Moskva i Kijev se nadmeću kako bi pridobili naklonost nove američke administracije. Baš kada se činilo da je ruska diplomatija prestigla ukrajinsku, stvari su se dramatično promenile potpisivanjem takozvanog ugovora o mineralima između SAD i Ukrajine u Vašingtonu, 30. aprila.
Nedelje napornih pregovora prethodile su zaključenju sporazuma. U jednom trenutku je i američka pomoć Kijevu privremeno obustavljena. Ali, Ukrajina je pokazala hrabrost, istrajnost i taktičnost da izdrži i, na kraju, izdejstvuje od Trampove administracije ono što je predsednik Vladimir Zelenski nazvao „ravnopravnim“ sporazumom. Ovo je svakako jedan od najznačajnijih trenutaka za ukrajinski nacionalizam, koji pokazuje da ta zemlja ni izdaleka nije zbrisana sa geopolitičke šahovske table.
Svakako, predsednik Zelenski se u ovoj situaciji pokazao kao državnik, učvrstivši svoj položaj u nacionalističkom bloku, što bi moglo okončati sve spekulacije o promeni režima u Kijevu. Čak i Moskva oseća tu uznemirujuću stvarnost koja će imati duboke posledice po mirovno rešenje u Ukrajini, imajući u vidu razvoj njihove netrpeljivosti prema Rusiji, a što je najvažnije — integraciju Ukrajine u zapadni svet.
Takođe, očigledna je simbolika u pozivu koji je Vatikan uputio Zelenskom za sahranu pape Franje i pretvaranje Sikstinske kapele u mesto održavanja ključnog sastanka između njega i Trampa. Jasno je da se Velika šizma iz 1054. godine, na neki način, menja.
Ako se taj trend dodatno učvrsti, to će olakšati posao Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj, kao uporištima anglikanske crkve, katolicizma i protestantizma — da nastave sa oblikovanjem budućeg identiteta Ukrajine kao pretorijanske garde evropske bezbednosti, sa ubedljivo najmoćnijom (i u borbama očvrslom) vojskom na kontinentu.
Vetar u leđa
Sa pravom se može reći da sporazum o mineralima daje novu snagu sistemu zapadnog savezništva. Njegov uticaj će se osetiti na tri ključna polja: u prirodi i sadržaju američkog prisustva u Ukrajini, samom toku rata i ruskoj geostrategiji.
Ostaje otvoreno pitanje da li je Tramp „otvorio karte“ o tome da li je investicioni sporazum ovakvih razmera izvodljiv tik uz rusku granicu bez neke vrste vojne podrške. Iako bi Tramp lično više voleo da sledi kinesku strategiju u Africi, njegovi naslednici u Ovalnom kabinetu mogli bi imati sasvim drugačije stavove.
To podrazumeva da Rusi ne idu u dalju eskalaciju – u suprotnom, Tramp (ili njegovi naslednici) možda neće oklevati da pošalje vojsku na ukrajinsku teritoriju. Nema sumnje, sporazum o mineralima spada u prvi krug Trampovog „MAGA“ političkog dosijea.
Sporazum o mineralima značajno će pomeriti težište ukrajinskog rata. Postoji rasprostranjen mit da Rusija kontroliše većinu ukrajinskog mineralnog bogatstva, dok je stvarnost takva da se ukrajinski mineralni resursi samo delimično nalaze u regionu Donbasa, koji je Rusija pripojila.
Grafikon u dobro dokumentovanom članku pod naslovom Resursi Ukrajine: Kritične sirovine, koji je objavio NATO Centar za energetsku bezbednost, pokazuje široku rasprostranjenost ukrajinskih mineralnih bogatstava – pri čemu se veliki deo nalazi zapadno od reke Dnjepar.
Zamenik premijera i ministarka ekonomije Julija Sviridenko potpisuje Memorandum o razumevanju za Sporazum o mineralima sa Sjedinjenim Američkim Državama, 17. april 2025. (Foto: Yulia Svyrydenko/Facebook)Glavno pitanje odnosi se na buduće namere Rusije. Drugim rečima, da li je Rusija zadovoljna sa četiri anektirane oblasti Novorusije i Krimom? Činjenica je da postoji dovoljno osnova za spekulacije da bi, ukoliko se dugoročno zapadno – uključujući i američko – prisustvo u Ukrajini učvrsti, Moskva mogla odlučiti da obezbedi obalu Crnog mora i stvori tampon-zonu u istočnoj Ukrajini.
Oblasti kao što su Odesa, Nikolajev, Sumi i Harkov mogle bi biti uvučene u sukob. Naravno, visoki ruski zvaničnici su u javnosti iznosili čak i revanšističke stavove, koji mogu imati odjeka u njihovoj ogromnoj zemlji od 11 vremenskih zona.
Čak bi se i Kijev mogao naći na ruskom nišanu u određenom razvoju okolnosti, kao što je recimo propast strategije „denacifikacije“ i „demilitarizacije“ Ukrajine. Rusija očekuje da će SAD (i evropski saveznici) nastaviti da podržavaju vojne kapacitete ukrajinskog režima bez pokazivanja bilo kakve uzdržanosti prema ideološkoj bliskosti kijevskog režima sa nacističkom ideologijom. Može se reći da sporazum o mineralima ruši ruski san o neutralnoj Ukrajini.
Drugim rečima, Rusija će možda morati da se navikne na život sa neprijateljskim režimom u Ukrajini, koji je pod zaštitom Zapada. Tu se postavlja pitanje da li će Moskva prihvatiti takav ishod rata, koji u suštini predstavlja ogroman neuspeh u ostvarivanju bilo kog od glavnih ciljeva specijalne vojne operacije?
Podjednako, šanse da zapadne sankcije budu ukinute u dogledno vreme praktično su nepostojeće. Čak i ako Tramp bude želeo da ih ukine, Kongres SAD mu to možda neće dozvoliti – kao ni evropski saveznici Amerike. A i ukoliko je Putinu dao neko tajno obećanje da će SAD blokirati članstvo Ukrajine u NATO-u, to je i dalje samo „linija u pesku“.
Trampov mamac
Suština je da, iako je sporazum o mineralima od ogromnog značaja za Evropu i Ukrajinu, budući razvoj sukoba u velikoj meri zavisi od Rusije i Sjedinjenih Država. Dobra vest je što i Rusija i SAD žele da se rat okonča i nijedna strana ne želi direktan sukob.
Ipak, tu postoji jedan ozbiljan problem: Tramp će biti u velikoj žurbi da zamrzne sukob što je pre moguće, kako bi se pripajanje ukrajinske teritorije od strane Rusije ograničilo na postojeće linije fronta. Takođe, mir u Ukrajini mu treba i zbog ubiranja „dividendi mira“, koje bi Volstrit mogao da ostvari u toku njegovog mandata, bez obzira što bi to potencijalno značilo poraz Ukrajine u ratu.
Postoji velika mogućnost da Trampov „medeni mesec“ sa liderom Kremlja polako dolazi kraju
Najveći mamac koji Tramp (verbalno) nudi jeste njegova spremnost da prizna Krim kao deo Rusije. Ali to bi značilo da se Rusija odrekne svojih ciljeva u pogledu kontrole teritorija Donbasa i Novorusije u okvirima njihovih prvobitnih granica – ciljeva koje je Putin izložio u govoru od 14. juna prošle godine u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije, kada je kao preduslov za pregovore sa Kijevom zahtevao jednostrano povlačenje ukrajinskih snaga.
U međuvremenu, Zelenski, koji je u poslednje vreme počeo otvoreno da preuzima odgovornost za atentate na ruske generale u Moskvi, ključa od revanšističkih ideja. Sve ovo predstavlja gorku pilulu za rusku stranu.
Suočeni sa sve izraženijim strahom da bi ovaj skupi rat mogao dovesti samo do neubedljivog i suštinski krhkog mira, u Kremlju bi mogli odlučiti da ubrzaju vojne operacije kako bi postigli potpunu vojnu pobedu u Ukrajini i tako jednostrano nametnuli mirovne uslove.
Pripadnik ruskih snaga u Kurskoj regiji, 24. mart 2025. (Foto: Sergeй Bobыlev/RIA Novosti)Postoji velika mogućnost da Trampov „medeni mesec“ sa liderom Kremlja polako dolazi kraju. Zaista, Trampov pristup ukrajinskom pitanju ima istoriju koja se može pratiti još iz njegovog prvog mandata, što je, nažalost, retko istraživano i ostaje zagonetka obavijena misterijom unutar enigme.
Takođe, treba uzeti u obzir da ruski spoljnopolitički ciljevi istorijski nisu bili usmereni na teritorijalna osvajanja ili slavu – već na postizanje konkretnih ciljeva. Kao što je Timofej Bordačev, programski direktor Valdaj kluba (povezanog s Kremljem), napisao ove nedelje za RT:
Postizanje ovih ciljeva često podrazumeva iscrpljivanje protivnika, a ne njihovo potpuno uništavanje (…) Ovaj način razmišljanja objašnjava rusku spremnost za pregovore u svakom trenutku. Politika je uvek važnija od vojnih pitanja. Spoljna i unutrašnja politika su nespojive, a svaka spoljna akcija takođe predstavlja pokušaj jačanja unutrašnje kohezije, kao što su srednjovekovni moskovski prinčevi koristili spoljne pretnje da ujedine ruske zemlje…
Klasična geopolitika uči da glavni fokus mora ostati tamo gde leži primarna pretnja. Zapadna Evropa možda više nije centar globalne politike, ali ona ostaje ključna granica, linija podele između Rusije i američke moći.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: indianpunchline.com
Prevod: Mihailo Bratić/Novi Standard
Naslovna fotografija: ukrainianworldcongress.org
BONUS VIDEO:
