Догађај на високом нивоу одиграва се ове недеље у седишту УН у Њујорку – годишњи састанак највиших представника држава чланица који ће се обратити Генералној скупштини. То је период одржавања говора различите дужине и интензивних контаката између министара или чак шефова држава, зависно од статуса предводника делегација. Што је напетије на међународној сцени – а сада је веома напето – то је драгоценија прилика за обраћање.
Питање које одзвања јесте реформа Савета безбедности УН. То није прва година, па ни прва деценија, током које се говори о овој теми, али садашњи ниво обновљеног интереса је разумљив. У условима сукоба, рад тела је изузетно компликован – супротстављене снаге међу сталним чланицама блокирају једна другу. Ово иритира друге државе које немају специјалан положај, пошто је велика петорка себи определила моћ вета. Оне су сада више забринуте како стоје једна према другој, а проблеми остатка света запали су у други план.
Одлука Генералне скупштине није обавезујућа, али је веран одраз стварног распореда мишљења и расположења. Ипак, сукоб се и ту преноси. На пример: западне државе, предвођене САД, имају далеко веће могућности да утичу на опредељење земаља у развоју. На крају крајева, ипак овде постоји шири простор за маневрисање, што значи да је нешто већа могућност за демократско исказивање воље.
„Свет је већи од петорице”
Безбројна су неслагања међу чланицама, али све више и више земаља обједињено је око једног: око потребе одбацивања поретка заснованог на равнотежи снага из половине прошлог века, који је настао као последица Другог светског рата. Ово је тешко оспорити. Чак се и величина УН готово учетворостручила и неизмериво је повећана разноликост земаља чланица. Стога долазе позиви, који су отпочели убрзо по окончању Хладног рата, да се прихвати институционални оквир који уважава новонастало стање ствари.
Међутим, практично спровођење ових жеља наилази на бројне проблеме:
- Било каква реформа Савета безбедности УН могућа је само уз консензус свих пет сталних чланица; није могуће премостити било коју од њих. А оне нису вољне да деле своје привилегије; имају различите идеје о преобликовању највишег политичког тела Уједињених нација.
- Чак и уколико замислимо некакав компромис између пет главних чланица о принципима, уследиће бескрајна дебата о параметрима проширења: ко је тачно вредан да се придружи реду „бесмртника” и зашто. Географска локација, популација, економска величина, војна снага – шта би требало да буде главни критеријум? И које би тачно државе требало да представљају своје земље или заједнице – Африку, Азију, Латинску Америку, арапски свет итд? Тешко је замислити споразум о свим овим питањима чак и у мирнодобско време, а камоли сада.
Све у свему, реформа Савета безбедности УН делује мало вероватном. Али то не значи да расправа о овом питању неће постати оштрија. Растући центри утицаја, од Индије и Турске, преко Саудијске Арабије и Индонезије, до Аргентине и Нигерије, као и други, све више инсистирају на питању правичности. Слоган турског лидера Реџепа Тајипа Ердогана „свет је већи од петорице” је, као што можете да очекујете, у сагласју са жељама већине у Генералној скупштини УН.
Обраћање турског председника Реџепа Тајипа Ердогана на 78. седници Генералне скупштине УН у седишту ове организације у Њујорку, САД, 19. септембар 2023. (Фото: Anadolu Agency)У току је жестока борба за наклоност ове већине (која се уобичајено означава на Западу као „Глобални југ”). Ово је контекст у којем би требало сагледати позиве са високих позиција да се прошири Савет безбедности УН. То је инспирисало америчког председника Џоа Бајдена да упути овакав позив, предлажући да квартет држава о којем се дуго расправља – Индија, Бразил, Немачка и Јапан – буду примљене као сталне чланице.
Бесмислено је озбиљније разматрати спровођење ове идеје, зато што је реч о пуком слогану без изгледа да буде спроведен. Међутим, он није неважан. У ситуацији где је целокупан међународни поредак почео да се распарава, чисто дефанзивна позиција где се инсистира на очувању статуса кво по сваку цену делује без изгледа. То би се, по свој прилици, завршило спонтаном изменом ситуације, или чак колапсом.
Наклоност Глобалног Југа
Русија се никада није противила реформама Савета безбедности, али све донедавно њени предлози су имали ритуалну улогу. Сада задобијају конкретнији облик: на пример, наводи да су западне земље већ несразмерно представљене у Савету безбедности УН, тако да било које проширење не би требало да повећа пропорционалну заступљеност ове заједнице.
У исто време, ми смо традиционално изразили страховање да ће проширење, и још више давање права вета новим чланицама, водити само по себи ка умањивању значаја Савета безбедности УН. То би се вероватно и десило. Али, поновимо: неће бити могуће, у сваком случају, сачувати равнотежу у оним вредностима како смо их мерили током протеклих деценија.
Обраћање руског министра спољних послова Сергеја Лаврова (лево) током састанка Савета безбедности УН, на маргинама 78. заседања Генералне скупштине УН у седишту ове организације у Њујорку, 20. септембар 2023. (Фото: EFE-EPA/Justin Lane)УН и њихове структуре, као и све институције, дефинисане су условима времена. Али су такође подложне промењеним околностима. На страну питање престижа, Русија је заинтересована за знатно проширење Савета безбедности УН на основу принципа поштене сразмерне заступљености – како би читав свет био представљен.
Како су догађаји од претходних годину и по дана показали, са изузетком извесног дела (који је кудикамо у мањини) већи део света није непријатељски расположен према Русији, већ је превасходно неутралан и усредсређен на сопствене интересе. Ипак, негодовање држава савезница САД отежава дипломатски рад. Али то је ипак боље од застоја.
Наслов и опрема текста: Нови Стандард
Превод Милош М. Милојевић/Нови Стандард
Извор Russia in global affairs
Насловна фотографија: AP Photo/John Minchillo
БОНУС ВИДЕО:
