Šta je pozadina akcije „bolja cena“? Ko je kriv za inflaciju? Da li je država pokrenula ovo pitanje pre nego što je jeftiniji parizer stigao na rafove u trgovinama? Zašto različite državne institucije imaju različite podatke o tome ko se okoristio o inflaciju? Jesmo li poskupljenja uvezli spolja ili je reč o pohlepi na domaćem terenu?
***
Dva ministra iz Vlade Republike Srbije – Siniša Mali i Tomislav Momirović – u rano jutro 13. septembra otišla su u nabavku sa jednom potrošačkom korpom. U nju su stavili samo četiri proizvoda: hleb, majonez, jogurt i parizer. Time, ali i radnim doručkom na Andrićevom vencu sa predsednikom republike Aleksandrom Vučićem, praktično je počela akcija „bolja cena”. I to smo svi videli.
Tri nedelje kasnije pojeftinilo je 36 osnovnih životnih namirnica, ali još postoji nekoliko stvari koje nismo videli. Pre svega, nismo videli na osnovu koje analize o maržama je došlo do dogovora trgovačkih lanaca i države kojim su cene ograničene na neke grupe proizvoda, pošto su dve različite državne institucije – Narodna banka Srbije i Republički zavod za statistiku – izašle sa dva različita podatka.
Takođe, predstavnici vlasti nekoliko puta su istakli kako je ova akcija namenjena najsiromašnijim slojevima stanovništva.
„Bolja cena“ raširila se i regionom. Stigla je u Hrvatsku, Crnu Goru, ali i Republiku Srpsku, gde je država takođe ograničavala cene osnovnih životnih namirnica. Međutim, ima li „bolje cene” svuda u Srbiji, odnosno i tamo gde nema velikih trgovinskih lanaca – gde po pravilu žive najsiromašniji građani Srbije?
Najbolje cene
Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS), na primer, pokazuju da najniže plate u Srbiji imaju sledeće opštine: Aleksandrovac (59.874 dinara), Bosilegrad (59.851), Lebane (59.590), Ražanj (59.290), Bujanovac (58.965), Tutin (58.706), Gadžin Han (58.690), Svrljig (57.586) Blace (57.519), Crna Trava (57.102), Bojnik (57.101), Vlasotince (56.579) i Preševo (55.917).
Zato je pitanje za Tomislava Momirovića, ministra unutrašnje i spoljne trgovine: ima li „bolje cene” u opštinama u kojima su zarade niže od 60.000 dinara?
„Potpuno ste u pravu, neka od tih mesta još nemaju dostupnost ove akcije”, odgovara ministar Momirović. „Još radimo na tome – na nekim lokacijama koje nemaju velike trgovinske lance. Pregovaramo kako bismo i njih uključili. Ljudi moraju da razumeju da svaka intervencija države ima svoja ograničenja”, kaže za Oko magazin Tomislav Momirović i dodaje da je trenutno ovom akcijom pokriveno 85% teritorije, i da je u nju uključeno više od 2.500 maloprodajnih objekata.
Ipak, za veliki deo javnosti i dalje je ostala nepoznanica koliko zapravo iznose trgovačke marže, odnosno kolika je razlika između prodajne i nabavne cene.
Najbolja marža
Narodna banka Srbije je u svom „Izveštaju o inflaciji” objavila da su trgovačke marže velikih trgovinskih lanaca 26,8%. To je izračunato na osnovu finansijskih izveštaja koji su javno dostupni i objavljeno je u redovnom izveštaju NBS.
Kolika je razlika između prodaje i nabavne cene u trgovinama analizirao je i Republički zavod za statistiku. Rezultati tog istraživanja zvanično nikada nisu predstavljeni javnosti, ali je u avgustu ministar trgovine Tomislav Momirović na bazi te analize istakao kako „trgovačke marže nisu toliko velike”. Prema nezvaničnim saznanjima Oko magazina, one iznose 14,6% i te navode u emisiji je potvrdio i ministar trgovine Momirović.
U Oko magazinu emitovanom u sredu 4. oktobra, pozivajući se na nezvanične izvore, objavili smo da podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da najveće marže ima kompanija „Delez” i one isnose 23,8%. U „Lidlu” su 15,7%, u „Gomeksu” i DIS-u su 11,1%, u „Metrou” su 9,2%, „Univereksportu” iznose 7,9%, u „Merkatoru” su 5,5%, a najmanje marže ima TSV „Brave” – 5,1%.
Poslovna tajna
Nakon što je emisija emitovana, Republički zavod za statistiku poslao je našoj redakciji reagovanje. U njemu se ne demantuju podaci koje smo izneli, već se demantuje da je izvor za njih RZS.
Reagovanje RZS, sa potpisom direktora Miladina Kovačevića, prenosimo u celosti: „U emisiji Oko, emitovanoj na RTS-u, 4.oktobra 2023, prikazana je grafika koja sadrži podatke o maržama trgovinskih lanaca i kao izvor je naveden Republički zavod za statistiku. Na ovaj način je zloupotrebljeno ime i reputacija RZS-a. Demantujemo da je izvor za navedene podatke RZS. Istraživanje o trgovinskim maržama, koje je pomenuto u vašoj emisiji, Republički zavod za statistiku sprovodi i ono je i dalje u toku, tako da podaci iz tog istraživanja nigde nisu zvanično publikovani.”
U emisiji Oko magazin jesmo emitovali podatke Republičkog zavoda za statistiku, ali smo se pozvali na nezvanične izvore (dakle, ne na RZS), kao što smo i naveli. Podaci se odnose na unakrsnu analizu cena, koju je ova institucija sprovela od 15. maja do 30. juna.
Trgovačke marže jesu poslovna tajna, i trgovci o njima ne žele da govore. Dokument Republičkog zavoda za statistiku za sada je, takođe, tajna. Međitim, objavljivanje podataka o visini marži jeste u javnom interesu, naročito u trenutku kada Komisija za zaštitu konkurencije sprovodi sektorsku analizu zbog poskupljenja, a koja obuhvata ceo lanac: od dobavljača, preko proizvođača, distributera, uvoznika, pa sve do trgovaca.
Dve računice
Kako je došlo do ove razlike u podacima Narodne banke Srbije i Republičkog zavoda za statistiku? Prvo, istraživanje NBS odnosilo se na vremenski period od tri godine (2020, 2021. i 2022), a istraživanje RZS odnosilo se na period od šest nedelja. Istraživanje centralne banke pokazuje prosečnu maržu na sve proizvode, dok se istraživanje zvanične statistike odnosi samo na osnovne životne namirnice. Dakle, tačno je i jedno i drugo, ali je uzorak za istraživanje drugačiji. Samo je pitanje šta je relevantnije.
Tokom poslednjih nekoliko nedelja vrlo često se u javnosti čuo argument kako se ne može upirati prstom samo u jednu stranu da je odgovorna za inflaciju. Ali, u Americi, na primer, Federalna trgovinska komisija i 17 državnih tužilaca tužili su „Amazon” navodeći da „gigant elektronske trgovine koristi svoju poziciju na tržištu da naduva cene na drugim platformama”. Dakle, inflacija pohlepe tema je svuda u svetu.
Aleksandar Milošević, urednik u listu Danas, u razgovoru za Oko magazin podseća da je u stranim medijima čak izmišljen i novi termin za to – greedflation – što znači „inflacija pohlepe”.
„To je tema o kojoj se poslednjih godinu dana intenzivno razgovara u celom svetu. I u američkom FED-u i u Evropskoj centralnoj banci. Svi oni priznaju da postoji taj efekat inflacije pohlepe – odnosno da razni akteri pokušavaju da podignu cene koristeći ovu geopolitičku situaciju. Ljudi nemaju novca, cene rastu, oni dodatno dižu cene i svi uspevaju da zarade”, kaže Aleksandar Milošević i dodaje da je u našem slučaju pre sklon da veruje istraživanju koje je uradila Narodna banka Srbije.
Trgovci su za Oko magazin odbili da govore na ovu temu, ali njihove najbolje argumente izneo je Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije. „Ne može se ukazivati prstom na one delatnosti koje su profitabilne”, kaže Stanić.
Najprofitabilniji sektor
Inače, prema podacima Agencije za privredne registre, trgovina na veliko i malo je 2022. bila najprofitabilniji sektor srpske privrede i ostvarila je poslovnu dobit od 274 milijarde dinara. To je za petinu više nego prethodne godine.
Bojan Stanić dodaje i da su trgovcima porasli i troškovi, da više novca izdvajaju za zarade i za energente, jer je i cena rada i cena energenata sada veća. „Uostalom, i u drugim zemljama trgovci su ostvarili veće profite”, objašnjava Stanić.
Kada se pogledaju njihovi finansijski izveštaji – to jeste tačno. Jedan trgovinski lanac je u 2022. imao veće poslovne rashode nego 2021. godine. Sa 112 povećani su na 125 milijardi dinara. Troškovi zarada su u 2021. godini bili 10 milijardi dinara, a na kraju 2022. su dostigli 11,5 milijarde. Međutim, taj isti trgovinski lanac poslovnu dobit povećao je za čak 131% odsto (sa 2,9 na 6,7 milijardi dinara).
Ipak, ministar trgovine Tomislav Momirović kaže da je stopa profitabilnosti velikih trgovačkih lanaca niska i da iznosi tri odsto: „Sve privatne kompanije žele da maksimiziraju profit. Mi poslujemo u otvorenoj tržišnoj privredi, i naš cilj je da ovde dođe što više trgovinskih lanaca. Pre desetak godina imali smo dva trgovinska lanca sa 183.000 zaposlenih. Pogledajte koliko ih danas ima, zapošljavaju 360.000 ljudi. Ako vi želite da vlada smanji cene, onda je to pogrešan put. I mada zvuči populistički, to uvek vodi u pogrešnom pravcu”, rekao je Tomislav Momirović za Oko magazin.
Od DIS-a do „Deleza”
Ekonomista Dragovan Milićević, koji je od 2012. do 2014. godine bio državni sekretar u Ministarstvu trgovine, trgovačke marže prati još od 2006. godine. I ono što on sa sigurnošću danas može da tvrdi jeste da su one porasle. Jer, na osnovu finansijskih izveštaja velikih trgovinskih lanaca, Dragovan Milićević izračunao je koliko iznose prosečne marže i to jednostavnim ukrštanjem dva podatka: izdaci za nabavku robe i prihodi od njene prodaje.
Njegova računica pokazuje da najmanje marže ima DIS i da su one 2022. godine iznosile 15,53%. Prethodne, 2021, bile su 13,21%. U „Metrou” su marže 17,88%. Inače, ovaj trgovinski lanac je smanjio svoje marže, jer su 2021. godine one bile 19,09%. U „Amanu” su sa 17,71 povećane na 19,78%, u „Gomeksu” sa 24,09 na 25,58%, u „Univereksportu” su sa 34,44 povećane na 35,18%, a u „Lidlu” sa 33,26 na 37,37%. U „Merkatoru” su marže na kraju 2022. godine bile 35,95% – što je više nego 2021. kada su iznosile 34,95%. U „Delezu” su sa 43,29 povećane na 43,63%, pokazuje računica Dragovana Milićevića.
Ipak, treba reći i to da ne znači da su cene najveće tamo gde su najveće i marže, jer velike kompanije imaju centralizovano snabdevanje, ali i njihovim dobavljačima se uglavnom isplati da tamo gde mogu da prodaju veliku količinu robe, trgovcu daju i nižu cenu.
Uvozne marže
Ipak, ako smo do nedavno od predstavnika vlasti slušali kako je inflacija uvezena, znamo li kolike su uvozničke marže? Ko to istražuje?
Da li država kontroliše kako se u praksi primenjuje Zakon o žigovima, čijim je izmenama i dopunama 2020. godine omogućen paralelni uvoz?
U praksi to znači da više ne mogu da postoje ekskluzivni uvoznici neke robe. Na primer, ekskluzivni uvoznik više ne može da uveze kozmetiku iz Nemačke, da na nju stavi maržu, pa da svaki drugi uvoznik koji uvozi tu istu kozmetiku mora da ima veću maržu. Sada svi uvoznici paralelno mogu da uvoze istu kozmetiku, odnosno ne postoji jedan ekskluzivni uvoznik koji bi na tržištu diktirao visinu marže, pa da svi drugi uvoznici moraju da dodaju i svoju maržu na maržu kako bi zaradili.
Ali, šta ako ovde posluju velike uvozne firme koje imaju svoje načine da i bez zakona – koristeći položaj jačeg na tržištu – diktiraju marže? Zato i jeste legitimno pitanje da li istražuje neko u državi kolike su sada uvozničke marže, i da li su sada ugroženi potrošači izloženi poskupljenjima i inflaciji trgovačko-uvozničke pohlepe ili se kompanije nepravedno optužuju i na njih prebacuje odgovornost za socijalnu politiku u državi?
Jer, na primer, jedan isti dezodorans u nekim lancima košta i do 500-600 dinara, a negde je upola jeftiniji. Po svim pravilima konkurencije, mogućnost paralelnog uvoza obara cenu jednog brenda. Ali, posledično, može da utiče i na pad cena drugih brendova. Jer, ako pojeftini čokolada iz uvoza, logična posledica je i da pojeftini čokolada nekog domaćeg proizvođača.
Uvezena inflacija
Takođe, pitanje je i da li je akcija „bolja cena” zapravo prvo priznanje države da smo inflaciju proizvodili i na domaćem terenu, pošto problem ovde rešavamo ograničenjem cena 36 osnovnih životnih namirnica? Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić na promociji biltena „Kvartalni monitor”, koja je održana 28. septembra, rekao je kako je sada bar polovina ili dve trećine inflacije ovde proizvedena, kao i da više ne važi pravilo da je dve trećine inflacije uvezeno.
Oko magazin je na primeru jednog proizvoda, koji se ovde ne proizvodi, pokušao da rekonstruiše kako izgleda put uvezene inflacije. On se vidi na primeru ekstra devičanskog maslinovog ulja.
Litar maslinovog ulja na svetskom tržištu pre korone, u februaru 2020. godine, koštao je tri dolara, a u avgustu ove godine koštao je šest dolara. To pokazuju podaci Međunarodnog monetarnog fonda. Na ovom primeru vidi se inflacija od 100%. Uvozom ovog proizvoda uvozi se i njegovo poskupljenje. Podaci sa carine pokazuju da je u avgustu ove godine litar ekstra devičanskog maslinovog ulja granicu Srbije prešao po prosečnoj ceni od 7,2 dolara, što je oko 800 dinara. To znači da su uvoznici malinovog ulja u proseku svojim dobavljačima morali da plate 1,2 dolara više.
Ali, put proizvedene inflacije jasno se vidi od carine do rafa u trgovini, gde litar ovog ulja košta od 1.200 do 2.200 dinara. Dakle, u ovom konkretnom slučaju od carine do rafa u trgovini cena boce maslinovog ulja poraste za 50 do 175%. U toj razlici krije se i uvoznička i trgovačka marža, ali i potvrda da smo inflaciju proizvodili i na domaćem terenu.
Međutim, ono što se u ovom putu koji pređe boca maslinovog ulja ne vidi – jeste koliko je sama država nekim inflatornim merama povećavala inflaciju. Jer, samo ovog meseca, sa ponudom iz kataloga „bolja cena” sudariće se novih 370 miliona evra, koliko je država upumpala u potrošnju, jer je penzionerima isplaćeno po 20.000 dinara, a majkama s decom mlađom od 16 godina po 10.000 dinara novčane pomoći.
Ne vidi se ni koliko će rast akciza na naftne derivate od osam odsto povećati inflaciju. Jer da bi se proizvela i roba iz ponude „bolja cena”, na koju su trgovci smanjili marže, potrebna je struja – koja takođe poskupljuje, a da bi se ona prevezla od proizvođača do potrošača, odnosno da bi litar maslinovog ulja stigao na rafove u trgovinu – neophodno je gorivo. A i ono je poskupelo.
Ko je u Srbiji profitirao na inflaciji pohlepe tačno ćemo znati kad Komisija za zaštitu konkurencije objavi svoju sektorsku analizu. Po pravilu ti postupci traju dugo, ali obuhvataju ceo lanac.
Ono što u ovom trenutku ne znamo jeste koliko će to što je 36 proizvoda pojeftinilo oboriti ukupnu inflaciju koja je u avgustu iznosila 11,5%. Ono što znamo jeste da će ova akcija povećati prodaju parizera – u nekim trgovinskim lancima već je skočila i do 10 puta.
Koliko iznosi inflacija u septembru, Republički zavod za statistiku objaviće 12. oktobra. Nezvanično, fleš ocena RZS je da će iznositi 10,2 odsto međugodišnje, dakle, biće manja nego avgustovska.
PS: Da ne bude zabune, napominjemo da podatak o inflaciji jeste podatak RZS-a, ali da RZS nije nezvanični izvor Oko magazina.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor RTS OKO
Naslovna fotogafija: Tanjug/MUST/Đorđe Krstić
BONUS VIDEO:
