Demonstracije u Solunu još jednom su pokazale koliko je težak put ka rešenju spora oko imena Makedonije. Ali bez obzira na masovnost tih demonstracija, analitičari smatraju da pregovori Atine i Skoplja nisu ugroženi.
Paljenje zastave Republike Makedonije, ali i nekoliko drugih incidenata obeležilo je demonstracije koje je juče (21.1.) u Solunu organizovalo više grčkih desničarskih i nacionalističkih udruženja. „Makedonija je bila i ostaće Grčka“, poručili su demonstranti i zahtevali od vlade u Atini da ne prihvati nikakvo rešenje u pregovorima o imenu sa severnim susedom koje bi u sebi imalo reč „Makedonija“.
Sa druge strane, Ministarstvo spoljnih Makedonije osudilo je, kako se navodi u saopštenju, „izolovane incidente“ na demonstracijama u Solunu. Iz Skoplja saopštavaju da „Vlada Republike Makedonije nastavlja da gradi iskreno poverenje sa Republikom Grčkom kako bi dostojanstveno doprinela rešenju otvorenih pitanja u interesu građana dveju zemalja.“ Ministarstvo smatra da „većina građana želi da se razvijaju bliski i prijateljski odnosi, oni koji unapređuju saradnju i pružaju perspektive dvema zemljama.“
SOLUN NIJE ISTI KAO 1992.
Prema grčkim medijima, na skupu u Solunu učestvovalo je između 90.000 i 100.000 ljudi, daleko više nego što se očekivalo. Pa ipak, prema mišljenju Nikosa Fragopulosa, dugogodišnjeg dopisnika više grčkih medija iz Skoplja, te demonstracije ne mogu da utiču na pregovore dveju zemalja. „Desničarsko–nacionalistički organizatori izabrali su Solun nadajući se da će tamo najlakše da ‘probude patriotska osećanja’. Ali jučerašnji protesti ne mogu da se porede sa masovnim protestima iz 1992. kada se okupilo milion ljudi. Zanimljivo je i to da se moćna Grčka crkva, generator protesta iz 1992, sada distancirala i da je bila uzdržana, bez obzira na to što je tvrdokorni solunski mitropolit Antimos juče učestvovao na demonstracijama i održao u Solunu govor“, smatra Fragopulos.
Grčki novinar podseća da je Solun „platio cenu za to što je bio jezgro grčkog nacionalizma kada je reč o pitanju imena“, sugerišući na svojevrsni bojkot tog grada državljana Makedonije u godinama nakon demonstracija ’92. „Raspoloženje velikog broja građana Soluna je takvo da oni ne žele da se to ponovi. Zato je na jučerašnjem protestu većina ljudi bila iz unutrašnjosti Grčke“, ukazuje Fragopulos.
On ukazuje i na to da opoziciona Nova demokratija, koja prethodno nije zauzela nikakav stav po pitanju protesta u Solunu, sada pokušava da ga iskoristi, odnosno da na taj način pokupi neke političke poene. „Koliko god da ima spinova, manipulacija i pokušaja da se taj problem politički zloupotrebi, očigledno je da se klima u Grčkoj promenila. Ipak, masovnost protesta pokazuje da su neki centri moći u stanju da zloupotrebe osetljiva nacionalna pitanja, ali i to kolika je opasnost da pitanje imena bude rešavano glasovima građana na referendumu, a ne da političari preuzmu odgovornost i donesu odluke“, zaključuje Fragopulos.
PODRŠKA IZ BUGARSKE
O protestu u Solunu i paljenju zastave Makedonije izvestili su svi mediji u regionu, ali je od regionalnih političkih aktera prva reagovala VMRO–BND, bugarska stranka čiji je lider Krasimir Karakačanov ujedno i aktuelni ministar odbrane te zemlje. „Grešite za Makedoniju!“, poručila je VMRO–BND grčkim demonstrantima.
„Mi Bugari prirodno stojimo uz našu braću u Makedoniji u sporu oko imena. I mi želimo da se taj spor reši – ali bez ljutnje. Niko ne može da ljude u Makedoniji liši imena koje su koristili naši zajednički preci. Razumemo argument da Makedonija nije samo Skoplje, ali ne razumemo zašto neko sada govori da Makedonije uopšte nema u njihovom imenu. Da, makedonska nacija u istoriji nije postojala. Da, Makedonija je geografsko ime razdeljeno između tri države, čak i četiri. Da, Skoplje ne može da ima pretenzije na susedne države. U svemu tome Cipras ima pravo. Ali zašto Atina onda pretenduje da ima monopol na to ime? Grčka danas definitivno želi da asimiluje ime Makedonije i to ne može da se toleriše“, naglašava bugarska partija.
Stranka bugarskog ministra odbrane navodi da i Sofija isto tako može da ima pretenzije. „Ali mi to ne radimo – zato što smatramo da je put kojim bi trebalo ići, put prijateljstva i velikodušnosti, a ne put na kome se postavljaju prepreke. Mi ćemo, zajedno sa našom braćom po krvi u Makedoniji, pokazati koji pristup je ispravan“, zaključuje bugarska VMRO–BND.
Autor Katerina Blaževa
Izvor Dojče vele, 22. januar 2018.
