Ruski zvaničnici kažu da je rad na ažuriranju nuklearne doktrine zemlje („Osnovi državne politike Ruske Federacije u sferi nuklearnog odvraćanja“) u poodmakloj fazi. Jedan od onih koji su aktivno tražili izmene ovog dokumenta bio je poznati politikolog, počasni predsednik Prezidijuma Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku, naučni rukovodilac Fakulteta svetske ekonomije i svetske politike Više ekonomske škole, Sergej Karaganov. U intervjuu sa dopisnicom Komersanta Elenom Černjenko, on je izneo svoje viđenje o tome kakva bi trebalo da bude nova doktrina.
Dugo ste se zalagali za promenu ruske nuklearne doktrine i dali svoje predloge. Šta mislite, kakva će biti nova doktrina?
– Ja, naravno, ne znam kakve će formulacije biti uvrštene u konačnu verziju dokumenta. Ali mogu da dam neke svoje predloge.
Ipak, najpre ću reći da su sadašnja doktrina i politika u sferi upotrebe nuklearnog oružja jednostavno neodgovorni. Izgleda da su ostali u oklopu šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Nisam uspeo da pronađem njihove korene, odakle su došli. Ova doktrina faktički iz arsenala isključuje – za 99,9 odsto slučajeva – najmoćniji instrument naše vojne i spoljne politike. To nije samo pogrešno, već je i krajnje amoralno.
Za taj instrument naše politike, odnosno za nuklearni štit, svojevremeno su poginuli milioni ljudi. To je ogromna istorija heroizma i požrtvovanosti u vreme rata, gladi i teškog oporavka. Ali mi smo iznenada i neočekivano odlučili da na to zaboravimo. I ponavljam, čak i ne razumem kako je to moglo da se desi. Pretpostavljam, ali ne želim da delim ta nagađanja, jer su neprijatna za našu stručnu i drugu zajednicu.
Došlo je vreme da proglasimo da imamo pravo da na sve masivne napade na našu teritoriju odgovorimo nuklearnim udarom. To se odnosi i na svako zauzimanje naše teritorije. Pritom je (u doktrinu. – prim. Komersant) potrebno uvesti koncept „nuklearne eskalacije”, kako bi takvim koracima prethodili koraci koji bi uslovnog ili stvarnog neprijatelja ubedili da smo spremni (da upotrebimo nuklearno oružje – prim. Komersant).
Glavni cilj doktrine treba da bude da svi sadašnji i budući protivnici budu uvereni da je Rusija spremna da upotrebi nuklearno oružje. To nije samo naša odgovornost prema našoj zemlji i našim građanima, koji sad ginu na frontovima, pa evo i u mirnim gradovima, to je naša dužnost prema svetu. Ako mi ne reaktiviramo nuklearno odvraćanje, svet će pasti u seriju ratova koji će neminovno postati nuklearni i završiti se trećim svetskim ratom.
To je pitanje od nekoliko godina. Dužnost Rusije je da oštro aktivira nuklearni faktor u svetskoj politici i ubedi naše protivnike u to da smo spremni da upotrebimo nuklearno oružje u slučaju bilo kakvog posezanja na našu teritoriju i naše građane. Ja sam sličnim izmenama zaista pomalo doprineo.
Kažete da je sadašnja nuklearna doktrina zasnovana na postulatima prošlog veka, ali aktuelni predsednički ukaz „O osnovama državne politike u oblasti nuklearnog odvraćanja“ star je samo četiri godine, potpisan je 2020...
– Smatram da je taj dokument čudovišno zastareo, jer je zasnovan na principima i himerama (često ne našim) iz prošlog veka. Prekorevam sebe jer nisam iskazao javno ogorčenje kad se taj dokument pojavio, već sam samo u uskom krugu stručnjaka izneo svoje mišljenje. To je Bog zna šta, a ne doktrina. Njen koren je u iluzijama nasleđenim iz realnosti prošlog veka, kao i u prirodnom odbacivanju nuklearnog oružja. To je normalno ljudsko svojstvo. Ko bi mogao da želi njegovu primenu?
Nadam se, niko.
– U tom pogledu, više nego razumem vas i druge koji tako misle. Problem je u tome što pacifisti žive samo zato jer se drugi bore za njih. Sad se za njih na frontu bore i ginu desetine hiljada momaka, a ako se ovako nastavi, ginuće i u našim gradovima, jer će se rat proširiti. I/ili ćemo nastaviti da krvarimo na takozvanoj kontaktnoj liniji, da trošimo gigantske resurse, takmičeći se sa pedeset država sa ekonomijama koje našu mnogostruko prevazilaze. I jedno i drugo će zemlju, koja je konačno dostigla određeni nivo prosperiteta i udobnosti, dovesti do propadanja, a možda i do raspada.
Sadašnja vojna doktrina iz 2010. predviđa dva scenarija u kojima ruske vlasti mogu da upotrebe nuklearno oružje, a „Osnove državne politike u sferi nuklearnog odvraćanja“ iz 2020. predviđaju četiri scenarija. Šta će u praksi dati uvođenje dodatnih scenarija u doktrinarne dokumente?
– To će našu vojsku obavezati da se pripremi za takve napade. „Pretnja postojanju države” (četvrti scenario, po kome ruske vlasti, prema „Osnovama…”, mogu da upotrebe nuklearno oružje. – prim. Komersant) tako je efemeran scenario da čak ne zaslužuje ozbiljan razgovor. To je, sa moje tačke gledišta, izrugivanje zdravom razumu.
Naša sadašnja doktrina ne služi kao sredstvo odvraćanja i ometa mnoge druge korisne funkcije nuklearnog oružja. Došli smo do tačke u kojoj naši protivnici veruju da mi gotovo ni pod kojim okolnostima nećemo koristiti nuklearno oružje. Kad smo pre godinu i po počeli da govorimo o potrebi pooštravanja naše nuklearne doktrine, a mogu reći da sam toj diskusiji aktivno doprineo, oni su utihnuli. U američkim izdanjima odjednom su počele da se jedna za drugom pojavljuju publikacije o potrebi da se na svaki način izbegne nuklearna eskalacija.Evropljani su potpuno izgubili razum, ne razumeju šta rade i zaboravili su šta je rat. Amerikanci su počeli da se ponašaju mnogo opreznije.
Pritom, oni uporno promovišu ideju da nas, Rusiju, ne podržava svetska većina. Ovo je posebno pitanje – zašto ne radimo sa svetskom većinom onako kako bi trebali. Ali i u Kini i u drugim zemljama koje pripadaju ovoj većini, mnogi savršeno razumeju logiku naših akcija, uključujući i naš pokret ka promeni nuklearne doktrine. A tvrdnje raznih vladinih i paravladinih zapadnih eksperata da će se zemlje svetske većine okrenuti od nas ako naši pristupi u nuklearnoj sferi postanu oštriji – smešne su. To je element psihološkog i informatičkog ratovanja, koji, nažalost, i kod nas preuzimaju ljudi koji su glupi ili mnogo gori od glupih, oni koji u duši žele poraz Rusije.
Ali ti isti Kinezi sasvim jasno iznose svoj stav po ovom pitanju. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je nedavno, komentarišući izjave ruskih zvaničnika o predstojećoj promeni ruske nuklearne doktrine, navelo da, sa stanovišta Pekinga, „ne treba koristiti nuklearno oružje, niti voditi nuklearni rat“. Kina je u julu ponovo pozvala Rusiju i druge nuklearne sile da se odreknu mogućnosti prve upotrebe nuklearnog oružja. A u maju su lideri Rusije i Kine Vladimir Putin i Si Đinping potpisali zajedničku izjavu u kojoj se, između ostalog, navodi neprihvatljivost nuklearnog rata, pošto u njemu ne može biti pobednika.
– To je njihov oficijelni stav i ja ga donekle razumem. Nije im od koristi da idu ka jačanju nuklearnog odvraćanja, pošto su i sami još uvek slabi u ovoj oblasti.
Kako napreduje rad na ažuriranju ruske nuklearne doktrine?
– Što se tiče izjave koju su potpisali lideri nuklearne „petorke” (3. januara 2022 – prim. Komersant) i formulacije koja se od tada ponavlja u drugim dokumentima, da u nuklearnom ratu ne može biti pobednika i da ga ne treba započinjati, to je, čini mi se, fantastična intelektualna greška.
Jer, šta iz toga sledi? Da bilo koji drugi rat može biti započet i da možemo jedni druge uništiti svim ostalim vrstama oružja koje su nam dostupne. Kad su se ove formulacije pojavile pre skoro pola veka (u izjavi Gorbačova-Regana iz 1985. godine – prim Komersant), verovalo se da ne može biti ratova između nuklearnih sila. A sada nuklearni NATO, na čelu sa Sjedinjenim Državama, vodi protiv nas rat punog obima, koristeći ukrajinsko topovsko meso. Uskoro, ako ne zaustavimo ovo ludilo, oni će početi da pothranjuju i druge.
Nuklearno oružje je, pre svega, oružje mira i predupređivanja rata. Dugi niz decenija nam je tako služilo. Ali su nam kasnije nametnuli takve pristupe i formulacije koje su otvorile put ne-nuklearnim agresijama širom sveta. A devedesetih godina, ubrzo nakon što su se lideri SSSR-a i SAD (Mihail Gorbačov i Ronald Regan – prim. „Komersant) prvi put potpisali pod ovom frazom, to je takođe otvorilo put za širenje NATO-a, pošto je Rusija faktički potpuno napustila nuklearni faktor kao instrument spoljne politike. To je bio zločin.
Ali izjava lidera nuklearne „petorke“ od 3. januara 2022. posebno naglašava da generalno nije prihvatljiva nikakva vojna konfrontacija između nuklearnih sila.
– To je istina. Oni su donekle dopunili formulu o neprihvatljivosti nuklearnog rata i to je korak u pravom smeru. Ali mi nismo odustali od prethodne izjave, a ona, pored pacifističke poruke, ima za cilj i razvezivanje ruku onim zemljama čiji konvencionalni arsenal naoružanja i čija ekonomska moć pojačavaju šanse za pobedu u međudržavnoj konfrontaciji. Na kraju krajeva, vi razumete da su Sjedinjene Države uvek bile i biće spremne da prve upotrebe nuklearno oružje…
Aktuelni predsednik SAD Džo Bajden je tokom svoje predizborne kampanje obećao da će preispitati ovu praksu u pravcu odustajanja od mogućnosti prve upotrebe nuklearnog oružja ili bar obezbeđivanja principa „jedine svrhe“ – odbrambene. Istina, nije ispunio ni jedno ni drugo obećanje…
– Zar vi još verujete nekom od američkih predsedničkih kandidata?
Ne, samo konstatujem da je on to obećao.
– Postoji nekoliko grupa ljudi koje ne prihvataju ideju upotrebe nuklearnog oružja, i ja se sa argumentima nekih od njih delimično slažem. Razumem da je odluka o upotrebi nuklearnog oružja, koja će neizbežno dovesti do smrti nevinih ljudi, užasan korak. Međutim, posedovati nuklearno oružje a ne biti sposoban da ubediš svog protivnika u spremnost da ga upotrebiš – to je samoubistvo.
Vladimir Putin je, razgovarajući sa vama na nedavnom zasedanju Sankt Peterburškog međunarodnog ekonomskog foruma, rekao „ne daj Bože“ i „zaista ne bi bilo poželjno“ da dođe do nuklearnih udara, pošto se broj žrtava „može povećati do beskonačnosti“.
– Ja na ovu temu imam drugačija razmišljanja. To je jedna od legendi koju smo stvarali u prošlom veku, a i ja sam u tome lično učestvovao, kako bismo sprečili nuklearni rat. Tvrdnja da će svaka ograničena upotreba nuklearnog oružja nužno dovesti do opšteg nuklearnog Armagedona ne izdržava nikakvu kritiku. Uveravam vas da sve nuklearne države poseduju planove za doziranu upotrebu nuklearnog oružja pod određenim scenarijima.
Pritom, spreman sam da sa jednakim uverenjem kažem da su Sjedinjene Države uvek lagale i nastavljaju da lažu o činjenici da se njihove nuklearne garancije odnose na njene saveznike. Ovo je apsolutno netačno.
Imate u vidu da Sjedinjene Države neće odgovoriti na ruski nuklearni udar na jednu od evropskih zemalja članica NATO-a?
– U periodu hladnog rata SAD su dopuštale mogućnost da mi možemo jurišati na Zapad u tenkovskim kolonama kroz Nemačku, pokrivajući se nuklearnim oružjem, i jedini scenario odgovora koji su u tom slučaju razradili bio je nuklearni udar po teritoriji same Nemačke. Ne po SSSR-u. Od tada se u tom pogledu za Sjedinjene Države ništa nije promenilo. A mi se i dalje nalazimo u oblaku lažnih predstava.
Direktor CIA Bil Barns je pre neki dan izjavio da iako je u jesen 2022. navodno imao informacije da bi Rusija mogla da upotrebi nuklearno oružje u Ukrajini, on je i tada i sada ostao uveren da taj faktor ne bi trebalo da utiče na podršku Zapada Kijevu. „Rusija se ponaša kao huligan, ali mi ne smemo dozvoliti da nas zastraši“, rekao je on. Šta će se promeniti ako se ruska nuklearna doktrina pooštri?
– Neophodno je ne samo pooštravanje nuklearne doktrine, važno je da rusko rukovodstvo jasno kaže da smo spremni da ga upotrebimo.
Protiv koga?
– Protiv onih zemalja koje podržavaju agresiju NATO-a u Ukrajini.
To su sve zemlje članice NATO-a.
– Ne, ne sve. Zašto protiv svih? Konkretnu listu ciljeva za grupni nuklearni udar neka određuju oni koji na to imaju pravo. Ne daj Bože, naravno, da dođe do toga. Moramo se pobrinuti da se sve završi pre toga.
Bil Barns je veoma pametan čovek i ja ga veoma uvažavam. Ali on očigledno fantastično, briljantno i drsko blefira. Koliko mi je poznato, on je zapretio ruskim predstavnicima da će, ako udarimo na zemlje NATO-a, nama i našim oružanim snagama u Ukrajini i okolini biti zadat čudovišni razorni udarac konvencionalnim oružjem. Ne preuveličavam svoj značaj u istoriji, ali sam na to odgovorio da ćemo mi tada imati pravo na drugi nuklearni udar po mnogo većem broju ciljeva u Evropi. A ako oni nastave sa eskalacijom, onda ćemo imati pravo da nanesemo udare po američkim bazama u zemljama NATO-a i širom sveta, sa pogibijom stotina hiljada vojnog osoblja.
Zar to nije direktan put u totalni nuklearni rat?
To se neće dogoditi ako oni budu znali da ćemo biti spremni da na kraju upotrebimo i nuklearno oružje. Čak i ako to podrazumeva veliki broj žrtava, posebno među vojskom.
Zvuči nepredvidivo i opasno. Šta o ažuriranju ruske nuklearne doktrine kažu eksperti?
Ja ne pozivam da se ide opasnim putem, pozivam na spas sveta i Rusije. Ili ćemo dobiti ovaj rat, ili ćemo se raspasti. Zapad može da ratuje beskonačno, njemu je ovaj rat veoma koristan. I uopšte ne pozivam na pokretanje nuklearnog rata, zaista bih voleo da se ne dozvoli da stvari dođu dotle, već da se zaustave pre nego što bude morao da se napravi strašni izbor.
Vladimir Putin je više puta govorio da je konvencionalni potencijal Rusije sasvim dovoljan za postizanje ciljeva koje je Moskva postavila. Da li će se ispostaviti da će pooštravanjem nuklearne doktrine i pretnjom nuklearnim udarom na svaku agresivnu akciju neprijatelja, ali sledeći ovaj princip selektivno, ruska strana učiniti svoje „crvene linije“ još više zamagljenim? Na primer, došlo je do udara ukrajinskih dronova na Kremlj. Šta raditi ako se to ponovi?
Naši protivnici moraju da znaju da će naš predsednik doneti tu odluku (o nanošenju nuklearnog udara. – prim. Komersant). Ili da će pravo na takvu primenu preneti na nekog drugog. Biti spreman na to – to je obaveza prema zemlji, svetu i Bogu. Ako neprijatelj shvati ovu spremnost, onda gotovo sigurno neće biti udara dronova na Kremlj.
Moramo shvatiti da se protiv nas vodi rat do uništenja. Mnogi ljudi to ne razumeju u potpunosti. Dok nas ne sruše, naši zapadni „partneri“ se neće smiriti. Ili će se smiriti kad shvate da je nemoguće da nas sruše bez ogromne štete po njih same.
Još uvek ne razumem u potpunosti zašto sebe tako saterati u ćošak, obećavajući odgovor nuklearnim oružjem na skoro svaki nenuklearni udar. Primer tog udara bespilotnih letelica na Kremlj, na koji su ruske vlasti reagovale prilično uzdržano, čini mi se u ovom pogledu indikativnim.
– Ako bespilotna letelica ponovo uleti u Kremlj, zašto onda za početak ne izvršiti obični raketni udar na Rajhstag? Neka gori. Ako su Nemci zaboravili svoje čudovišne zločine, koji se nikad ne smeju zaboraviti, treba ih na to podsetiti. U svakom slučaju, nuklearnim udarima moraju prethoditi preventivni nenuklearni udari.
I vi mislite da uzvratni udar sa te strane neće biti nuklearni?
– Prvi udari, naravno, ne bi trebalo da budu nuklearni. Prema teoriji eskalacije, potrebno je da prođemo još oko 10–15 koraka pre nuklearnih udara, do sada smo prošli samo pet. Ali tada će očigledno biti potrebno gađati ciljeve na teritoriji zemalja NATO-a, koje igraju važnu ulogu u snabdevanju kijevskog režima. Ako ih to ne zaustavi, nastaviti dalje.
Oni nas masivno napadaju konvencionalnim oružjem, mi odgovaramo još masivnijim grupnim nenuklearnim udarom i u nekom trenutku se približavamo tim samim najvišim stepenicama…
– Tada je neophodno odmah odgovoriti grupnim nuklearnim udarom po ciljevima u Evropi.
Gde su garancije da će strane kad-tad uspeti da se zaustave i ne unište planetu?
– Kao što znate, garancije postoje samo u „Rosgosstrahu“ (Ruska državna osiguravajuća kompanija). Ono što mogu garantovati ja, jeste da ako ovo ne uradimo, ako opet ne aktiviramo nuklearno odvraćanje, onda nećemo izbeći samouništenje čovečanstva. A za početak možemo i sami da se urušimo.
Intervju za „Komersant“ vodila Elena Černjenko
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: kommersant.ru
Prevod: Želidrag Nikčević/Novi Standard
Naslovna fotografija
BONUS VIDEO:
