi, tlačitelj i mrzilac evropske civilizaije. Oni će, naravno, od samog početka uvesti ustavno upravljanje, parlamente, odgovorne ministre, govornike, govore. To će ih vrlo zadovoljavati i ushićivati. Oni će zaneseno čitati o sebi u pariskim i londonskim novinama, telegrame koji izveštavaju ceo svet kako je posle duge bure u parlamentu najzad palo to-i-to ministarstvo a novo, sastavljeno od liberalne većine, i da je nekakav tamo njihov – prezime po ukusu – pristao, najzad, da primi portfelj predsednika ministarskog saveta. Rusija treba ozbiljno da se pripremi za to da će svi ti oslobođeni Sloveni sa zanosom pojuriti u Evropu, zaraziće se sve do gubitka ličnosti evropskim formama, političkim i socijalnim, i na taj način moraće da prežive čitav i dug period evropeizma, pre nego što postignu makar išta u svom slovenskom značaju i u svom posebnom slovenskom pozvanju u čovečanstvu.
Razume se, u trenutku neke ozbiljne nevolje, svi će se ti Sloveni neizostavno obraćati Rusiji za pomoć. Jer, ma koliko da su mrzeli, spletkarili i klevetali nas pred Evropom, dodvoravajući joj se i uveravajući je u svoju ljubav, ipak će stalno i nagonski osećati (naravno, u trenutku nevolje, a ne pre) da je Evropa prirodan neprijatelj njihovom jedinstvu, bila je to i uvek će ostati; a što oni ipak postoje na svetu, to je, naravno, samo stoga što stoji ogroman magnet – Rusija, koja, neodoljivo sve njih privlačeći sebi, time održava njihovu celovitost i jedinstvo.
(Fjodor Mihajlovič Dostojevski, septembar 1877. godine)
Dalje:
I onda, kada posle pada boljševika svetska propaganda ubaci u sveruski haos parolu „Narodi bivše Rusije, cepajte se!“, otvoriće se dve mogućnosti: ili će unutar Rusije ustati ruska nacionalna diktatura koja će u svoje krepke ruke uzeti “kormilo vlasti”, ugasiti tu pogubnu parolu i povesti Rusiju ka jedinstvu, suzbijajući sve i svakojake separatističke pokrete u zemlji; ili pak takva diktatura neće nastati, i u zemlji će započeti nezamislivi haos pokreta, vraćanja, odmazdi, pogroma, raspada saobraćaja, nezaposlenosti, gladi, hladnoće i bezvlašća. Tada će Rusija biti zahvaćena anarhijom i prepustiće se svojim nacionalnim, vojnim, političkim i veroispovednim neprijateljima. U njoj će nastati onaj vrtlog pogroma i smutnje, onaj „Malstrom nečisti”, kada njeni pojedini delovi počnu da traže spas u “bitisanju za sebe”, to jest u raščlanjavanju. Naravno da će svi naši “dobri susedi” ushteti da se okoriste tim stanjem anarhije; započeće svakojaka vojna mešanja pod izgovorom “samoograđivanja”, “pacifikacije”, “zavođenja reda” i tako dalje. Prisetimo se 1917-1919. godine, kada samo lenjivci nisu uzimali rusko bogatstvo koje je ležalo “na izvol`te”; kada je Engleska potapala savezničke ruske brodove pod izgovorom da su postali “revolucionarno opasni”, a Nemačka prigrabila Ukrajinu i doprla do Dona i Volge. I evo, “dobri susedi” će opet primeniti sve vrste intervencije: diplomatsku pretnju, vojnu okupaciju, otimanje sirovina, prisvajanje “koncesija”, pljačku vojnih zaliha, pojedinačno partijsko i masovno podmićivanje, organizaciju najamnih separatističkih bandi (pod nazivom “nacionalno-federativnih armija”), stvaranje marionetskih vlada, raspirivanje i produbljivanje građanskih ratova po uzoru na kineski. A nova Liga nacija pokušaće da uspostavi “novi poredak” putem rezolucija (pariskih, berlinskih ili ženevskih) donetih u odsustvu, a usmerenih na suzbijanje i raščlanjavanje nacionalne Rusije. Pretpostavimo na trenutak da svi ti “slobodoljubivi i demokratski” napori privremeno budu krunisani uspehom i Rusija bude raskomadana. Šta će to iskustvo dati narodima Rusije i susednim silama?
Po najskromnijem proračunu – do dvadeset posebnih “država” koje nemaju ni nespornu teritoriju, ni vlade s autoritetom, ni zakone, ni sudove, ni vojske, ni nesporno nacionalno stanovništvo. Do dvadeset ispraznih naziva. Ali priroda ne trpi prazninu. I u te nastale političke jame, u te vrtloge separatističke anarhije pokuljaće ljudska poročnost: kao prvo, revolucijom odškolovani pustolovi sa novim prezimenima; kao drugo, plaćenici susednih sila; kao treće, strani avanturisti, vojnici sreće, špekulanti i “misionari”. Sve to biće zainteresovano za odugovlačenje haosa, za antirusko agitovanje i propagandu, za političku i versku korupciju.
Polagano, decenijama će se oblikovati nove, odvojene ili otcepljene države. Svaka će sa svakom susednom, povesti dugotrajnu borbu za teritoriju i za stanovništvo, što će značiti beskonačne građanske ratove u granicama Rusije.
Stalno će se pojavljivati novi gramzivi, okrutni i bezočni “pseudogenerali” da za sebe stiču “subvencije” u inostranstvu i počinju novi pokolj. Dvadeset država izdržavaće 20 ministarstava (u najmanju ruku 200 ministara), dvadeset parlamenata (najmanje 4.000 poslanika), dvadeset vojski, dvadeset štabova, dvadeset vojnih industrija, dvadeset obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi, dvadeset policija, dvadeset carinskih i zaštitnih sistema i dvadeset diplomatskih i konzularnih predstavništava razbacanih po čitavom svetu. Dvadeset upropašćenih budžeta i novčanih jedinica zahtevaće nebrojene devizne zajmove; zajmove će davati “sile” uz jemstva – “demokratske”, “koncesione”, “trgovinsko-industrijske” i “vojne” vrste. Nove države postaće kroz nekoliko godina sateliti susednih sila, strane kolonije ili “protektorati”. Iz istorije nam poznata federativna nesposobnost ruskog stanovništva i podjednako istorijski dokazana njegova težnja ka “samostalnom figurisanju” dovršiće posao: niko se neće ni setiti federacije, već će ih uzajamna razjarenost ruskih suseda primorati da inostrano ropstvo pretpostave sveruskom ujedinjenju.
Kako bismo oslikali Rusiju u stanju tog dugotrajnog bezumlja, dovoljno je da zamislimo sudbinu “Samostalne Ukrajine”. Ta “država” moraće da najpre stvori novu odbrambenu liniju od Ovruča do Kurska i dalje preko Harkova na Bahmut i Mariupolj. Sledstveno tome, moraće se “narogušiti” frontom protiv Ukrajine i Velikorusija, i Donska vojska. Obe susedne države znaće da se Ukrajina oslanja na Nemačku i njen je satelit; i da će u slučaju novog rata između Nemačke i Rusije nemačka ofanziva od samog početka krenuti od Kurska na Moskvu, od Harkova na Volgu i od Bahmuta i Mariupolja na Kavkaz. To će biti nova strateška situacija u kojoj će tačke dosadašnjeg krajnjeg napredovanja Nemaca postati polazne tačke.
Nije teško zamisliti ni to kako će se prema toj novoj strateškoj situaciji odnositi Poljska, Francuska, Engleska i Sjedinjene Države; brzo će se dosetiti da priznati “Samostalnu Ukrajinu” znači dati je Nemcima (tj. priznati da su i Prvi i Drugi svetski rat izgubljeni!) i snabdeti ih ne samo južnoruskim žitom, ugljem i gvožđem, nego i prepustiti im Kavkaz, Volgu i Ural. Time može započeti otrežnjenje Zapadne Evrope od “federativne” opijenosti i opšteruskog raščlanjavanja.
Ali, Rusija kao plen prepušten pljačkanju predstavlja veličinu koju niko neće savladati, na kojoj će se svi posvađati, koja će izazvati neizmerne i neprihvatljive opasnosti za čitavo čovečanstvo. Svetska privreda, ionako izbačena iz ravnoteže gubitkom zdrave proizvodnje Rusije, suočiće se s tim da će ta jalovost desetinama godina potrajati. Svetska ravnoteža, ionako već klimava kao nikada pre, biće osuđena na nova neviđena iskušenja. Raščlanjavanje Rusije ništa neće dati dalekim silama i neverovatno će učvrstiti najbliže susede – imperijaliste. Upravo Samostalna Ukrajina jedina može biti “odskočna daska” koja vodi Nemce ka svetskom vođstvu.
(Ivan Iljin, 1948. godina)
I poslednje:
Rusi! Ja se sada obraćam svim Rusima, žitelje Ukrajine i Belorusije na Balkanu takođe smatraju Rusima. Pogledajte na nas i zapamtite – s vama će da urade isto to, kada se razjedinite i pokažete slabost. Zapad – taj besni pas na lancu, će vas ščepati za grlo. Braćo, pamtite sudbinu Jugoslavije! Ne dozvolite da s vama isto tako postupe!”
(Poslednji intervju Slobodana Miloševića)
Šta u svoje ime mogu svemu tome dodati? Lično ništa. Prosto mislim da su ti ljudi, koji su svoje živote proživeli u razno vreme i razne živote, uistinu shvatali šta je to razjedinjavanje slovenskog sveta, i do čega će to dovesti. Zato mi se čini da svaki zdravomisleći čovek koji pokušava da se snađe u zbivanjima, ne samo i ne toliko čitajući i gledajući ove ili one televizijske emisije, već se okrene dubljem poimanju ove situacije preko ovih velikih ljudi, može da izvuče zaključke kako živeti i kako dalje postupati.
Zapravo, to je sve što sam hteo da kažem. Hvala.
_____________________
Napomena prevodioca:
[1]Sveti Nikita Besogon – isterivač besa (zloduha). Prema crkvenom predanju, ruka velikomučenika Nikite Gotskog čuva se u manastiru Visoki Dečani.
Sa ruskog prevela Sava Rosić
(Nastaviće se)
