Od početka 2024. godine na Pirinejskom poluostrvu su održani regionalni izbori u španskoj autonomnoj zajednici Galiciji (18. februara), kao i prevremeni parlamentarni izbori u Portugalu (u nedelju, 10. marta). Vredi naglasiti da Galiciju sa Portugalom – posebno sa njegovim severnim delom – vežu značajne jezičke, kulturne i ekonomske veze, zbog kojih je 2008. i formiran evroregion „Galicija – Severni Portugal” (španski: Eurorregión Galicia-Norte de Portugal, portugalski: Eurorregião da Galiza-Norte de Portugal).
Može se slobodno reći da najčvršću vezu između navedenih oblasti predstavljaju veoma slični, međusobno lako razumljivi jezici. Naime, samu suštinu galicijskog identiteta čini galicijski jezik, koji je Statutom o autonomiji Galicije iz 1981. godine – kao najvišim pravnim aktom ove autonomne zajednice – definisan kao njen „sopstveni jezik”. [1] Takođe, galicijskom jeziku je na nivou autonomne zajednice priznat službeni status – zajedno sa španskim kao nacionalnim jezikom. [2] O ogromnoj sličnosti između galicijskog i portugalskog svedoči i činjenica da lingvisti starogalicijski i staroportugalski – kako su govorili u periodu od devetog do kraja 14. veka – nazivaju jednim zajedničkim imenom: galicijsko-portugalski et vice versa.
Izbori u Galiciji
Ovogodišnje regionalne izbore je obeležila izuzetno visoka izlaznost od 67,30% – zapravo, najviša izlaznost od kada se u Galiciji održava ova vrsta izbora. U poređenju sa prethodnim izborima održanim u julu 2020. godine, u jeku pandemije virusa COVID-19, izlaznost je veća za čak 18,3%. Istovremeno, oboren je rekord iz 2009. godine, kada je 64,43% građana Galicije iskoristilo svoje pravo glasa.
Nesumnjivi pobednik ovogodišnjih izbora je „Narodna stranka” (Partido Popular – PP). Sa osvojenih 47,36% glasova pretočenih u 40 od ukupno 75 poslanika, ona je i ovaj put ostvarila apsolutnu većinu u regionalnom parlamentu, neophodnu za samostalno formiranje vlasti, bez potrebe koaliranja sa drugim partijama. Više je nego jasno da Alfonso Rueda (Alfonso Rueda) ostaje predsednik Veća Galicije (Junta de Galicia) i u narednom četvorogodišnjem mandatu.
Galicija ima ogroman simbolički značaj za „Narodnu stranku” i s razlogom se ona smatra njenom „tvrđavom”. Naime, jedan od osnivača i lider „Narodne alijanse” (Alianza Popular) – čiji je „Narodna stranka” nastavljač – Manuel Fraga (Manuel Fraga), je bio na čelu ovog regiona u periodu od 1990-2005. godine. Takođe, sadašnji lider ove partije, Alberto Nunjez Feiho (Alberto Núñez Feijóo) je bio prvi čovek „Hunte” od 2009-2022. godine.
Zapravo, „Narodna stranka” je u vremenskom razdoblju od 1990. godine do danas van vlasti u Galiciji bila jedino u periodu od 2005-2009. godine. Visoka izlaznost – suprotno očekivanjima – nije dovela u pitanje njenu dominaciju, iako je u odnosu na prethodne izbore izgubila dva poslanika. Zapravo, samo je potvrđena popularnost koju ova stranka tradicionalno uživa u galicijskom narodu.
Separatistički „Galicijski nacionalistički blok” (Bloque Nacionalista Galego – BNG) je ostvario najbolji rezultat u svojoj istoriji, osvojivši čak 31,57% glasova (25 poslanika). Na samom početku izbornog programa, ova stranka se poziva na „pravo na samoopredeljenje galicijskog naroda”, nužnog za uspostavljanje „punog suvereniteta”. [3] Može se reći da galicijski separatisti baštine levičarski nacionalizam.
Stranke koje spajaju ideje o nezavisnosti i levičarske ideje uopšte nisu retkost u Španiji. Primera radi, takvi su katalonska „Republikanska levica” (Esquerra Republicana de Catalunya) i baskijski EH Bildu. Iako su galicijski nacionalisti ostvarili nesumnjivo odličan rezultat, praktičan značaj takvog uspeha svakako nije veliki, budući da je „Narodna stranka” – uprkos visokoj izlaznosti – sačuvala apsolutnu većinu. Galicijsko društvo je pokazalo da se većinski protivi secesionističkim idejama.
Najveći gubitnik ovogodišnjih izbora je, na nacionalnom nivou vladajuća, „Socijalistička radnička partija Španije” (Partido Socialista Obrero Español – PSOE), koja je osvojila 16,7% glasova (devet poslanika, pet manje u odnosu na prethodne izbore). Može se tvrditi da su na taj način građani Galicije grubo pokazali premijeru Pedru Sančezu (Pedro Sánchez) šta misle o načinu na koji on vodi Španiju.
Izbori u Portugalu
Dok regionalni izbori u Galiciji nisu doneli neke opipljive promene, rezultati prevremenih parlamentarnih izbora u Portugalu – koji su raspisani nakon što je odlazeći premijer Antonio Košta (António Costa) podneo ostavku – pokazuju jednu tendenciju koja je u stanju da radikalno promeni portugalsku političku scenu. Naime, jedna od glavnih karakteristika portugalskog političkog sistema je tzv. dvostranačje (bipartidarismo).
Od 1980-ih godina minulog veka na vlasti se naizmenično smenjuju dve stranke: „Socijalistička partija” (Partido Socialista – PS) i „Socijaldemokratska partija” (Partido Social Democrata – PSD). Navedene stranke su u periodu od 1985. do 2009. godine na izborima, ako njihov udeo računamo zajedno, osvajale oko 80% glasova. [4] Na prethodnim izborima, održanim 2022. godine, „Socijalistička partija” je sa osvojenih 41,37% glasova ostvarila apsolutnu većinu u Parlamentu. Imala je 120 od ukupno 230 poslanika.
Međutim, iako je formalni pobednik ovogodišnjih izbora [5] koalicija desnog centra „Demokratska alijansa” (Aliança Democrática) – čiji je glavni i držeći član upravo „Socijaldemokratska partija” – sa osvojenih 29,50% glasova (79 poslanika), za manje od procenta više od drugoplasirane „Socijalističke partije” (28,66% – 77 poslanika), istinski pobednik je stranka simboličkog naziva „Dosta” (Chega). Ova evroskeptična i antimigrantska stranka, osnovana 2019. godine, na čijem je čelu doktor pravnih nauka Andre Ventura (André Ventura), ostvarila je odličan rezulat osvojivši čak 18,06% glasova (48 poslanika).
Delujući kao antisistemska stranka i predstavljajući se kao jedina istinska alternativa okoštalom dvostranačju, „Dosta” je – nalik Severnoj Ligi (Lega Nord) krajem 1980-ih i početkom 1990-ih godina prošlog veka u Italiji – postala partija koju će budući mandatar za sastav Vlade morati da uzme u obzir. Visoka izlaznost od 66,23% se može tumačiti i kao sposobost ove partije da mobiliše za politiku nezainteresovane glasače i sadašnjim sistemom duboko nezadovoljne građane Portugala.
Ventura je u izbornoj noći izjavio da portugalski narod želi vladu sa stabilnom većinom, koju bi formirali „Dosta” i Demokratska alijansa. [6] Međutim, Luiš Montenegro (Luís Montenegro) – lider socijaldemokrata – je (zasad) isključio mogućnost stvaranja ovakve koalicije. [7]
Skretanje Portugala udesno i ugrožavanje dvostranačkog sistema su glavne tendencije koje su pokazali ovogodišnji parlamentarni izbori. Sledeći test su izbori za Evropski parlament, koji će se održati od šestog do devetog juna. Za očekivati je da „Dosta” – na krilima uspeha na parlamentarnim izborima – ostvari isti ili čak još bolji rezultat, čime bi klub „Identitet i demokratija” dobio značajno i preko potrebno pojačanje.
Ivan Jokanović je advokat i doktorant na Pravnom fakultetu u Miškolcu. Ekskluzivno za Novi Standard.
______________________________________________________________________________
UPUTNICE:
[1] Statut o autonomiji Galicije (Estatuto de Autonomía de Galicia), član pet, stav jedan.
[2] Statut o autonomiji Galicije, član pet, stav dva.
[3] Izborni program za 2024. godinu, str. 5. (ovde: https://www.bng.gal/media/bnggaliza/files/2024/01/24/24_bng_galegas_programa_goberno.pdf)
[4] Patrícia Lisa, Ignacio Molina: La evolución de los sistemas políticos de España y Portugal: convergencias en la diferencia, str. 3.
[5] U vreme pisanja ovog teksta obrađeno je 99% glasova, četiri poslanička mesta još nisu raspoređena, stoga rezultati nisu konačni.
[6] Ovde: https://www.rtp.pt/noticias/politica/ventura-diz-que-portugueses-querem-um-governo-do-chega-e-da-ad_v1556705
[7] Ovde: https://eco.sapo.pt/2024/03/11/montenegro-mantem-nao-ao-chega-e-espera-indigitacao-de-marcelo-para-comecar-a-governar/
Izvor Novi Standard
Naslovna fotografija: IMAGO/serienlicht/Reuters
BONUS VIDEO:
