Poseta Srbiji verovatno najmoćnijeg čoveka na planeti – predsednika Kine Si Đinpinga – izaziva pažnju svetske javnosti. Indikativan je tekst londonskog „Fajnenšel tajmsa”, koji odabir zemalja vidi kao geopolitički motivisan. Gledano kroz prizmu analitičara iz Londona, iz strateških i ekonomskih razloga Peking želi da naruši jedinstvo NATO-a i EU. Povezano s tim, svaka od tri zemlje koje Si posećuje – Francuska, Srbija i Mađarska – ima određeni potencijal za otvaranje pukotina u postojećem međunarodnom poretku.
Naravno, posmatrano iz ugla kineskih stratega to izgleda drugačije, jer se držanje zemalja NATO alijanse van Azije, te sprečavanje SAD da poveže svoje saveznike u Aziji i Evropi, smatra vitalnim nacionalnim interesom. U tom smislu, Peking ceni francuske napore da EU postigne „stratešku autonomiju” od Vašingtona, kao i izjavu Emanuela Makrona da Evropa nema interesa da brani Tajvan.
Srpski deo Sijeve evropske ture dao je kineskom lideru šansu da pošalje geopolitičku poruku – poseta se poklopila sa 25. godišnjicom NATO bombardovanja kineske ambasade (u tom kontekstu, opisi Srbije u nekim od zapadnih medija kao „Trojanskog konja” Pekinga u Evropi ne iznenađuju). Treća stanica je Mađarska, koja je blokirala nekoliko anti-kineskih rezolucija EU.
Sijevo putovanje u Evropu takođe ima snažnu ekonomsku komponentu. Ovde je Francuska težak pregovarač, jer je u pitanju budućnost automobilske industrije te države, koja je pod snažnom konkurencijom električnih vozila iz Kine. S druge strane, nedavna poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca Pekingu je, pre svega, odražavala strah nemačkih proizvođača automobila od trgovinskog rata. To je očigledno u potpunoj suprotnosti sa stavom Pariza, koji je uspeo da izlobira da Brisel pokrene istragu o kineskim državnim subvencijama za tu vrstu proizvodnje.
Indikativno je da najmanje jedan kineski proizvođač električnih automobila planira da koristi Mađarsku kao proizvodnu bazu. Na taj način će Peking delimično uslišiti zahteve Brisela, jer će električna vozila te kineske firme više od polovine svoje proizvodnje locirati u Evropi. Najvažnije, tzv. decoupling i derisking SAD i EU od Kine – tj. napori da se smanji robna, i posebno tehnološka razmena Zapada s drugom privredom sveta – daju rezultate. To se ogleda u značajnom padu uvoza iz Kine i deficita sa njom (za 27%), te drastično manjim investicijama ka toj zemlji.
Rast domaćeg izvoza
Poseta ogromne kineske delegacije, predvođene liderom zemlje, trima evropskim državama i njene geopolitičke implikacije su deo šire slike, koja ilustruje krupne globalne političke promene. Međutim, ono što je za Beograd važnije je kako poboljšanje odnosa sa Pekingom utiče na domaću ekonomiju.
Direktne avionske linije sa Kinom, ili brojni turisti iz te zemlje u našem glavnom gradu, su pozitivne promene, ali ono što svaki makroekonomista prvo posmatra je razmena, kreditni tokovi i, posebno, investicije. Sve tri komponente beleže snažan rast, a Srbija je ta koja, kao daleko manja ekonomija, ima proporcionalno veće benefite od bilateralne saradnje.
Pre nego što se budemo osvrnuli na spoljnotrgovinsku razmenu dve zemlje, treba naglasiti da Kina spada u pet najvećih poverilaca Srbije (trenutno Peking potražuje 4,6 milijardi evra). To je dobrim delom povezano sa činjenicom da je Srbija jedna od 28 zemalja osnivača kineske globalne inicijative „Pojas i put”, čiji se investicioni obim procenjuje na neverovatnih 900 milijardi dolara.
Ono što je važno je da su zajmovi bazično usmereni ka infrastrukturnim projektima, te da su kamate relativno niske (do pre nekoliko godina bile su realno negativne, što je svojevrsni paradoks), tj. uporedive s onima koje daje Evropska banka za obnovu i razvoj ili Svetska banka, ali bez „preteranog uslovljavanja”.
Upravo su ti krediti zaslužni za završetak ili, pak, izvođenje važnih razvojnih projekata u Srbiji, poput brze pruge Beograd-Novi Sad, deonica autoputa „Miloš Veliki”, obilaznice oko Beograda, rekonstrukcije termoelektrane Kostolac, izgradnje Pupinovog mosta.
Valja pomenuti i to da će razmena – ali i investicioni tokovi – između dve zemlje dodatno biti pospešeni skorim stupanjem na snagu sporazumu o slobodnoj trgovini, gde će za više od 60% proizvoda carine biti automatski ukinute. Iz Srbije će pod tim uslovima put Kine moći da krenu jabuke, breskve, šljive, lubenice, žitarice, mesne prerađevine, voda, pivo, džemovi, kao i industrijski proizvodi od gvožđa i čelika, kotlovi za centralno grejanje, pumpe za gorivo, hidraulične turbine, bela tehnika, sedišta, drvo, farmaceutski i kozmetički proizvodi, sredstva za čišćenje, proizvodi od plastike, mineralna đubriva, tekstil i drugi.
Za dodatnu šestinu carinskih pozicija to biti urađeno postepeno u narednih pet godina. U toj kategoriji su vino, krompir, luk, paradajz, krastavci, pečurke, grožđe i druga roba. Gotovo 10% proizvoda obe strane za 10 godina će se izvoziti potpuno bez carina, oko četiri odsto za 15 godina. Za nešto manje od 10% njih će carine nastaviti da važe i posle primene sporazuma.
Ako se posmatra početak ove godine, odnosno prvo tromesečje, Srbija ostvaruje veoma povoljnu dinamiku razmene sa Kinom. Naime, robni izvoz Srbije u tu zemlju porastao je čak 51%, dok je uvoz iz te zemlje neznatno smanjen. Posledično, udeo Kine u domaćem robnom izvozu snažno se uvećao, na 5,2% (sa 3,4%), dok je učešće te zemlje u domaćem uvozu ostalo praktično nepromenjeno (devetina ukupnog uvoza).
Ako bi se ovaj sjajan trend nastavio – što je, ipak, suviše optimistična pretpostavka – onda bi pokrivenost uvoza izvozom porasla na čak 40%, sa 25% tokom 2023, što je dramatičan porast u odnosu na ranije godine, kada je pokrivenost dugo bila ispod 10%. Istina, intenzitet rasta robnog izvoza u 2023. je bio relativno skroman (povećanje za četiri odsto, na 1,046 milijardi evra), dok je uvoz čak blago smanjen (za pet odsto), ali je i pored toga iznosio ogromnih 4,5 milijardi evra.
Međutim, ono što je postala nepobitna činjenica je da je Kina – posle Nemačke – ubedljivo najvažniji trgovinski partner Srbije – prestigavši Italiju i Rusiju – zemlje koje su dugo bile u „prvoj trojci”.
Inače, vodeći izvozni proizvodi Srbije u Kinu su rude bakra i koncentrati, te katode i sekcije katoda od rafinisanog bakra. Kada je u pitanju uvoz iz te zemlje, njega dobrim delom čini telekomunikaciona oprema i aparati, ali i raznovrsni proizvodi široke potrošnje koji su cenovno konkurentni i na globalnom nivou.
Investicije iz Kine
Međutim, od priče o razmeni dve zemlje – gde je Srbija, i pored ubrzavanja dinamike izvoza, još uvek u velikom deficitu – čini se daleko važnijom, dok su druga komponenta ekonomskih odnosa dve države – direktne investicije Kine u Srbiji. Naime, sve ukazuje da su upravo kineske investicije presudno uticale na to što je Srbija i dalje na koloseku dinamičnog rasta industrijske proizvodnje, što je u potpunoj suprotnosti sa trendovima u evrozoni.
Krenimo od obima investicija iz te zemlje:
- Od 2010. do 2023. godine, strane direktne investicije iz Kine iznosile su preko 5,5 milijardi evra, od čega je dominantan deo (5,3 milijarde evra) ostvaren od 2016.
- Najveći prilivi su zabeleženi u prerađivačkoj industriji, i to u proizvodnji delova za automobile i osnovnim metalima, rudarstvu (pre svega, eksploatacija ruda), građevinarstvu i finansijskom sektoru.
- I sam broj registrovanih privrednih subjekata u kojima su (među osnivačima i vlasnicima udela) fizička i pravna lica iz Kine – čak 3346 – takođe ukazuje na rastući značaj te zemlje za domaću ekonomiju.
Iako se proizvodna prilagodljivost i otpornost srpske industrije objašnjava njenim preobražajem, tj. popravljanjem njene tehnološke strukture i unapređenog kvaliteta počevši od 2015, daleko bolja dinamika domaće industrijske proizvodnje u odnosu na onu u zemljama evrozone (što do pre nekoliko godina nije bio slučaj, budući da je postojala visoka zavisnost domaće industrije od trendova u Nemačkoj i drugim većim ekonomijama EU) ukazuje da postoji dodatni faktori koji to objašnjavaju.
Studija Ivana Nikolića u najnovijem broju MAT-a je indikativna. On je analizirao rezultate 28 kompanija u 2023-2024. koje imaju najveće učešće u bruto dodatoj vrednosti (BDV) domaće industrije (te firme zajedno čine skoro polovinu ukupne industrije, tačnije 46,9%). Kompanije su razvrstane u šest različitih grupa, prema zemlji porekla kapitala.
Ekonomija Srbije je tokom 2023. ostvarila realni rast BDV-a od 2,9%, a posmatrani skup kompanija je time doprineo sa četvrtinom jednog procenta (kako je u 2023. doprinos ukupne industrije rastu BDV-a Srbije iznosio 0,45%, sledi zaključak o dominantnom doprinosu posmatranih 28 korporacija tom rezultatu).
Ukoliko posmatrana preduzeća razvrstamo prema poreklu vlasničkog (investicionog) kapitala nameće se vrlo interesantan zaključak. Naime, ostvareni prirast BDV-a u najvećoj meri potiče iz aktivnosti kineskih kompanija (naročito „Serbia Zijin Bor Copper doo” i „YURA Coproration doo Rača”, koje su u tokom 2023. uvećale proizvodnju za 55,5%, tj. 11,9%). Većina ostalih preduzeća su u proseku zabeležila stagnaciju proizvodnje ili pad.
Rezultati za prvo tromesečje 2024. još ubedljivije potvrđuju dominaciju kompanija iz Kine:
- „Serbia Zijin Bor Copper doo” je u odnosu na isti period 2023. više nego udvostručila svoju proizvodnju.
- Kompanija „Serbia Zijin Mining doo Bor” je zabeležila rast proizvodnje za 16,9%, a
- „Yura Corporation doo Rača” za 15,4%.
Od četiri analizirane firme iz Kine, jedino je proizvodnja u „HBIS Group Serbia” smanjena, i to blago (za 3,9%).
Rezultati ostalih grupa preduzeća su bili negativni, što ukazuje da je doprinos 28 najvećih korporacija (od 0,29%) rastu privredne aktivnosti – koji je iznosio visokih 4,6% u prva tri meseca ove godine – dominantno posledica aktivnosti firmi iz Kine. Inače, u analizu nisu bile uključene ostale velike domaće kompanije koje su nastale kao posledica kineskih investicija u našoj zemlji, poput Linglong Tire, Minth Group, Mei Ta, Hisense Group, Johnson Electric, Xingyu Automotive, Yanfeng…
Dobitna kombinacija
Iz prethodne analize nameće se zaključak da je diverzifikacija stranih, mahom greenfield investicija – povezano i sa praktičnom stagnacijom u evrozoni od 2020. – donela nesumnjivu korist domaćoj industriji. Upravo su ulaganja kineskih firmi dominantno generisala dinamičan rast domaće industrijske proizvodnje.
Srbija je zemlja gladna kapitala, tj. investicija. Saradnja sa zemljom koja upravo ima višak slobodnih sredstava i kompanije koje posluju na visokom tehnološkom nivou, te su posledično sposobne da produkuju globalno konkurentan izvoz, je bez sumnje dobitna kombinacija. Zdrav, i čini se održiv rast srpske industrije – koja od početka 2020. znatno nadmašuje onaj koji ostvaruje većina evropskih država – može se dobrim delom povezati sa povećanim angažmanom kineskog kapitala u našoj zemlji. Sa rastućom prisutnošću firmi iz Kine u Srbiji usko je povezan i porast domaćeg izvoza, ne samo u tu državu.
Poseta Beogradu delegacije iz Pekinga – koju čini čak 400 ljudi – izvesno će biti podstrek bilateralnim ekonomskim odnosima. Na kraju, samo potpisivanje 29 sporazuma o saradnji, među kojima će biti i jedan koji se, kako se najavljuje, odnosi na veliku investiciju u veoma perspektivnoj oblasti, ohrabruje.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: RTS OKO
Naslovna fotografija: Tanjug/AP Photo/Darko Vojinović
BONUS VIDEO:
