Predsednik SAD, Donald Tramp, očigledno je promenio pristup u američkoj strategiji zaustavljanja Rusije i ruskog napredovanja u Ukrajini. Snage Kremlja imaju prednost duž cele ukrajinske linije fronta od 1250 kilometara, što napreže odbranu i resurse Kijeva, a bilo koja količina zapadne vojne pomoći ne može u dogledno vreme preokrenuti ovaj tok. Tramp, na izvestan način, primorava Rusiju da traži vojnu pobedu u Ukrajini.
Do sada je Tramp nastupao kao državnik koji je duboko uznemiren humanitarnim aspektima sukoba. Moskva je trpela tu predstavu kako bi udovoljila Trampovoj egocentričnoj ličnosti — sve dok Putin prošle nedelje nije razbio taj mit i otkrio da Tramp zapravo drži rekord kao američki predsednik koji je najviše puta uveo sankcije Rusiji, čak više nego njegov prethodnik Džo Bajden.
Tramp je, u svojoj novoj ulozi podstrekača rata, predstavio strategiju postepenog podizanja nivoa eskalacije u ratu sve dok Putin ne popusti. U tom cilju proširio je režim sankcija tako da obuhvati i rusku naftnu industriju, a razmatra i mogućnost da Ukrajini isporuči rakete dugog dometa „Tomahavk“, koje mogu pogoditi mete duboko na ruskoj teritoriji.
Stvar geopolitike
Saopštenje američkog Ministarstva finansija, kojim se objavljuju nove sankcije protiv Rusije, deluje kao da je posebno osmišljeno za pritisak na Indiju. Indija i Kina zajedno čine oko 80 odsto ruskog izvoza nafte, ali Kina je najveći kupac — oko 60 odsto nafte dobija putem naftovoda. S druge strane, Indija zavisi od prevoznika koje obezbeđuje ruska strana („flota u senci“), a koji su sada takođe pod zapadnim sankcijama.
U saopštenju se navodi da „krajnji cilj sankcija nije kažnjavanje, već podsticanje pozitivne promene u ponašanju.“ To je u suštini tačno, jer se ovde ne radi samo o nafti, već o geopolitici. Ipak, ostaje nejasno da li će Tramp zaista nastaviti sa primenom naftnih sankcija, pošto bi isključivanje ruske nafte sa svetskog tržišta moglo izazvati rast cena ovog proizvoda, što bi se moglo obiti o glavu američkoj privredi i politički naškoditi samom Trampu.
Cev naftovoda, ilustracija (Foto: Pixabay)Putinova prva reakcija bila je da su nove sankcije „neprijateljski čin“ koji „će imati određene posledice, ali neće značajno uticati na naše ekonomsko blagostanje.“ Putin je izjavio da se ruski energetski sektor oseća sigurno. „Ovo je, naravno, pokušaj da se izvrši pritisak na Rusiju. Ali nijedna zemlja koja drži do sebe, niti narod koji poštuje sebe, nikada ne donosi odluke pod pritiskom“, dodao je ruski lider.
U međuvremenu, zapadno licemerje dostiglo je vrhunac, jer je nemački kancelar Fridrih Merc, jedan od najvećih zagovornika rata, na Trampovim vratima molio za izuzeće od sankcija. Ispostavlja se da Nemačka potajno kupuje rusku naftu, iako javno prikazuje Rusiju u neprijateljskom svetlu, kako njen BDP ne bi pao za još tri procenta.
Nemačka je „privremeno“ preuzela kontrolu nad tri filijale ruske naftne kompanije „Rosnjeft“ (koju su SAD sankcionisale) kako bi obezbedila svoje energetske potrebe. Zanimljivo je da se i britanski premijer Kir Starmer, vođa takozvane „koalicije voljnih“ koja želi da rasporedi trupe u Ukrajini radi borbe protiv ruskih snaga, našao u istoj poziciji kao i Merc tražeći Trampovo izuzeće od sankcija.
Energetska strategija
Takvo prikriveno ponašanje zapadnih zemalja, prožeto rasnim prizvucima, nosi važnu pouku za Indiju. Jasno je da će efikasnost novih sankcija protiv ruskih naftnih giganata zavisiti od toga koliko će Sjedinjene Države biti spremne da ih dosledno sprovode putem sekundarnih sankcija protiv subjekata koji trguju ruskom naftom. Ako je suditi po dosadašnjem iskustvu, Vašington neće moći dugo da održi takav sveobuhvatan pritisak, ako ni zbog čega drugog, onda zato što će tržišta naterati Ameriku da popusti čim cene nafte počnu naglo da rastu.
Drugim rečima, zbog labavog sprovođenja sankcija ruska nafta će i dalje stizati na svetsko tržište. Kupci poput Indije, koji smanje uvoz nafte iz Rusije, na kraju će plaćati više cene. Poslušnim prihvatanjem Trampovih zahteva, oni su ugrozili sopstvene interese. Osjećaj poniženja je toliki da se Nju Delhi sada ustručava uopšte stupiti u direktan kontakt sa Trampom.
Međutim, kada je reč o raketama dugog dometa „Tomahavk“, Putin je u svojoj reakciji bio učtiv ali direktan, rekavši: „Ovo je pokušaj eskalacije. Ako se takvo oružje koristi za napad na rusku teritoriju, odgovor će biti veoma ozbiljan, ako ne i razoran. Neka o tome razmisle.“
Ispostavlja se da Nemačka potajno kupuje rusku naftu, iako javno prikazuje Rusiju u neprijateljskom svetlu
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti, Dmitrij Medvedev, bio je još direktniji u prenošenju stavova Moskve: „SAD su naš neprijatelj, a njihov pričljivi ‘mirotvorac’ sada je u potpunosti krenuo putem rata protiv Rusije (…) ovo je sada njegov konflikt, a ne konflikt senilnog Bajdena! (…) odluke koje se donose predstavljaju čin rata protiv Rusije. Tramp je sada u potpunosti stao na stranu lude Evrope. (…) Ali u ovom poslednjem zaokretu Donalda Trampa postoji i jasna prednost: možemo udariti na sva Banderine skloništa širokim spektrom oružja, bez nepotrebnih pregovora. I postići pobedu upravo tamo gde je to moguće: na terenu, a ne za stolom. Uništavajući neprijatelje, a ne zaključujući besmislene ‘dogovore’.“
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije, Dmitrij Medvedev (Foto: Shatokhina Natalia/news.ru/www.globallookpress.com)Očigledno, poruka je stigla do koga je trebala. Pre nego što je krenuo za Maleziju na svojoj turneji po tri azijske zemlje, Tramp je obezbedio da njegov specijalni izaslanik za Rusiju, Stiv Vitkof, uputi poziv njegovom ruskom sagovorniku, Kirilu Dmitrijevu, izvršnom direktoru Ruskog fonda za direktne investicije, da dođe u Majami na potajni sastanak. Ta dva bivša biznismena sastaju se danas (25. oktobra).
Tramp je u međuvremenu, uoči predstojećeg sastanka s kineskim predsednikom, nagovestio da možda ipak neće sprovesti u delo pretnju o carinama u visini od 100 odsto na kinesku robu i drugim trgovinskim ograničenjima koja su bila planirana od prvog novembra kao odmazda za značajno pooštravanje kineskih kontrola izvoza retkih zemnih minerala. Tvrda kineska politika pokazuje rezultate.
Slično tome, direktna pretnja Kremlja odmazdom protiv američkih „Tomahavka“ je vrlo ozbiljna. Putin ima brojne opcije na stolu, između ostalog i „Orešnik“, hipersoničnu raketu koja je sposobna za nošenje nuklearnih bojevih glava, protiv koje Zapad nema adekvatnu odbranu. Ovo oružje je ušlo u serijsku proizvodnju i isporučuje se oružanim snagama.
Takođe, nova ruska bomba sa reaktivnim pogonom značajno povećava domet i otporna je na elektronske protivmere. Sposobna je da pogodi zapadnu granicu Ukrajine. Takođe se približava serijskoj proizvodnji, a Zapad ni na nju nema odbrambeni odgovor.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: indianpunchline.com
Prevod: Mihailo Bratić/Novi Standard
Naslovna fotografija: REUTERS/Kevin Lamarque/File Photo
BONUS VIDEO:
