Prošlo je više od 30 godina od završetka Hladnog rata. Pad Berlinskog zida 1989. godine, kao i raspad Sovjetskog Saveza, doneli su velike nade. Novi posthladnoratovski politički i bezbednosni poredak predviđao je celu i slobodnu evroatlantsku zajednicu, od Vankuvera do Vladivostoka. Rusija, SAD i glavne evropske sile bile bi deo integrisanog poretka sa zajedničkim vrednostima. Papa Jovan Pavle II to je nazvao „Evropom koja diše na oba plućna krila”.
Ova vizija nepodeljene Evrope nikada nije u potpunosti ostvarena. Suprotstavljeni pogledi na arhitekturu evropskog bezbednosnog poretka posle Hladnog rata nisu pomireni. Rusija nikada nije bila potpuno integrisana u zapadne bezbednosne institucije, a aspiracije Moskve za novom panevropskom bezbednosnom strukturom nikada nisu ostvarene.
Obaranjem ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča 2014. godine u „narandžastoj revoluciji”, potonjim ruskim zauzimanjem i aneksijom Krima i izbijanjem rata u Ukrajini, posthladnoratovski poredak došao je do naglog i nasilnog kraja. Iako su napetosti postojale i bile očigledne i pre toga – dramatični događaji iz 2014. označili su novu liniju podele u Evropi, samo sada mnogo dalje na istoku nego u vreme Hladnog rata.
Kraj i novi početak
Državni sekretar SAD, Entoni Blinken, nedavno je na predavanju u Školi diplomatije Univerziteta „Džons Hopkins” rekao da svetski poredak, ustanovljen posle kraja Hladnog rata, više ne postoji. „Ono što sada doživljavamo je više od testa snage svetskog poretka koji je nastao posle Hladnog rata. Ovo je njegov kraj”, zaključio je Blinken i dodao da je početak ruske akcije protiv Ukrajine, 24. februara 2022, doveo do potpunog kolapsa dotadašnjeg svetskog poretka.
„Kraj hladnoratovske ere podstakao je nadu u uspostavljanje stabilnosti i mira, međunarodnu saradnju, širenje ljudskih prava, političku liberalizaciju i ekonomsku saradnju među zemljama”, rekao je Blinken, napominjući i da je zaista bilo napretka – neke smrtonosne bolesti su iskorenjene, više od milijardu ljudi je izvučeno iz siromaštva, a sukobi između država dostigli su istorijski minimum.
U tom periodu bilo je i ozbiljnih izazova, priznao je državni sekretar SAD: rat u Jugoslaviji, genocid u Ruandi, 11. septembar 2001, rat u Iraku, svetska finansijska kriza 2008, rat u Siriji, COVID-19 pandemija…
Naslovne strane ruskih novina na temu terorističkog napada na Bliznakinje u Njujorku, 11. septembar 2001. (Foto: EPA-EFE/Yuri Kadobnov)Do kolapsa svetskog poretka nije došlo trenutno, a razlozi njegovog sloma biće još dugo predmet rasprava, smatra Blinken. On je primetio da su decenije relativne geopolitičke stabilnosti ustupile mesto američkom nadmetanju sa rastućim „autoritarnim i revizionističkim silama”.
Blinken je ruske akcije u Ukrajini nazvao „najneposrednijom, najakutnijom pretnjom međunarodnom poretku zasnovanom na Povelji Ujedinjenih nacija” i njenim ključnim principima teritorijalnog integriteta, suvereniteta i univerzalnih ljudskih prava. Uz to, Kina, po Blinkenu, predstavlja „najozbiljniji dugoročni izazov” jer ne samo da nastoji da promeni svetski poredak, već ima i sve veću ekonomsku, diplomatsku, vojnu i tehnološku moć da postigne ovaj cilj.
Sukob Rusije i Ukrajine pokazao je da će „napad na međunarodni poredak bilo gde naštetiti ljudima svuda”, rekao je Blinken, dodajući da SAD imaju za cilj da obezbede da Ukrajina pobedi Rusiju i da iz sukoba izađe kao „dinamična i prosperitetna demokratija”.
Blinken je u svom govoru sugerisao da će SAD i dalje predvoditi svet i dodao: „Znamo i da ćemo morati da zaslužimo poverenje brojnih zemalja i građana za koje stari poredak nije ispunio mnoga svoja obećanja”. Budući savezi će biti ključni za uspeh Vašingtona, rekao je državni sekretar SAD, dodajući da je samo nekoliko godina nakon što su sposobnosti i relevantnost NATO pakta otvoreno dovedeni u pitanje, zapadni vojni blok postao „veći, jači i ujedinjeniji nego ikad”.
Pomeranje ravnoteže moći
Svetski poredak je fundamentalni koncept međunarodnih odnosa. U svojoj suštini, on odražava stepen do kojeg postoje široko prihvaćena pravila o tome kako treba da se održavaju međunarodni odnosi, i stepen do kojeg postoji ravnoteža moći da se ta pravila podupiru, tako da oni koji se ne slažu sa njima ne budu u iskušenju da ih krše pošto će verovatno imati značajne štetne posledice ako to učine.
Svaki međunarodni poredak mora ranije ili kasnije da se suoči sa učinkom dve tendencije koje su izazov njegovoj koheziji: ili sa pitanjem legitimiteta ili, pak, sa značajnim pomeranjem ravnoteže moći.
Prva tendencija događa se kada su vrednosti na kojima počivaju međunarodni aranžmani fundamentalno izmenjene, odnosno napuštene od strane onih koji su zaduženi za njihovo održavanje, ili usled naturanja nekog alternativnog koncepta legitimiteta. Ovakvi su bili uticaj Zapada u usponu na mnoge tradicionalne poretke van zapadnog sveta, uticaj islama u svom početnom talasu ekspanzije tokom sedmog i osmog veka i uticaj Francuske revolucije na evropsku diplomatiju u 18. veku.
Svetski poredak neposredno posle kraja Hladnog rata bio je trijumfalistički: nije bilo sumnje da su SAD, evropski saveznici i NATO razumeli da raspad Sovjetskog Saveza istovremeno znači ne samo pobedu kapitalističkog sistema, nego i dokaz da je taj sistem univerzalan i najbolji na svetu. Odstupanje od zajedničkih shvatanja iz 1990-ih počelo je ratovima u Jugoslaviji, da bi kulminiralo bombardovanjem Srbije 1999, nakon čega je povratak rivalstva velikih sila razbio nade u multilateralni poredak.
Žena prolazi pored urušene zgrade Generalštaba vojske Srbije i Crne Gore koja je bombardovana za vreme NATO agresije na SR Jugoslaviju, 24. mart 2010. (Foto: AP photo/Darko Vojinovic)Kina i Rusija brane vestfalski model poretka organizovan oko ravnoteže snaga, nacionalnih suvereniteta i podele sfera uticaja. Oni se protive američkom modelu humanitarnih intervencija, promocije demokratije, jačanja saveza i globalne sfere uticaja.
U međuvremenu, SAD su se i same distancirale od principa svetskog poretka. Bivši predsednik SAD, Donald Tramp, doveo je u pitanje vrednost savezništava SAD, nametao trgovinske tarife i prijateljima i neprijateljima, napustio podršku ljudskim pravima i demokratiji u inostranstvu, povukao se iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, Transpacifičkog partnerstva (TPP), Ugovora o nuklearnim snagama srednjeg dometa i Pariskog sporazuma o klimatskim promenama. Promenljive preferencije najveće sile nisu bile jedini faktor koji je doprineo propasti svetskog poretka.
Novo doba
Neminovnost izmena svetskog poretka uočena je još ranije. Njujorški Savet za spoljne odnose ocenio je da su deceniju i po nakon Hladnog rata glavne „nesavezničke sile uglavnom pristale na međunarodni poredak predvođen SAD”, a Kina i Rusija su odlučile da se ne konfrontiraju mnogo sa Sjedinjenim Državama, delom zato što su SAD bile previše napredne u „sirovoj moći” (ono što se zvalo unipolarnost), a možda i zato što još uvek nisu bile dovoljno nezadovoljne postojećim stanjem.
Kina je u i tom periodu u velikoj meri delovala u okviru parametara poretka, a Amerikanci su verovali, ili se barem nadali, da će Kina postati odgovorni akter u njemu. Rusija je bila nezadovoljnija, ali je bilo obećavajućih znakova. Dmitrij Medvedev je u vreme dok je bio predsednik države govorio jezikom ekonomskih reformi, dok su Vašington i Moskva razgovarali o partnerstvu. Činilo se da su i Brazil i Indija dinamične sile u usponu koje bi mogle odgovorno da doprinesu svetskom poretku. No, mnogo toga se promenilo.
Grupna fotografija BRIKS lidera i lidera pridruženih država na samitu u Ufi, Rusija, 10. jul 2015. (Foto: Alexander Vilf/Host Photo Agency/Ria Novosti)Vladimir Putin je više puta govorio o planovima za izgradnju novog svetskog poretka zajedno sa Kinom. Svetski poredak, po njegovim rečima, biće pravedniji i demokratskiji. Rusko-ukrajinski, a preko Ukrajine i rusko-zapadni konflikt, na ruskoj strani često je predstavljan kao akcija kojoj je krajnji cilj da temeljno izmeni dosadašnje odnose u svetu i rekonfiguriše svetski poredak, odnosno odnose Amerike prema drugim državama.
„Bez obzira na to kako zapadne i takozvane nadnacionalne elite pokušavaju da očuvaju postojeći poredak, nastupa nova epoha, nova etapa u svetskoj istoriji, i samo istinski suverene države mogu da osiguraju visoku dinamiku rasta, da postanu primer za druge kada je reč o standardima i kvalitetu života, zaštiti tradicionalnih vrednosti i visokim humanističkim idealima – modelima razvoja u kojima čovek nije sredstvo, nego najviši cilj”, rekao je jednom prilikom prošle godine Putin.
Četiri jahača apokalipse
Odnosi u svetu ne zavise samo od sposobnosti sila da nametnu pravila i red, nego često i haos. U poslednjih 15 godina pojavila su se „tri jahača apokalipse” – ekonomska kriza, pandemija i rat, dok se četvrti – glad, povremeno naslućuje.
Ekonomska kriza koja je stigla sa Volstrita 2008. bila je prvi udarac uspostavljenom poretku. Odmah za njom pojavljivali su se signali globalne epidemije, koja je konačno izbila 2020. i počela u Kini.
Pandemija COVID-19 predstavljala je najozbiljniji izazov međunarodnom poretku koji predvode SAD. Eksperti ovo nazivaju „trenutkom radikalne međunarodne neizvesnosti”, koji se „događa u geopolitički problematičnom vremenu, uključujući i povlačenje SAD iz globalnog vođstva”.
Entoni Fauči, direktor Nacionalnog instituta SAD za alergije i zarazne bolesti, obraća se medijima tokom dnevnog brifinga u Beloj kući, Vašington, 1. decembar 2021. (Foto: Susan Walsh/AP Photo)Pandemija je bila važan mehanizam koji je pokrenuo talase nestabilnosti koji su preplavili mnoga društva širom sveta. Potkopala je poredak jačanjem politika vlada, gotovo do autoritarnosti i globalne dikatature, podelom društava, pogoršavanjem društvenih nejednakosti, povećanjem tenzija između SAD i Kine i demonstriranjem ogromnog jaza između globalnih problema i sposobnosti sveta da ih reši kroz postojeće međunarodne institucije.
A onda je ratom u Ukrajini došlo i do oružane kritike svetskog poretka, budući da „oružje kritike ne može da zameni kritiku oružjem”.
Izazovi novog poretka
Pošto se posthladnoratovski poredak bliži kraju, kakav novi svetski poredak žele SAD? Sjedinjene Države sada vide Kinu kao konkurenta i izazivača – suprotstavljajući se i opstruirajući sve što bi moglo biti od koristi Kini, bez obzira kako to utiče na same SAD. Ovaj pristup ne samo da stvara poteškoće održavanju hegemonije Amerike, već je udaljava od tog pravca.
Danas su SAD ušle u istovremenu konfrontaciju sa Kinom i Rusijom. Sve to nije bez rizika, jer će biti teže upustiti se u „novi hladni rat” nego što je to bilo u slučaju prethodnog.
Tokom 1970-ih, američki BDP je činio skoro jednu trećinu ukupnog globalnog, ali sada je samo jedna njegova četvrtina. Članice BRIKS-a čine oko 40% svetske populacije, a prema predviđanjima stručnjaka „petorka velikih” – Kina, Rusija, Indija, Brazil i Južnoafrička Republika – će 2023. činiti oko 31,5% globalnog BDP-a prema paritetu kupovne moći, dok će udeo G7, grupe najbogatijih država sveta, pasti na 30%.
Samit BRIKS-a u Johanesburgu, avgust 2023. (Foto: Xie Huanchi/XinHua)Jedna nevolja nikada ne dolazi sama. Veliki sukob u Ukrajini, koji je apsorbovao resurse celokupnog Zapada – ostavio je van fokusa brojne krizne regione. Sada talas državnih udara u Africi još dublje podriva kolonijalno nasleđe i raskida veze sa obrascima zapadne demokratije.
Obnovljeni bliskoistočni sukob Izraela i Palestinaca – snažniji i ozbiljniji nego ikada ranije – preti da uplete veći broj regionalnih država, ukoliko se ne okonča dovoljno brzo. Druge krize čekaju svoj red.
Svet se udaljio od Kisindžerovog standarda svetskog poretka, u kojem nacije deluju u okviru istog skupa ograničenja i teže da ispune isti skup pravila, ka modelu u kojem mnoge zemlje biraju sopstvene puteve, bez mnogo obzira prema stavovima drugih. Stari poredak ustupio je mesto različitim porecima što je, u stvari, drugo ime za nered u kome će se živeti narednih decenija, i gde su svi izgledi da mnoga pravila koja su važila do juče više neće biti važna.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor RTS Oko
Naslovna fotografija: RIA Novosti/Alexey Vitvitsky
BONUS VIDEO:
