Tagescajtung objavljuje opširan tekst novinara Eriha Ratfeldera o mišljenju stanovnika na severu Kosova i na jugu Srbije prema ideji predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Kosova Hašima Tačija o razmeni teritorije kao rešenju kosovske krize. Ratfelder je nekoliko dana putovao pograničnim područjem.
Na severu Kosova, gde žive gotovo isključivo Srbi u gradiću Leposaviću stanovnici nisu raspoloženi za razgovor o ovim planovima. Reporter primećuje: „Muškarci na glavnom trgu su ćutljivi, kancelarija srpske vladajuće stranke je zatvorena. Niko ne želi da govori o tome šta misli o planovima o razmeni teritorije. Ali zidovi kancelarije Srpske napredne stranke su oblepljeni portretima Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, koji se zalaže za novo povlačenje granica.“
U Mitrovici autor sreće Tatjanu Lazarević iz nevladine organizacije Razvoj zajednice. „Ona je ljuta zbog planova o promeni granica. U srpskim opštinama oko Severne Mitrovice srpsko stanovništvo podržava sve što kaže jaki čovek u Beogradu. Ali većina kosovskih Srba živi u devet enklava na jugu Kosova. Oni ne žele menjanje granica, jer se tu radi o njihovoj egzistenciji. I pravoslavna crkva je protiv. Lazarević polaže svu svoju nadu u otpor i proteste opozicije u Beogradu, koja već mesecima demonstrira protiv Vučića.“
Na jugu Mitrovice, uz put prema Prištini, reporter opisuje brojne jarko osvetljene benzinske pumpe, šoping-centre i trgovine građevinskog materijala. „Ova nametljiva kapitalistička estetika deluje kao politički stejtment. Izgleda kao da kosovski Albanci žele Srbima pokazati šta su sve postigli od proglašenja nezavisnosti zemlje 2008.“
SAD PODRŽAVAJU PROMENU GRANICA
U Prištini on razgovara s Ardianom Aifajom, savetnikom predsednika Hašima Tačija. „Arifaj potvrđuje da se vode razgovori između Tačija i Vučića o zameni teritorija. Ti su razgovori navodno već prilično poodmakli. On potvrđuje i podršku Rusije i SAD za taj plan. Politička situacija se znatno promenila od dolaska Donalda Trampa na vlast. U decembru 2018. on je Tačiju napisao: Ukoliko se sada ne iskoristi ova jedinstvena prilika, bilo bi to tragično nazadovanje, budući da je malo verovatno da će se uskoro ukazati nova prilika za uspostavu sveobuhvatnog mira. Američki predsednik podržava plan promene granica.“
Arifaju, međutim, pozicija Nemačke pričinjava glavobolju: „Prošle godine je kancelarka Angela Merkel izjavila da je teritorijalni integritet zemalja zapadnog Balkana nedodirljiv. I Velika Britanija, Španija, Švedska i neke druge članice EU se suprotstavljaju promeni granica. Ali bar je poverenica EU za spoljnu politiku Mogerini u međuvremenu poromenila mišljenje. Arifaj se nada da će na predstojećoj konferenciji o zapadnom Balkanu u Berlinu Nemačka omekšati svoj stav.“
Drugačijeg je mišljenja Jusuf Buđovi, jedan od suosnivača Demokratske lige i raniji saborac Ibrahima Rugove. „On se boji da bi promene granica na etničkoj osnovi destabilizovale Makedoniju i Crnu Goru, gde postoje jake albanske manjine. A o Bosni da se i ne govori. Niti jedna država u ovoj regiji nema etnički homogeno stanovništvo.“
A ni u Preševu na jugu Srbije tamošnji Albanci nisu baš oduševljeni idejom o zameni teritorije. Bračni par Šabani ima menjačnicu i foto-radnju u glavnoj ulici. „Oni se brinu za svoje penzije. ‘Šta možeš s 80 evra mesečno, koje se isplaćuju na Kosovu? Ovde u Srbiji su penzije puno veće.’ A šta je sa zdravstvenim sistemom? Šta je sa školskim svedočanstvima i diplomama? U razgovor se upliće i jedna mušterija: ‘Mi ovde imamo srpski pasoš i možemo da putujemo. A Kosovari moraju da čekaju pola godine na vizu za Nemačku.'“
SRBIJA I KOSOVO U CENTRU PAŽNjE
Pitanjem moguće promene granica i zamene teritorija između Srbije i Kosova bavi se još jedan prilog u listu Tagescajtung. U tekstu pod naslovom „Berlinska balkanska konferencija o budućnosti Kosova“ je reč o predstojećem susretu nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona s predsednicima država i vlada šest zemalja zapadnog Balkana. U središtu pažnje će po navodima ovog lista biti baš odnos između Srbije i Kosova.
„Zagovarači promene granica se nadaju da bi se time mogao rešiti konflikt između dve države i da bi moglo doći do međusobnog diplomatskog priznanja. Protivnici argumentuju da bi svako menjanje granica na etničkoj osnovi moglo otvoriti pandorinu kutiju na Balkanu. Tako je moguće zamisliti da bi se nakon toga višenacionalna država Makedonija, gde trećinu stanovništva čine Albanci, došla u ozbiljne poteškoće. Etničke podele bi osim toga ugrozile manjine u svim zemljama regione, te ojačale srpske ambicije da srpski deo Bosne i Hercegovine pripoje Srbiji“, navodi se u tekstu Tagescajtunga.
Priredio: Zoran Arbutina
Izvor Dojče vele, 25. april 2019.
