титоизам - Нови Стандард

„Titovština u Jugoslaviji”

Naslov knjige je sasvim jasan, i na prvi pogled čitaocu može izgledati kao neka već dobro poznata kritika komunizma u Jugoslaviji koju je mogao sastaviti bilo koji politički emigrant. Međutim, stvari su mnogo drugačije, i autor Kajica Milanov u tom pogledu pruža mnogo više

I posle Tita, Tito?

Pokušaćemo da pokažemo gde sve i u kojim oblicima titoizam opstaje, ali i da makar normativno opišemo model koji bi mogao da usledi kad se jednom rešimo titoističke dogme

S čim to imamo posla

Lomparova knjiga zbilja nas upozorava: prijatelji, ne smemo se dati, oni zaista to što rade doživljavaju kao „ko će koga”, kao „borbu na život i smrt”. Sada jasno znamo s čim imamo posla

D. Dobrašinović: Muzej žrtava komunističkih zločina umesto Kuće cveća

Muzej žrtava komunističkih zločina nad srpskim narodom na mestu Kuće cveća biće najbolji mogući doprinos negovanju kulture sećanja, ali i iskazivanju primerenog pijeteta svim stradalnicima

Poziv na izjašnjavanje uoči gradskih izbora – šta sa Brozom?

Uklanjanje one sramote sa Dedinja biće uslov za početak ozdravljenja ovog naroda, grada i države. Otud bih voleo da se kandidati za gradonačelnika pre svega izjasne o ovom pitanju

Titoisti još uvek vode građanski rat

Dok ne budemo smeli da kažemo da je titoistički režim pobio više Srba nego NATO, i dok nam publika u bioskopima bude plakala zato što „nema više Juge“, bićemo oteta zemlja

Kako je umro šmeker

Iza napada Bjelogrlića na Antonijevića krije se složena pozadina, koja ovaj incident izmešta iz pukog personalnog nesporazuma dvojice aktera. Ona svedoči o nečemu drugom

Veličanje Tita uzburkalo političke duhove u Crnoj Gori

Slušajući ovih dana Bečića i Đukanovića, izgleda da je sva energija uložena na litijama imala za cilj povratak kulta Josipa Broza Tita, kaže Andrija Mandić

Muzej Jugoslavije ili hram kulta ličnosti?

Jasno je čije zavete danas ispunjava Muzej istorije Jugoslavije, kao i činjenica da njegov aksesoar postaje svetinja posmrtnog kulta najvećeg diktatora u istoriji našeg naroda

E. Kusturica: Šta Rusi moraju da shvate o Srbima

Kusturičino dragoceno upozorenje ruskim čitaocima jeste da Rusija i dalje ne shvata Srbiju, jer je doživljava kao Titovu Jugoslaviju

„Kostićeva petorka” duguje dva odgovora

Petorka koja je stala u odbranu predsednika SANU Vladimira Kostića (Irina Subotić, Goran Marković, Nebojša Bradić, Dragan Velikić i Zoran Hamović) morala bi da pruži odgovore na dva važna pitanja

M. Tanasković: Beograd sve manje titoistički, a sve više prestonica srpstva

Da Beograd sve više postaje „prestonica srpstva i pravoslavne kulture“ pokazuje ne samo spomenik Stefanu Nemanji, već i završetak Hrama Svetog Save i imenovanje ulice po Blagoju Jovoviću

Seka Sablić protiv sarme

Sa ove vremenske distance možemo trezveno sagledati Sekinu izjavu o sarmama i otadžbini i reakcije koje su usledile. Ova priča je ono geteovsko „malo ogledalo“ u kome se ogleda velika istina

Kako i zašto se Srbija odrekla dijaspore (1)

Još od 1945. godine, matica se prema dijaspori ponaša maćehinski. Gde se kriju koreni takvog odnosa i kako je izgledala borba naše dijaspore u SAD za Srbiju tokom '90-ih?