Hram Svetog Save na Vračaru, zahvaljujući kompaniji „Gaspromnjeft“, dobio je impozantnu dekoraciju kupole. Specijalna komisija predstavnika Ministarstva kulture Rusije, ruske agencije „Rosotrudničestvo“, Ruske i Srpske pravoslavne crkve, kao i Društva za podizanje Hrama, visoko je ocenila kvalitet i umetničko ostvarenje mozaika.
Da je zavetna crkva na Vračaru postala i simbol duhovnog jedinstva srpskog i ruskog naroda, ističe u razgovoru za „Novosti“ Aleksandar Dibalj, član Upravnog odbora „Gaspromnjefta“, koji je upravljao projektom postavljanja mozaika u Hramu Svetog Save. Ova kompanija donirala je četiri miliona evra za mozaično oslikavanje kupole Hrama.
Koji je bio motiv kompanije „Gaspromnjeft“ da uloži sredstva u mozaično oslikavanje kupole Hrama Svetog Save?
— „Gaspromnjeft“ je među najvećim međunarodnim investitorima u Srbiji, ali podjednako nam je važno i da budemo odgovoran partner u realizaciji značajnih društvenih projekata u vašoj zemlji. Hram Svetog Save nije jedini projekat koji podržavamo. Nakon dolaska kompanije u Srbiju, počela je 2010. realizacija socijalnih inicijativa, usmerenih, pre svega, na očuvanje istorijskog i kulturnog nasleđa Srbije. Mozaik na kupoli Hrama, zbog toga što je zaista jedinstven, za nas ima poseban značaj. Hram je simbol Srbije. Istorijski se poklopilo da su upravo odnosi naših crkava postali osnova mnogovekovnih bratskih odnosa. Sveti Sava nije samo srpski, već i veliki pravoslavni svetitelj. Njegov lik može da se vidi u Uspenskoj crkvi u moskovskom Kremlju. I zato uopšte nije slučajno što je baš pravoslavni hram postao simbol kulturnog i duhovnog jedinstva naših država. Učešće u tako simboličnom projektu predstavlja ogromnu čast za našu kompaniju.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je u Moskvi naglasio da posebno ceni saradnju sa Rusijom u kulturno-humanitarnoj sferi i pozvao predsednika Putina u Beograd na osvećenje Hrama Svetog Save. Kako se odvijao ovako složen i obiman posao na vračarskoj svetinji?
— Najpre je bio raspisan umetnički konkurs za slikarsko i tehnološko rešenje, kao i za izvođenje samih radova na njegovom postavljanju. Važno je bilo uzeti u obzir istorijsku tradiciju i teološke aspekte koncepcije Hrama. U Oktobru 2014. godine održano je zasedanje žirija za konkurs projekta, koji je bio sastavljen od predstavnika ruske i srpske strane. Pobedio je projekat Međunarodnog fonda za pružanje pomoći Unesko, kojim rukovodi član Ruske akademije nauka Nikolaj Muhin.
Mozaik u Hramu je fascinantan?
— Sedamdeset ruskih i srpskih umetnika radilo je na stvaranju čudesnog mozaika koji sada ukrašava kupolu jednog od najvećih pravoslavnih hramova u svetu. Rezultat je postavljanje 1.248 kvadratnih metara veličanstvene mozaične kompozicije od stakla i kamena. Lično sam sa svojim ruskim i srpskim kolegama u više navrata proveravao kako se odvijaju radovi, i svi smo dobili priliku da učestvujemo u stvaranju mozaika tako što smo mogli lično da postavimo svoju kockicu stakla u buduću kompoziciju. Taj čin ima snažnu simboliku, jer se Hram Svetog Save zaista oslikava zajedničkim snagama Srba i Rusa. I ja bih, naravno, želeo da istaknem ulogu svakog člana iz tima umetnika, posebno Nikolaja Muhina,koji je umetnički rukovodilac projekta. Naši srpski prijatelji – starešina Hrama otac Stefan i direktor izgradnje Hrama Zlatomir Ivanović uvek su bili tu, i pomagali nam u svemu.
Kako ocenjujete saradnju sa srpskom stranom u ovom projektu?
— Veoma smo zadovoljni visokim nivoom saradnje sa našim srpskim partnerima, koja je bila vidljiva tokom realizacije projekta. To što smo uspeli da završimo projekat i pre roka, govori ne samo o visokoj stručnosti umetnika i majstora, već i o visokom nivou međusobnog razumevanja među stranama. I, naravno, bez iskrene ljubavi prema Srbiji, ne bismo ni postigli ovakav impresivan rezultat.
UVEK VAM SE RADO VRAĆAM
Ne krijete i lične emocije prema Srbiji. Šta vama lično znači podrška završetku Hrama Svetog Save?
— Srbija je odigrala značajnu ulogu u mom životu, ovde sam proveo svoju mladost i uvek se ovamo rado vraćam. Hvala Bogu, poslednjih sedam godina je za Srbiju vezan i moj posao. I naravno, to što mi je pripala posebna čast da učestvujem u izgradnji Hrama Svetog Save izaziva u meni odušljenje i ponos. Žao mi je što moji roditelji, koji su u Srbiji proživeli nekoliko srećnih godina svog života, i koji su je mnogo voleli, nisu doživeli da ovo vide.
Autor Rade Dragović
Izvor Večernje novosti, 1. januar 2018.