Tag: alternativa za Nemačku

Šok za Nemačku: AfD postaje najjača stranka?

U jurišu na kancelarski tron, lider CDU Fridrih Merc je napravio totalni zaokret. Progurao je ono protiv čega je do juče bio, uklanjanje kočnice duga, i sve to zajedno sa Olafon Šolcom i partijom Zelenih. Ankete pokazuju da to uveliko utiče na pad njegove popularnosti

Budućnost je pred AfD-om

Među biračima do 24 godine u Brandenburgu, AfD je najpopularnija stranka sa oko 32 odsto podrške. Broj njihovih mladih glasača je, dakle, značajno veći, a to se ne bi dogodilo bez aktivne omladine povezane sa ostalim patriotskim grupama

Novi potres u nemačkoj politici

Tesna pobeda SPD-a nad AfD-om, uspon levičarskog Saveza Sare Vagenkneht, koji je zauzeo treće mesto i pretekao CDU, i kolaps vladajućih Zelenih i Liberala, obeležili su upravo završene izbore u nemačkoj pokrajini Brandenburg

Politički zemljotres u Nemačkoj

Izbori održani u Saksoniji i Tiringiji mogu se smatrati istinskim političkim zemljotresom. Medijsko-politička elita gubi tlo pod nogama. Sada, da bi sačuvala moć kojom raspolaže, za očekivati je da krene putem još brutalnijeg obračuna sa opozicijom

Pregrupisavanje na evropskoj desnici

Nakon pregrupisanja na evropskoj desnici, Meloni je izašla oslabljena, Orban se potvrdio kao najvažniji predstavnik konzervativaca u Evropi, a AfD je formirala sopstvenu frakciju u Evropskom parlamentu – „Evropa suverenih nacija”

Sumrak (nekad) velike stranke i Šolca

Nemački „kancelar rata” platio je veliku izbornu cenu svoje politike. „Špigl” podseća da je njegova „fatalna greška” bila što je nedelju dana pred izbore odobrio da se nemačkim oružjem gađaju ciljevi i ljudi na teritoriji Rusije

Evropa i nemačko stanovište

Isključenje čitave delegacije AfD iz frakcije ID u Evropskom parlamentu sprovedeno je na podsticaj Marin le Pen i to je odluka u korist transatlantskog, a protiv srednjoevropskog koncepta Evrope

Mešanje karata na evropskoj desnici

Razlaz između Nacionalnog okupljanja i Alternative za Nemačku nije ostao bez širih posledica i odmah je prerastao u novo preraspoređivanje snaga na evropskoj desnici. Posle Francuza oglasili su se i Italijani

Šta je cilj Štajnmajerove knjige?

Iako je svoju knjigu nazvao „Mi”, što implicira određeni kolektivni identitet, Štajnmajer ne samo da nema nameru da se ozbiljno bavi identitetskim pitanjem, nego ga zaobilazi. Njegovo „mi” nema veze sa tradicijom

Kriza parlamentarizma u Nemačkoj

Skupštinske zgrade mogu ostati gde su, poslanici mogu nastaviti da dolaze na posao i da poslušno dižu ruke kada se začuje zvonce, ali bez mogućnosti za slobodnu razmenu argumenata ne može biti ni govora o parlamentarizmu