Ovih dana svakodnevno smo bombardovani informacijama o tome šta se dogodilo u kući izvesnog Luke Lazukića i Nataše Bekvalac. Detalji o svađi ovog bračnog para, koji najverovatnije to više neće biti, očito su bitniji od rata u Siriji, mogućeg napada na Iran, bitniji su i od svih mogućih i nemogućih iskušenja koja očekuju nas kao državu… Pitamo se – zašto?
OBEZGLAVLjIVANjE PATRIJARHALNE PORODICE
Da se razumemo, svaki vid nasilja, posebno ako se radi o porodičnom, mora da se kazni. Onaj ko se usudi da digne ruku na ženu, taj je istinski slabić i najgora kukavica i prema takvima imam prezir. No, da li je objavljivanje svih pikanterija iz ovog slučaja, kao i objavljivanje ranijih informacija vezanih za neke druge morbidne slučajeve porodičnog nasilja u kojima smo imali smrtne ishode, zaista upereno ka iskrenoj borbi protiv istog? Odnosno, da li ste ikada čuli od tih velikih „boraca“ protiv porodičnog nasilja da su nasuprot nasilju kao argument uzimali da objasne kako je porodica nešto najlepše i najdivnije što Bog može da podari čoveku, te da je činjenje nasilja u porodici, prema supruzi koja ti je decu podarila, a posebno prema dečici, jedan od najgorih grehova?
Slažem se da se nasilnik mora skloniti, ali čini mi se da se ovde polazi od logike da bi najpre bilo potrebno rasturiti porodicu, a to se upravo čini kroz neretke pojave da se muškarac unapred označi nasilnikom, a da to možda i nije bio. Suština je ukloniti glavu kuće i potom ga dovesti u bezizlazan položaj da nema nikakva prava i da se istinski oseti poniženim. Ovde se otišlo u jednu drugu krajnost, a to je da smo zbog lošeg Nikole počeli da mrzimo Svetog Nikolu, odnosno da se zbog pojave koja nije ništa ni manja ni veća u odnosu na čitavu zapadnu Evropu pokrene čitav mehanizam razaranja porodice.
Zato se sada vraćam na tobožnje borce protiv nasilja u porodici i njihove kampanje koje vode. Kako se neko od njih nikada ne seti da nam priča o lepotama koje brak donosi? Kako se ne sete da nam urade neku priču iz srećne porodice u kojoj se veruje u Gospoda, poštuje i slavi krsna slava, baštini porodična tradicija, u kojoj ima međusobnog uvažavanja i poštovanje starijih? Da li je moguće da takvih porodica u Srbiji nema, odnosno da li je moguće da svaki dan imamo samo nasilje? Ispada da u Srbiji muškarci jedva čekaju da dođu sa posla svojim kućama i da krenu da biju žene, te da je to jedino što inače čine prema ženama.
NEMA ULOGE ZA MUŠKARCA
Trenutno je na delu pokušaj sistematskog uništenja patrijarhalne porodice. To zapravo znači da kuća nema glavu, dok muškarac, osim za eventualno reproduktivne radnje, postaje apsolutno u kući nepotreban. Zbog odlaska u ovu drugu krajnost, imamo sve češće pojave da se momci povlače u sebe i ne žele da priđu devojkama, jer se to shvata kao „seksualno uznemiravanje“, zbog koga mogu i da odgovaraju. Došli smo do toga da mladić više ne sme ni da pogleda devojku, niti da prokomentariše da li je neka devojka lepa ili zgodna. Time su zapravo devojke najviše uskraćene, jer gube muškarce u svom okruženju. Poseban problem je odluka da se uđe u brak, jer mladići strahuju da će sutra ostati na ulici kada budu lažno prijavljeni za nasilje. Dok on dokaže da nije izvršio nasilje prođu godine i godine, a on svoju decu ne može da vidi, niti da ih vaspitava. Ovo, naravno, ne pišem bezveze, već znam ne mali broj slučajeva gde su se slične stvari događale. To su ključni razlozi zbog kojih izražavam protivljenje ovakvoj borbi protiv porodičnog nasilja, jer ona suštinski raspiruje porodično nasilje. Neophodno je promeniti pristup.
Hajde da se protiv porodičnog nasilja borimo upravo afirmisanjem porodičnih vrednosti. Da država u saradnji sa Crkvom pokrene kampanju afirmacije sklapanja braka i važnosti očuvanja porodice. Poenta je mladim ljudima pokazati da nema ništa lepše od toga da sami izgrade tu najvažniju ćeliju društva, bez čijeg postojanja svaka država može samo da propadne. Hoću da u našim medijima vidimo što više fotografija ili TV priloga o mnogočlanim srpskim porodicama. Da se pohvali majka koja je petoro rodila, da se uzdignu oni koji se odluče na više dece. Zašto ne bismo pisali i govorili o našim precima koji su u teškoj oskudici imali i po desetoro dece i koji su umeli sve da ih vaspitaju da budu čestiti i pošteni ljudi, neretko i vrhunski naučnici. Dajte više pozitivnih priča o porodici, jer zlo se uvek dobrim pobeđuje. Da li će nasilnika uvek biti? Da, hoće, ali ta pošast se iskorenjava time što će se afirmisati dobre strane bračnog života i porodice kao nečega najdivnijeg, a ne tako što ćemo kroz tobožnju borbu protiv porodičnog nasilja zapravo porodicu uništavati i na mala vrata uvoditi kako su bludni život i vanbračne veze navodni ideal savremenog sveta.
*Autor je advokat, narodni poslanik i član Predsedništva Srpske napredne stranke
