Globalne geopolitičke i geoekonomske promene su, sasvim je jasno – nezaustavljive. Jedan od najuverljivijih simbola tih promena su i nedavne posete predsednika Rusije Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) i Saudijskoj Arabiji i njegovi razgovori sa predsednikom Irana i prestolonaslednikom Omana u Moskvi. Nije tu reč samo o Bliskom istoku, nego i o još jednoj potvrdi da se Rusija definitivno okreće Aziji i nezapadnom svetu, dok za Rusiju – pre svega Evropa – kako izgleda, nije više uopšte važna.
U tom svetlu poseta predsednika Vladimira Putina Abu Dabiju i Rijadu nosi sa sobom mnogo simbolike koja razotkriva ne samo suštinu odnosa Moskve i arapskih zemalja nego i tektonske promene u tom delu sveta. U Emiratima je priređen velelepni doček, kako to umeju samo Arapi skloni pompi i ceremonijama. Avion ruskog predsednika su dopratili borbeni „suhoji-35” a u vazduhu Irana u pratnji su bili i iranski ratni avioni. Usput, i UAE su nameravali da kupe te ruske avione ali su odustali.
Poseta Abu Dabiju je bila od ranije planirana, ali odlazak u goste Rijadu nije bilo planiran. Izvorni plan je bio da prestolonaslednik Saudijske Arabije princ Mohamed bin Salman dođe u Moskvu, ali zbog aktuelne situacije u Gazi poseta je odložena. I onda, pošto je u komšiluku, predsednik Rusije je „skoknuo” i do svog prijatelja u Rijadu. Retkost u međudržavnim odnosima. To je njihov prvi susret ove godine ali su tokom 2023. pet puta razgovarali telefonom.
Jaka simbolika
Ali nije bilo samo ceremonije i simbolike. Iza te jake simbolike stoje daleko važnije političke i ekonomske veze. Posebno su odnosi sa UAE dostigli visok nivo. U 2022. trgovinska razmena je porasla za 67% i dostigla je devet milijardi dolara. Od januara do septembra ove godine već je dostigla nivo od 8,8 milijardi dolara – što je za 63% više u odnosu na prošlu godinu. To je od UAE stvorilo glavnog trgovinskog partnera Rusije u arapskom svetu. Pored trgovinskih, razvijaju se i kulturne i turističke veze, broj ruskih turista raste, ruska škola je otvorena u Emiratima (emirat Šarža), i već je određen i prostor za izgradnju Ruske pravoslavne crkve.
Ključna veza su, međutim, investicije. Tokom 2022. emiratske investicije u ekonomiju Rusije, van nafte, su porasle za duplo. Veći deo ovih investicija ide preko zajedničkog investicionog fonda – formiranog pre deset godina – koji raspolaže sa ukupno 700 milijardi rubalja investicija u rusku ekonomiju i tehnološki razvoj. Te investicije su već, prema zvaničnim podacima, kreirale oko pola miliona radnih mesta, a krajem prošle godine ukupan obrt tih kompanija je dostigao 8,4 hiljada milijardi rubalja – što je oko šest odsto BDP Rusije.
Dve zemlje koje od 2018. imaju Deklaraciju o strateškom partnerstvu takođe razvijaju i saradnju u oblasti nuklearne energetike, a nova nuklearna elektrana u UAE imaće rusku tehnologiju. Saradnja ima i neke druge forme. Rusija je, na primer, zbog sankcija suočena i sa logističkim problemima jer najveće zapadne transportne kompanije i osiguravajuća društva počinju da prestaju da rade sa Rusijom. Neka se rešenja već naziru pa je tako „Rosatom” nedavno potpisao ugovor sa UAE kompanijom Dubai Port World i na taj način se prodire na međunarodno tržište logistike.
Emirati su, međutim, pod velikim pritiskom Vašingtona, Brisela i Londona da se odreknu saradnje sa Rusijom zbog navodne zabrinutosti da se preko Emirata Rusiji dopremaju takozvani proizvodi sa dvojnom upotrebom. Čak su protiv jedne emiratske kompanije Amerikanci uveli i sankcije. Kako izgleda – to nema mnogo efekta.
Saudijska Arabija i Rusija daju skoro polovinu nafte koju zemlje OPEK+ proizvodi, što govori kolika je njihova moć za stabilnost svetskog tržišta. Rusija i Saudijska Arabija pripremaju i formiranje zajedničke kompanije za proizvodnju veštačkog đubriva. Saudijci su zainteresovana i za investicije u Rusiji. Već je od 2015. – preko ruskog državnog investicionog fonda (RDIF) – investirano oko hiljadu milijardi rubalja, a tokom 2024-2025. očekuje se još toliko. Saudijci takođe žele da novu nuklearnu elektranu grade sa ruskom tehnologijom. Radi se i na još drugih projekata, ali je dogovoreno da se ne objavljuju. Arapske zemlje sada investiraju u Rusiji.
