Najnoviji razvoj događaja, od izraelskog bombardovanja iranskog konzulata u Damasku 1. aprila do prvog direktnog napada na Izrael sa iranske teritorije koji se ikada desio, u noći između 13. i 14. aprila, nije označio početak sveopšteg sukoba na Bliskom istoku, prvenstveno zato što je Vašington uspeo da se sa Teheranom dogovori da iranski udar prođe bez žrtava i velikih posledica. Ali je posle tih događaja takav sukob mnogo bliži i izvesniji. Jedini način, kako se čini, da se tako nešto bar odloži na neko vreme je što skoriji prekid vatre u Pojasu Gaze, gde je za šest meseci stradalo bezmalo 35.000 Palestinaca i oko 1.500 Izraelaca. No, od tog prekida vatre, da ne govorimo o kraju tog rata, mnogo su izvesniji još žešći sukobi i još veća stradanja.
***
Tri milijarde dolara koštao je vatromet iznad Izraela u noći između 13. i 14. aprila koji je, bar nakratko, zadovoljio sujete lidera u Teheranu i Jerusalimu. Obe strane su, pompezno, proglasile pobedu – Iranci tvrde da su pogodili sve mete, dok su Izraelci, jednako ubedljivo, obznanili da su oboreni skoro svi projektili koji su leteli ka njima.
Diplomatsku pobedu proglasili su i Amerikanci, tvrdeći da se sukobi iz Pojasa Gaze nisu proširili na ostatak Bliskog istoka, što je tačno – ali je broj zemalja koje su uključene u sukobe, direktno ili indirektno, preko noći drastično porastao – jer su se u akciju obaranja iranskih raketa i dronova uključili i Velika Britanija, Francuska, Jordan, Saudijska Arabija.
Ukupno 11 iranskih projektila od stotina lansiranih prodrlo je kroz izraelsku protivvazdušnu odbranu i pogodilo dve vazduhoplovne baze – Ramon i Nevatim – u kojima je oštećen jedan transportni avion, sporedna pista i nekoliko skladišta. Prema izraelskim izvorima, iranski projektili su najozbiljnija oštećenja prouzrokovali na objektima tajne baze obaveštajne službe na planini Hermon na Golanskoj visoravni.
Iranski raketni napad na Izrael izazvao je najveći poremećaj u međunarodnom avio saobraćaju još od napada Al Kaide na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine. Nakon kratkotrajnog obračuna dva najljuća neprijatelja na Bliskom istoku, optimisti se nadaju da je kriza prošla te da se nijedna od strana, u dogledno vreme, neće odlučiti za sličnu avanturu.
Čelnici iz Vašingtona, Londona i Pariza nadama su dodali i političku težinu, savetujući izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da proglasi pobedu i prestane da nišan okreće ka Teheranu. Za nekoliko ljudi u njegovom ratnom kabinetu, međutim, izostanak odgovora Iranu ne predstavlja valjanu opciju. I Iran je, u međuvremenu, poručio Izraelcima da ne pokušavaju da uzvrate udarac.
Hronika najavljenog napada
Diplomatska gimnastika, kojom je iranski odgovor sveden na unapred najavljeno ispaljivanje projektila na Izrael – trajala je punih 10 dana – još od kada su 1. aprila izraelski avioni ispalili rakete na konzulat Irana u Damasku u kojem je ubijeno 16 osoba, uključujući trojicu generala iransske Revolucionarne garde.
Poruke između Vašingtona i Teherana prenosile su, ponovo, švajcarske diplomate, koji su još od kada je ajatolah Ruholah Homeini 1979. godine poveo Islamsku revoluciju bili glavni posrednik u zvanično nepostojećim odnosima dve države. I Turska kaže da je ovog puta posredovala u razgovorima, a u tom smislu pominje se i Katar.
Na 72 sata pred početak napada Iran je sve okolne zemlje obavestio da će napasti Izrael, da bi vlasti u Teheranu preko agencija Tasnim, Fars i Irna svetu obznanile da su bespilotne letelice poletele ka ciljevima u Izraelu.
Iranci su, takođe, 48 sati pre napada upoznali zvaničnike Saudijske Arabije i još nekoliko arapskih država o ključnim detaljima i vremenu za veliki napad na Izrael, kako bi te države mogle da zatvore vazdušni prostor. Odmah zatim – sve te zemlje informacije su prenele Vašingtonu i Izraelu – da bi zatim Iranci 13. aprila, pre ponoći, javili da su poletele krstareće rakete, i na koncu balistički projektili.
Gotovo istovremeno, poleteli su i američki, britanski, francuski i izraelski avioni, dok su dronove iznad svoje teritorije počeli da jure i Jordanci. Prve bespilotne letelice presretnute su na nebu iznad Iraka, a zatim i iznad Sirije, Jordana i na kraju Izraela. Od velikog broja projektila polovina je, prema američkim izvorima, zakazala još prilikom lansiranja ili se zarila u pesak usputnih pustinja.
Analitičari su odmah objasnili da se radi o tipovima projektila koje Rusija nije želela jer su se tokom testiranja pokazali nepouzdanim. Iranci su objasnili da su novo oružje ostavili u podzemnim tunelima, čekajući neku zgodniju priliku, ali da su sve hipersonične rakete pogodile ciljeve. Verodostojnost ovih tvrdnji i dalje ostaje pod znakom pitanja, jer Izrael tvrdi da takve rakete uopšte nisu ni ispaljene tokom napada.
Eksplozije su odjekivale po nebu iznad Izraela, a dva dana posle napada ispostavilo se da je u bolnicu dovedeno ukupno 12 povređenih. Nijedan od 170 dronova nije uspeo da doleti do Izraela, a protivvazdušna odbrana uništila je 25-30 krstarećih raketa, kao i većinu od 120 balističkih projektila.
Iranci su se posle napada latili zastava i slavodobitnički pozdravljali uspeh operacije „Istinsko obećanje”. Euforija se, doduše nakratko, prelila se i na ulice gradova u šiitskim delovima Iraka, Libana i palestinskih teritorija.
Napad i odgovor
Izraelski obaveštajci, koji su glavni udar očekivali iz Libana, Sirije ili Jemena, u subotu su bili prinuđeni da, posle studije o Hamasu, još jedan elaborat o strategiji neprijatelja bace u đubre. Na njihovu – ali i sreću većeg dela sveta – o namerama su ih blagovremeno obavestili Iranci.
Izraelci su sada u Saudijskoj Arabiji i Jordanu dobili saveznike za neki budući front protiv Irana, koji je posle decenija pretnji „razbio strah” od direktnog napada na Izrael. Novostvoreno samopouzdanje, bez dileme, imaće veliki uticaj na buduće akcije Teherana.
Nekoliko dana posle iranskog udara, Izrael je objavio da ovaj potez Teherana ne može da ostane bez odgovarajućeg odgovora, zumirajući okular nišana na neki od osetljivih vojnih centara duboko u Iranu. Premijer Netanjahu je, gledajući put Persije, ignorisao nekoliko telefonskih poziva zapadnih lidera, poput francuskog predsednika Emanuela Makrona, ali ga je neprestana zvonjava iz Vašingtona ipak naterala da se predomisli i ciljeve pomeri mnogo bliže – ka Iraku i Siriji.
Do utorka popodne, Amerikanci nisu uspeli da ubede Irance da dozvole Izraelu manji udar na njihovoj teritoriji, ali ratne igre i pregovaranja oko njih se nastavljaju.
Kada je rat počeo?
Izraelski obaveštajci tvrdili su da je talas raketnih napada na Izrael, koji je usledio posle upada policije u džamiju Al Aksa u Jerusalimu u proleće 2023. godine – predstavljao pokazatelj nove strategije Irana – odnosno istovremenih udara na Izrael s više strana. Tokom nedelje nasilja, projektili su na Izrael ispaljivani sa lokacija u Pojasu Gaze, iz Libana i Sirije, što je protumačeno „očiglednom koordinacijom” pripadnika Hamasa, Islamskog džihada i Hezbolaha iz Teherana.
Generalštab iranskih oružanih snaga, koji koordiniše akcije vojske i Revolucionarne garde, najavio je tada „seriju kriza bez presedana u istoriji, posle koje će Izrael prestati da postoji”. I zaista, posle upada Hamasa u Izrael 7. oktobra prošle godine čitav Bliski istok počeo je da tone u niz međusobno povezanih incidenata, koji ozbiljno prete da čitav region – od Irana do Sredozemnog mora – uvuku u sukobe nepredvidivog epiloga.
Najnoviji razvoj događaja, od izraelskog bombardovanja iranskog konzulata u Damasku do prvog direktnog napada na Izrael sa iranske teritorije koji se ikada desio, nije označio početak sveopšteg sukoba na Bliskom istoku, prvenstveno zato što je Vašington uspeo da se sa Teheranom dogovori da iranski udar prođe bez žrtava i velikih posledica. Ali je posle tih događaja takav sukob mnogo bliži i izvesniji.
Jedini način, kako se čini, da se tako nešto bar odloži na neko vreme je što skoriji prekid vatre u Pojasu Gaze, gde je za šest meseci stradalo bezmalo 35.000 Palestinaca i oko 1.500 Izraelaca. No, od tog prekida vatre, da ne govorimo o kraju tog rata, mnogo su izvesniji još žešći sukobi i još veća stradanja.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: RTS OKO
Naslovna fotografija: EPA-EFE/Abedin Taherkenareh
BONUS VIDEO:
