NEBOJŠA MALIĆ
Tek pri kraju se vidi šta je to uznemirilo Bruksa –učinilo mu se da Obama nije raspoložen da ratuje po svetu
Ohola glupost, kako rekoh neki dan novinaru Glasa Rusije, endemska je pojava u sedištu Imperije. Ovdašnji moćnici zaista veruju da voljom mogu da menjaju realnost (1), da je svet njihova privatna prćija, da je Amerika „zemlja bez koje se ne može“ (2), i da im je Bog (ili u šta već veruju ovih dana) dao da budu gospodari planete.
Tipičan primerak ove psihopatologije je Dejvid Bruks (na slici gore), tobože „konzervativni“ komentator inače „liberalnog“ Njujork Tajmsa – što samo pokazuje koliko ove etikete više ništa ne znače. Bruks je inače član „elite“, rado viđen na svim koktelima ispravnog visokog društva, dok sam Njujork Tajms opstaje samo zahvaljujući infuziji sredstava meksičkog telefonskog monopoliste i oligarha Karlosa Slima.
U svom komentaru u Tajmsu od četvrtka 29. maja Bruks kritikuje Imperatora Obamu što u famoznom vestpointskom govoru (3) nije bio dovoljno imperijalista. Kao, ne sumnja on u Obaminu posvećenost ideologiji demokratije, ali Drugi svetski rat je izbio zato što je Amerika zapostavila svoju bogomdanu dužnost da bude gospodar sveta.
Ne, stvarno. Bruks zaista piše kako je američka javnost dvadesetih i tridesetih „bila raspoložena za povratak kući, kao i danas“, i da je rezultat toga bio „svet bez vođe, postepeni raspad svetskog poretka i na kraju Drugi svetski rat.“
Kontekst za Bruksovo bulažnjenje je navodna pretnja „svetu demokratije“ koju predstavlja porast „autokrata“. Uzimajući za primer Kinu, on opisuje navodne karakteristike „autokratija“:
„Da bi opstali, samodršci moraju da potpiruju nacionalizam. Moraju da budu agresivni prema susedima kako bi održali ratno jedinstvo nacije. Nestabilne iznutra, autokratije moraju da budu radioaktivne prema vani.“
PESTICID U SVETSKOJ BAŠTI
Pa zar to od reči do reči ne opisuje baš Amerikance, koji od septembra 2001. stalno podsećaju sebe i druge da su „u ratu“ (s kim?) i da „zajedno stoje“ (United We Stand) – nije sasvim jasno na čemu i za šta, ali dobro de – sve vreme mašući zastavama? Koje su pritom proizvedene u Kini jer, eto, biti svetska imperija znači da im je fabrički rad ispod časti, šta li.
Bruks je ili nesvesan, ili (još gore) nesposoban da shvati da je ovo u stvari najcrnja zamena teza. Taj isti Obama, kojeg Bruks hvali kao demokratu, sredinom januara je izjavio kako njega ne zanima Kongres, on će da vlada „penkalom i telefonom“ (izvorhttp://blog.heritage.org/2014/01/15/executive-pen-ready-imperial-obama-will-limit-congress/). Da sad ovde ne objašnjavam kako su mediji od njega napravili neku vrstu Proroka, Mesije i Boga-Imperatora, koji hoće lično da reši sve probleme svih dobrih ljudi, ali ga zli (umetnite ovde objekt mržnje) u tome sprečavaju.
To nije kraj glupostima, nažalost. Bruks u dva navrata govori o „proteklih 70 godina“– tj. periodu Hladnog rata, koji se čak i među blagonaklonim istoričarima (Artur Slezindžer mlađi, Kenedijev „dvorski istoričar“, u knjizi iz 1973.) naziva erom „imperijalnog predsedništva.“ U tom navodnom zlatnom dobu Bruks veli da su američki predsednici „agresivno plevili međunarodnu baštu“ i navodi primer Buša Starijeg i Klintona, koji su otprilike svakih 17 meseci ratovali da „zaustave diktatore, prošire demokratiju i sačuvaju međunarodne norme.“ Jer dabome, američkoj Imperiji je ceo svet njena bašta, a svi ljudi samo insekti za „demokratski“ pesticid.
Uporedo sa kritikom Obame kao navodno nedovoljno agresivnog, Bruks hvali ambasadorku u UN Samantu Pauer, koja zagovara imperijalizam u ime „ljudskih prava“ (4), i Roberta Kagana, vodećeg „neokonzervativca“ i jednog od tvoraca ideje da Amerika mora da bude „dobroćudni svetski hegemon“. Znači, nema veze ako ste „levo“ ili „desno“ politički, sve dok ste ujedinjeni u imperijalizmu, Bruksu ste dobri. Kagan je inače muž Viktorije Nuland, pa se onda postavlja pitanje u kojoj meri Obama zaista kontroliše svoje ministarstvo inostranih dela, gde viši činovnici vode neku svoju (ili čiju već) politiku.
JEDAN NOVI VETAR SA ISTOKA
Tek pri kraju teksta se vidi šta je to toliko uznemirilo Bruksa, pa bujicom budalaština pokušava da Obamu vrati u „partijsku liniju“ (otprilike kao kada je Sonja Biserko kritikovala Druga Botu što nije dovoljno kvisling): iz Imperatorovog govora u Vest Pointu mu se učinilo da Barak Husein Obama nije raspoložen da ratuje po svetu. Pa onda Bruks veli:
„… predsednik Obama potcenjuje koliko će u nastupajućim godinama logika sile ostati suštinska. Bilo bi lepo kada bi autokrate razmišljale u okvirima međunarodnih normi ili racionalne računice koristi i štete. Ali autokrate su to što jesu zato što su primitivci, koji svet posmatraju kroz staru računicu sile i snage. Ono što mi smatramo mudrošću, oni vide kao slabost. Bez jasnih i jakih odgovora, preći će crvene linije koje će sadašnji ili budući predsednik morati da brani.
Tokom većeg dela proteklih 70 godina, SAD je imala vanjsku politiku na dve staze. Gornjom su išle američke diplomate, koje su gradile multilateralne koalicije za širenje demokratije. Ali na donjoj stazi su američki predsednici razumeli da imaju odgovornost kao svetski policajac, i ponekad moraju da se ponašaju po logici pretnje i sile.“ (podvukao N. M.)“
Gde smo ovo već čuli? Aha! Pre par godina, kada je EUropski diplomata Robert Kuper pozivao da se „civilizirani“ Zapad prema „primitivnom“ ostatku sveta ponaša logikom džungle.
Dakle, Imperiji zakon itekako leži u topuzu. Demokratija je šta god ona kaže da je. A sva vajna logika, poredak i vrednosti Imperije se rukovode kvaziprincipom „ko će koga“. Sve ostalo – priča o demokratiji, autokratiji, redu, poretku, blagostanju itd. – je samo paravan, dimna zavesa za „računicu sile i snage.“ Da, dragi čitaoci, Bruks je po ko zna koji put pokazao da establišment Imperije razmišlja isključivo u obliku propagande, tj. njenog najosnovnijeg oblika: zamene teza.
Bruks i njemu slični dvorski komentatori sada uglas vrište „Imperija juče, imperija danas, imperija zauvek!“ – ali ne zato što je na horizontu neka fantomska opasnost od legija belosvetskih samodržaca, već zato što se na njihove oči Atlantska Imperija raspada u dodiru sa stvarnošću, koju je toliko dugo osporavala, poricala i silovala. I sada nepodnošljivi smrad tog raspada, koji je predugo tavorio nad osvojenim i potlačenim zemljama širom sveta, razgoni jedan novi vetar sa istoka.
Naspram licemernog levijatana koji ognjem i mačem širi svoju lažnu veru u idola „demokratije“ i „ljudskih prava“ (inače reči koje je sistematski lišio značenja), stoje zemlje u kojima reči imaju značenje, zakon važi za sve, snaga znači odgovornost a ne pravo da se zlostavljaju drugi, i gde se na svet ne gleda kao na sopstvenu baštu, niti na ljude u njemu kao na insekte. Drugim rečima, primiče se trenutak istine.
A toga se Atlantska Imperija plaši više nego đavo krsta.
__________
Napomene:
(1) Tezu da vođe Imperije mogu svojom voljom da stvaraju realnost (za srpski prevod pogledajte ovdehttp://sivisoko.blogspot.com/2011/07/blog-post_12.html) izneo je novinaru Ronu Saskindu tadašnji šef kabineta Buša Mlađeg Karl Rouv, 2004. godine.
(2) U originalu „indispensable country“, sintagma koju je upotrebila Madlen Olbrajt kao ministar inostranih poslova; o njoj više ovdehttp://sivisoko.blogspot.com/2012/10/blog-post_30.html.
(3) Govor od 28. maja 2014. diplomcima vojne škole Vest Point, u kojem je Obama poručio da „Amerika mora uvek da vodi“. (original ovdehttp://www.whitehouse.gov/the-press-office/2014/05/28/remarks-president-west-point-academy-commencement-ceremony)
(4) Komentator Čejs Madar (Chase Madar) je 2009. opisao retoriku Pauerove kao upotrebu ljudskih prava kao oružja: „weaponization of human rights“ (original ovdehttp://www.counterpunch.org/2009/09/10/samantha-power-and-the-weaponization-of-human-rights/)
