Раст напетости на Косову након најава да ће 14. децембра парламент у Приштини гласати о трансформацији садашњих Косовских снага безбедности у косовску војску, у немачким медијима повод је за забринутост.
Текст о иницијативи за оснивање косовске војске и предстојеће гласање о томе у приштинском парламенту, угледни хамбуршки недељник Цајт је у свом онлајн-издању насловио бомбастично: „Србија прети Косову војном интервенцијом“. У тексту се драматичност ситуације преноси сажето: „Док се на Косову ради на реализацији планова о стварању сопствене војске, председница владе суседне Србије отворено говори о војној интервенцији. ’Надам се да ми нашу војску никада нећемо морати да ангажујемо, али тренутно је и то једна од опција’, изјавила је Ана Брнабић“, а цитира Цајт.
У наставку текста аутор укратко објашњава ситуацију око Косова и враћа се на страхове Београда: „На северу Косова живи српска мањина. Представници српске владе пребацују Приштини да оснивањем војске желе да протерају припаднике српске мањине“, пише аутор текста и поново цитира Ану Брнабић: „Ми ту не можемо да стојим по страни и мирно гледамо како неко ради на припреми етничког чишћења.“
НАТО: ПОГРЕШАН ТРЕНУТАК
На порталу главне немачке информативне емисије на јавном сервису Тагесшау, планови о стварању косовске војске пре свега се посматрају у контексту европске безбедносне архитектуре и забринутости због могуће нове дестабилизације на Западном Балкану.
„Из НАТО стиже порука да се ради о иницијативи која долази у погрешном тренутку“, каже се у тексту. Потом се наводе речи генералног секретара Атлантског савеза Јенса Столтенберга: „Ова иницијатива долази упркос другачијим и добронамерним саветима многих НАТО-партнера. Она би могла да доведе до озбиљних потреса и у процесу будуће евро-атлантске интеграције Косова.“ Аутор текста на tagesschau.de истиче и озбиљно Столтебергово упозорење Приштини: „Уколико косовска влада заиста истраје на оснивању војске, НАТО ће морати поново да размотри обим свог ангажмана у тој земљи.“
Аутор такође напомиње да је намера косовске владе веома спорна, будући да „Резолуција Уједињених нација 1244 из 1999. године, а која је и данас меродавна када се ради о односу према малој балканској земљи Косову, дозвољава само лако наоружане снаге безбедности, али не и сопствену војску.“
На крају текста тај читани и угледни немачки портал наводи и умирујуће речи које стижу из Приштине. „Косовски председник владе Рамуш Харадинај одбацује оптужбе да се ту припрема етничко чишћење: Планови нису усмерени против косовских Срба, већ како би будућа војска била у стању да подржи НАТО у ангажману у Авганистану и Ираку. А његов заменик Енвер Хоџај је путем Твитера објавио: Претварање Косовских снага безбедности (КСФ) у војску једне будуће чланице НАТО само ће гарантовати мир и стабилност.“
НА ЛОШЕМ ГЛАСУ
Умирујућег тона и с пуно разумевања за проблеме Косова је аутор Михаел Мартенс, који је за немачки лист Франкфуртер алгемајне цајтунг написао велики текст под насловом: „Земља која се бори против предрасуда о њој“. Пишући о проблемима Косова, аутор одбијање визне либерализације за грађане Косова види као велику неправду.
„Људи на Косову, Срби и Албанци, чекају већ дуго на одлуку: Косово је, уз Белорусију и Русију, једина земља Европе чији грађани немају слободу путовања у земље Шенгена. Чак и Молдавија, Украјина, па и Грузија, земље које се нису истакле по питању владавине правне државе и у борби против корупције, успеле су да постигну то да њихови грађани без визе могу да путују у земље шенгенске зоне. То важи и за Косову суседне земље, попут Албаније, Македоније, Србије или Црне Горе. Само је Косово, са својих два милиона становника од тога још увек изузето, као да су ту настањени сами тешки криминалци.“
Аутор наводи да су сви технички услови за то испуњени, и да су то, и поред стално нових, шиканирајућих услова, на крају потврдили и Европска комисија и Европски парламент. То, цитира Мартенс, наглашава и председник косовске владе Рамуш Харадинај. „Но и Харадинај зна да на крају нису пресудни технички услови – већ политички. Пре свих су Француска и њен председник Емануел Макрон ти који се противе визној либерализацији за Косово.“ У тексту се у вези с тим поново цитира Харадинај, који указује да „визна либерализација не би за Француску значила долазак криминалаца и потражилаца азила, већ пре свега нових привредних партнера и туриста.“
НАДА У САД И НЕМАЧКУ
Проблем је међутим, наставља аутор, то што је Косово на лошем гласу. „Мада у западној Европи има стотине хиљада Албанаца који раде као кувари, келнери, неговатељи старијих особа или као академски образовани стручњаци, још увек је имиџ Косова одређен ситним криминалцима или кријумчарима дроге – којих наравно исто има.“
Мартенс на крају објашњава да су за Албанце на Косову Сједињене Америчке Државе и Немачка најсветлије звезде водиље. „Тешко је наћи становништво које је склоније САД од грађана Косова (…) То је и разумљиво у држави која своју егзистенцију захваљује НАТО и Американцима. А у Европи су то земље немачког говорног подручја, будући да тамо живе многи Косовари, који тамо раде и шаљу новац својим породицама у домовини. Због тога је један од најдражих пројеката Харадинаја оснивање немачке школе у Приштини. Интересовање за њу је веома велико, напомиње аутор, и на крају текста још једном цитира Рамуша Харадинаја: „Било би важно да имамо на Косову могућност немачког образовања, од предшколског, до матуре. Нама је то потребно и као нацији, и за нашу привреду.“
Приредио Зоран Арбутина
Извор Дојче веле, 06. децембар 2018.
