Tag: carine

Japan je (opet) popustio pred Amerikom

Dok su SAD, čini se, iskamčile ogromnu količinu keša za svoju naftu, gas, avione, oružje i poljoprivredne proizvode, najveći rezultat višemesečnih teških pregovora za japansku stranu je ublažavanje carina na uvoz automobila i delova za vozila

Tramp i carine protiv ostatka sveta

Američki predsednik Donald Tramp je 16. jula najavio da će preko 150 zemalja obavestiti o novim carinama ukoliko što pre ne koriguju svoju „nepravednu“ trgovinsku politiku prema SAD. Zaprećeno je i carinama od 100 odsto zemljama koje kupuju rusku naftu

Japan traži veću samostalnost od Vašingtona

Nakon prekida bilateralnih pregovora o novim carinama, japanski premijer Šigeru Išiba pozvao je na veću autonomiju od Sjedinjenih Država. Išiba je istakao potrebu da Japan postane država koja se „neće preterano oslanjati” na Vašington

Samit BRIKS-a i dva globalna poretka

Jasno je da BRIKS još ne uspeva da skladno svojoj „težini“ deluje na globalnoj pozornici. Ipak, dok je i za američke saveznike sve teže da podrže mnoge od Trampovih hirovitih odluka, BRIKS – uprkos svim njegovim nedostacima – postaje sve teže ignorisati

Carinski rat i „lose-lose” politika

Američko-kineski trgovinski rat nije pokrenut da bi američkim radnicima ili potrošačima bilo bolje, već da troškovi nametnuti Kini (usporavanje privrednog rasta, odlaganja tehnološkog razvoja, itd) budu veći od troškova koje trpe SAD

Indija kao ključ carinskog rata Kine i SAD

Otvarajući se lane ka Indiji, Kina je anticipirala Trampov dolazak u Belu kuću i carinski sukob sa SAD. Ipak, otvoreno je pitanje hoće li Indija biti „naklonjenija“ na stranu Vašingtona, ili će slediti principe BRIKS-a i dobrosusedskih odnosa

Da li se Tramp preračunao?

Prekid trgovine sa SAD neće biti lak udarac za Kinu, ali Amerikancima će biti mnogo teže da zamene deficitarne rude i minerale, ili pametne telefone, električne baterije, kompjutere i druge složene proizvode koje im šalju Kinezi

Trampov carinski rat protiv ostatka sveta

Trampov „carinski udar“ šalje jasnu poruku američkim i stranim kompanijama: era globalizacije, sa Amerikom u njenom centru, je završena. Bela kuća sada želi da se roba koja se prodaje američkim potrošačima proizvodi u američkim fabrikama