Радован Калабић - Нови Стандард

Radovan Kalabić: Da bismo razumeli današnju politiku, prvo moramo razumeti sopstvenu istoriju

U 269. epizodi emisije Dijalog govorio je istoričar Radovan Kalabić. Emisija je snimljena 9. maja u našem studiju u Beogradu

„Muzej strave i užasa” kao opomena

Neki dobronamerni ljudi predlažu da Srbija s titoizmom raskine tako što će civilizovano, demokratskom procedurom, njegove posmrtne ostatke vratiti u Hrvatsku. Sve je to prilično naivno i teško izvodljivo

Radovan Kalabić: I Srbija je na meti globalističke agende

U 170. epizodi emisije Dijalog govorio je dr Radovan Kalabić, književnik i istoriograf. Emisija je snimljena 19. maja u našem studiju u Beogradu

Promocija knjige „Uz pismo Krleži od Marka S. Markovića”

Promocija knjige „Uz pismo Krleži od Marka S. Markovića”, autora Radovana Kalabića, održaće se danas u Hramu Svetog Vaznesenja Gospodnjeg sa početkom u 18:00 časova

Uz pismo Miroslavu Krleži (KRAJ)

Dok je Krleža arbitrirao i presuđivao u književnosti i kulturi Titove Jugoslavije, gde se nalazio, kako se osećao i u kakvim je prilikama živeo i stvarao dr Marko S. Marković?

Uz „Pismo Miroslavu Krleži” (1)

Ko je bio Miroslav Krleža, prijatelj Mileta Budaka i Josipa Broza, čovek koji je u komunističkoj Jugoslaviji postao neka vrsta „literarnog pape” i idol marksista i pacifista?

Radovan Kalabić: Pavelić i Broz su bili britanski agenti

U 92. epizodi emisije Dijalog govorio je dr Radovan Kalabić, istoričar i književnik. Emisija je snimljena 11. novembra u našem studiju u Beogradu

„Pola veka srpske golgote“

Pre Marka Markovića ovaj svet su napustili Danilo Krstić, monah Mitrofan Hilandarac i Nebojša M. Krstić. Sada su se ponovo sabrali u dopunjenom izdanju knjige „Pola veka srpske golgote”

Arhijereji Temišvarske eparhije (2)

Svoje monumentalno delo dr Saša Jašin završava služiteljskom biografijom sadašnjeg episkopa budimskog i administratora temišvarskog g. Lukijana (Pantelića)

Arhijereji Temišvarske eparhije (1)

Dr Saša Jašin je ovom knjigom sasvim zasluženo ušao u svojevrsni Panteon velikana srpske pisane reči ne samo u Rumuniji, već i na srpskom kulturnom prostoru