Malo je pitanja koja bi na istom zadatku ujedinila političke suparnike iz redova britanskih konzervativaca i laburista, demokratske i republikanske američke kongresmene i šaroliko političko društvo iz još šest zemalja. Tačka saglasja je ono što smatraju najvećim spoljnopolitičkim izazovom današnjice: uspon Kine pod režimom Si Đinpinga kao pretnju za globalnu trgovinu, bezbednost i ljudska prava.
S ciljem da, kako navode, zaštite demokratske vrednosti od sve nametljivijeg džina s istoka, poslanici iz osam zemalja i Evropskog parlamenta formirali su nedavno Međuparlamentarni savez za Kinu (IPAC) kako bi kod svojih vlada propagirali oštriji stav prema toj zemlji, preneo je Gardijan. Britanski članovi su laburistkinja Helena Kenedi i bivši lider torijevaca Ijan Dankan Smit, dok Japan zastupa nekadašnji ministar odbrane Gen Nakatani.
U tom telu su još i Kanada, Norveška, Švedska, Nemačka, Australija i SAD, koje predstavljaju republikanski senator Mark Rubio, istaknuti antikineski „jastreb”, i demokrata Bob Mendez.
Kineski korisnici društvenih mreža su inicijativu opisali kao još jednu farsu američkih političara u napadima na Kinu, piše kineski tabloid Global tajms. Do nje dolazi u trenutku pojačanih tenzija između Pekinga i drugih sila oko niza pitanja: statusa Hongkonga posle donošenja novog zakona koji mu podriva autonomiju, sumnji oko pandemije COVID- 19, tehnološkog giganta „Huaveja” i represije nad manjinskim Ujgurima.
Kina tvrdi da njen ekonomski i spoljnopolitički uspeh nikog ne ugrožava i optužuje Vašington da gura dve zemlje u novi hladni rat. Pojedini američki mediji su i nedavni poziv Donalda Trampa Indiji, Australiji i Južnoj Koreji na prošireni samit G-7 protumačili kao pokušaj izolacije Kine.
IPAC smatra da ekonomski uspon te zemlje predstavlja izazov za globalni poredak a da je pojedinačno suprotstavljanje Pekingu „skupo koštalo” neke zemlje. Agencija „Blumberg” podseća da je američki pokušaj reformulisanja bilateralne trgovine doveo do trgovinskog rata s posledicama za ceo svet, da su posle hapšenja direktorke „Huaveja” u Kanadi pritvorena dvojica Kanađana u Kini, da su kinesko-norveške trgovinske veze poremećene otkako je Nobelovu nagradu za mir dobio kineski disident, a Australiji su uvedene kaznene carine kad je pokušala da ispita poreklo pandemije.
U fokusu će biti pet ključnih oblasti delovanja, među kojima su borba za to da Kina poštuje standarde međunarodnog pravnog poretka, očuvanje ljudskih prava, fer trgovina i jačanje bezbednosti. U planu je i zaštita ekonomija u razvoju od štetnih kineskih ulaganja i zajmova, što je očito usmereno na inicijativu „Pojas i put”. Jedan od članova savetodavne grupe IPAC, koja okuplja stručnjake za Kinu, piše u magazinu Diplomat da savez nije ni ratoboran ni miroljubiv, već da je okupio i „jastrebove” i „golubice” kako bi se odbranile zajedničke vrednosti i interesi.
U aktivnoj borbi protiv nepoželjnog uticaja kineske vlade je i „Fejsbuk”. Ta mreža je saopštila da „kineski državni akteri” pored ruskih i iranskih šire lažne vesti. Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova je kritikovalo odluku „Fejsbuka” da posebnom oznakom obeležava državne medije Rusije, Irana i Kine na svojoj platformi, a da pred predsedničke izbore u SAD sasvim zabrani oglase tih medija koji ciljaju američke birače. Za američke medije, čak i servise vlade, nema nikakvih ograničenja jer se procenjuje da su urednički nezavisni.
Autor J. Kavaja
Naslovna fotografija: may9.ru/kremlin.ru
Izvor Politika, 09. jun 2020.