Valjalo bi podsetiti da je Sovjetski Savez bio među prvim zemljama koje su 1926. priznale novostvorenu Saudijsku Arabiju, koja je konačno uobličena 1932. godine. Odnosi su bili veoma bliski i osnivač kraljevstva, kralj Abdul Aziz al Saud je posetio Moskvu. Ali, Moskva je insistirala na formiranju komunističke partije u kraljevstvu i odnosi su bili urušeni u dugom narednom periodu.
Drugo vreme
Samo dan posle Putinove posete arapskim zemljama, u Moskvu je došao i predsednik Irana Ibrahim Raisi. Odnosi Rusije i Irana se „razvijaju u svim ključnim oblastima”, a ovo je već šesti njihov susret ove godine a i u stalnom su telefonskom kontaktu. Od zajedničkih projekata izdvaja se i projekat izgradnje železničke pruge Rašt-Astara koja je deo koridora „Sever-Jug”.
Predsednik Rusije se potom u Moskvi, na poslovnom forumu „Rusija zove”, sreo i sa prestolonaslednikom Omana princom Zijazinom bin Haitam al Saidom. Oman je još jedna zemlja sa kojom Rusija gaji dobre odnose, a Putin je preko prestolonaslednika pozvao njegovog oca, omanskog sultana da poseti Moskvu. Prestolonaslednik je, kako su preneli mediji, istakao potrebu da se okončaju sadašnji nepravedni svetski poredak i dominacija Zapada i da se izgradi pravedno uređenje sveta bez dvostrukih standarda.
Zanimljivo je da je posle susreta sa četiri zalivska lidera u Abu Dabiju, Rijadu i Moskvi, predsednik Putin odmah razgovarao telefonom i sa predsednikom Egipta Abdel Fatahom el Sisijem.
Zvanična poseta ruskog lidera Vladimira Putina zemljama – koje su decenijama smatrane zabranom i saveznicima Amerike i Evropske unije – ne sugeriše samo da Zapad nije uspeo da izoluje Rusiju. Naravno, arapske zemlje će nastaviti saradnju i sa Amerikom i EU ali pokazuju da je došlo drugo vreme i da im je politička i ekonomska saradnja sa drugima važnija od „dokazivanja odanosti Vašingtonu”.
Nova istorija
Na Zapadu ipak nije moglo bez cinizma i svi su pisali kako na Bliskom istoku Putin nije imao „sanitarne” probleme, rukovao se sa svima – a pre toga u Moskvi je, na primer, novog britanskog ambasadora i druge evropske ambasadore držao na distanci zbog navodnih problema sa korona virusom. Cinizam, međutim, ne može da promeni realnost.
Ali, američka novinska agencija Blumberg ipak priznaje da međunarodne posete Vladimira Putina pokazuju da se on – uprkos svim pokušajima SAD i Evrope da ga „izoluju” na svetskoj sceni – ne plaši putovanja van Rusije, dok je ruska ekonomija ojačala, a ukrajinska kontraofanziva dospela u ćorsokak.
Poseta dvema ključnim zalivskim silama je „jasan znak da Rusija nije izolovana”. U stvari, Rusija jača svoj uticaj na Bliskom istoku i pokazuje da tradicionalni američki saveznici – UAE i Saudijska Arabija – nastoje da saradnjom sa Moskvom uravnoteže svoju spoljnu politiku. Ako se ovim posetama ruskog predsednika dodaju i prijateljstva sa Egiptom i presudna podrška Rusije u Siriji, kao i duboko prisustvo Kine – onda može da se kompletira slika promena na Bliskom istoku.
Amerika i njeni saveznici su – svesni tih promena – već izvesno vreme pokušavali raznim ucenama, dodvoravanjem i nuđenjem novih ugovora o saradnji da zaustave te procese promena, ali onda se desio rat u Gazi – u kojem je Kolektivni zapad bezrezervno podržao Izrael i koji je srušio sve te planove i suštinski eliminisao zapadni uticaj na Bliskom istoku. U stvari, rat u Gazi je samo ubrzao eliminisanje tog uticaja.
Promene na Bliskom istoku traju već izvesno vreme a prošlogodišnja poseta kineskog lidera Si Đinpinga i prošlonedeljna ruskog predsednika Putina su samo svedočanstva tih promena. Od januara 2024. Egipat, Saudijska Arabija, UAE i Iran će biti i punopravni članovi kluba BRIKS+. Nova istorija Bliskog istoka je u nastajanju.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: RT Balkan
Naslovna fotografija: Alekseй Nikolьskiй/RIA Novosti
BONUS VIDEO:
