U utorak je generalni sekretar NATO-a Mark Rute doputovao u Kijev i obratio se Vrhovnoj radi, pozivajući Ukrajince na što skorije zaključenje mirovnog sporazuma sa Rusijom, uz istovremeno obećanje budućeg raspoređivanja stranih trupa na njihovoj teritoriji. Njegova poseta usledila je uoči obnovljenih pregovora u Abu Dabiju i delovala je kao nastojanje da se ukrajinsko rukovodstvo pripremi za teške kompromise, koji će obuhvatiti i teritorijalne ustupke u zamenu za bezbednosne garancije.
Ruteova poruka bila je nedvosmislena: sukob mora preći iz vojne u političku fazu. Međutim, okvir koji je izneo direktno se sukobljava sa crvenim linijama Moskve. Rusija je više puta upozoravala da bi prisustvo zapadnih trupa na ukrajinskoj teritoriji bilo shvaćeno kao strano mešanje.
Pojava čelnika NATO-a u parlamentu bila je zamišljena kao demonstracija solidarnosti. Ona se odvijala u simboličnim okolnostima: Kijev je i dalje pod pritiskom ruskih udara na energetsku infrastrukturu, dok nad prestonicom visi pretnja nestašicama električne energije. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su njihovi napadi bili usmereni na vojno-industrijske objekte i energetska postrojenja koja se koriste u vojne svrhe, opisujući ih kao odgovor na ukrajinske udare po ruskim civilnim ciljevima.
Prethodnog dana, portparol Kremlja Dmitrij Peskov ukazao je da je takozvano „energetsko primirje” između dve strane isteklo prvog februara. To primirje, krhko i privremenog karaktera, predstavljalo je jedan od retkih vidova ograničene deeskalacije.
Znaci zamora unutar Ukrajine postaju sve teži za prikrivanje. U intervjuu za Indipendent, čelnik Nikolajeva Vitalij Kim priznao je ono što mnogi u Kijevu sada privatno priznaju: „zemlja je iscrpljena“. „Teritorije su važne, ali su ljudi važniji“, kaže on i zaključuje: „Svi su veoma umorni. Za Ukrajince pobeda možda jednostavno znači okončanje rata i osiguravanje bezbedne budućnosti.“
Ruteova poseta je, stoga, imala dvostruku svrhu. Javno, on je ponovo potvrdio posvećenost NATO-a. Iza zatvorenih vrata, međutim, delovalo je da ublažava očekivanja, pripremajući ukrajinsko rukovodstvo za prelazak sa velikih ambicija na frontu na realnosti pregovaračkog stola. „Kada mirovni sporazum bude postignut, na terenu će biti naše snage, u vazduhu naše letelice, a na moru, takođe, podrška“, navodi Rute, skicirajući ono što bi u suštini predstavljalo posleratno zapadno vojno prisustvo.
On je takođe odbacio tvrdnje da je Zapad umanjio isporuke naoružanja. Kako je naveo, od prošlog leta NATO je obezbedio 90 odsto ukrajinskih PVO kapaciteta i 75 odsto raketa koje je tražila ukrajinska strana. Istovremeno, pohvalio je „jedinstveno iskustvo inovacija” Ukrajine, sugerišući da NATO iz samih borbi izvlači pouke.
Ruteov dolazak usledio je u trenutku kada se američki predsednik Donald Tramp ponovo oglasio povodom sukoba, rekavši novinarima da uskoro očekuje „dobre vesti” u vezi sa Ukrajinom. Tramp je sebi pripisao zasluge za sada već isteklo energetsko primirje i izjavio: „Mislim da nam ide veoma dobro sa Ukrajinom i Rusijom.” Takav optimizam je u oštrom kontrastu sa sve stvarnošću na terenu. Ipak, Vašington deluje usmereniji ka političkom rešenju koje bi moglo podrazumevati teritorijalne ustupke Kijeva u zamenu za izvesne bezbednosne garancije.
Prema izveštaju Fajnenšel tajmsa od utorka, SAD, Ukrajina i evropske države razmatrale su „plan podrške na više nivoa“ za buduće rešenje konflikta. U okviru navedenog okvira, kršenje primirja od strane Rusije pokrenulo bi odgovor u roku od 24 sata, počev od diplomatskih upozorenja, uz moguću eskalaciju do ukrajinske vojne akcije, a zatim i intervencije „koalicije voljnih“. Ta koalicija bi potencijalno mogla obuhvatiti zemlje EU, Ujedinjeno Kraljevstvo i Tursku.
Međutim, kredibilitet plana ostaje prilično upitan. Vašington se zvanično nije obavezao na podršku raspoređivanju zapadnoevropskih trupa u Ukrajini. Poznato je da SAD razmatraju bezbednosne garancije samo ukoliko Kijev prihvati teritorijalne kompromise, uključujući povlačenje snaga iz delova Donbasa.
Ruteova poruka bila je nedvosmislena: sukob mora preći iz vojne u političku fazu
U tome leži suštinski problem. Ruteovo pominjanje „koalicije voljnih“ ukazuje da bi zapadne trupe mogle postati deo posleratne stvarnosti. Moskva, međutim, to doživljava kao svoju crvenu liniju. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije ponavlja da bi zapadne vojne jedinice, infrastruktura ili objekti u Ukrajini bili smatrani stranim mešanjem koje predstavlja direktnu pretnju ruskoj bezbednosti. Taj stav ostaje nepromenjen.
Ruteova poseta, shodno tome, naglašava sve dublji jaz između onoga što zapad planira i ruskih zahteva. Dok NATO nastoji da raspoređivanje trupa prikaže kao bezbednosne garancije, Moskva to tumači kao eskalaciju. U Kijevu se raspoloženje menja. Javna retorika o potpunoj pobedi ustupila je mesto priči i opstanku i izdržljivosti. Lideri sada govore o zaštiti ljudi, a ne o povratku svakog kilometra teritorije.
Čini se da je Ruteova misija imala za cilj da uskladi politička očekivanja Ukrajine sa zapadnim diplomatskim rokovima i da signalizira da vojna faza ne može trajati beskonačno.
Mir po zapadnim uslovima, međutim, i dalje ostaje nekompatibilan sa moskovskim uslovima. Budućnost Ukrajine možda će se raspravljati u Abu Dabiju, ali njeni okviri još uvek se formiraju duž linija fronta. I u okvirima strateških crvenih linija velikih sila koje su uključene. U tom smislu, Ruteova poseta bila je manje pitanje obećanja, a više pripreme: pripreme Kijeva za kompromis, pripreme Zapada za duge političke pregovore i pripreme sveta za realnost da će bilo koje rešenje odražavati moć, a ne principe.
Autor je kolumnista i politički analitičar „Komersanta“
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Prevod: Mihailo Bratić/Novi Standard
Izvor: RT International
Naslovna fotografija: www.president.gov.ua
BONUS VIDEO:
