Tag: Dinko Gruhonjić

Ko i zašto otvara „vojvođansko pitanje”?

Na suzbijanju secesionizma treba raditi tiho, po dubini, a ne u svrhu političke eksploatacije. Aktiviranje ”operacije Dinko” kao izlazne strategije za protestnu krizu je nacionalno neodgovoran potez koji aktuelizuje temu vojvođanskog separatizma u javnoj sferi

Uspon i pad srpskog bajdenizma

Na kraju, kada je usledio ubedljiv i težak poraz vašingtonske močvare na izborima 2024. godine, "Građanska Srbija" ostala je u šoku. Sve što joj je preostalo bilo je ili da ćuti, ili da nastavi da ogovara novog predsednika Sjedinjenih Američkih Država

Kad agitatori pišu o istoriji

Na sajtu Autonomija.info čitamo: „Falsifikatori istorije konstantno zagovaraju tezu da je Vojvodina ušla 'pod' Srbiju, da se 'prisajedinila' sa Srbijom a ne da je Vojvodina ušla u sastav tadašnje Jugoslavije”

Desna vrućina

Naši „levičari” i „revolucionari” su radnika poslednji put videli kad su nosili trotinet na popravku. Ništa nisu čitali, osim valjda „profesora Gruhonjića”, zato imaju „čvrst stav” o svemu – posebno o genocidu nad podunavskim dabrovima i kolubarskim fokama

Mali komentar proteklih izbora

Razumem ideju objedinjavanja opozicije, ali i u tome valjda ima neke granice. Novi Sad nije Valjevo... Kada Dinko Gruhonjić kaže da je na delu „(č)etnifikacija 'srpske Atine...'”, onda izgradnja crkve na Limanu prestaje da bude lokalno i postaje opšte pitanje

Organ kolonijalne uprave

Ko hoće da igra na njihovom terenu – a „poverenica za ravnopravnost” je samo jedan od organa kolonijalne uprave – mora se držati njihovih pravila. Dakle, ne vredi pisati protestna pisma, valja popuniti formular na ispravan način

Dugo putovanje od Junika do Novog Sada

Američka diplomatija deluje na dva plana – javnom i tajnom. Funkcija onog javnog je najčešće samo da se pošalje poruka o tome ko ili šta se podržava, iza koga ili čega stoje SAD, ko su im saveznici ili štićenici

Prpošno i licemerno

Imali smo uspešne pokazne vežbe progona profesora zbog onoga što su rekli na predavanju ili napisali u naučnom članku. A „akademska zajednica” – navodno osetljiva na „autonomiju univerziteta i naučne slobode” – ćutala je kao zalivena

NATO brani druga Tita

Tri naizgled nezavisna događaja – smrt režisera Veljka Bulajića, „slučaj Gruhonjić” i otpor uklanjanju Kuće cveća iz Beograda – zajedno čine malo ogledalo u kome se ogleda tragična istorijska istina za srpski narod

Univerzitet na raskršću

Zašto bi autonomija univerziteta značila samo slobodu od srpskih neakademskih pritisaka? Zar ne bi trebalo da se sačuvamo i od stranih kolonijalnih uticaja? Šta nam je pokazao slučaj Dinka Gruhonjića?

Bezbedno i unosno

Za razliku od Kovića, koga su hteli da izbace s univerziteta zbog „nekvalifikovanosti”, Gruhonjić – koji ne zna čak ni da postavi hipoteze u svom „doktoratu” – je „ugledni profesor”, koga univerzitet mora da pazi kao malo vode na dlanu